Vrlo rado, Djoljice (a?sta kazes na nadimak???)
...hm meni se deshavaju jakooo bitne stvari u zivotu...odlazi mi sin dalekooo na shkolovanje...pokushavam da funkcionishem normalno, da se zezam kao uvek shto radim, hm ali moram priznati da mi strashnoooo teshko polazi za rukom i eto...
Ipak, osmeh je stalno prisutan i evo ti jedan poklanjam od srca
sanyalica napisao: Vrlo rado, Djoljice (a?sta kazes na nadimak???)
...hm meni se deshavaju jakooo bitne stvari u zivotu...odlazi mi sin dalekooo na shkolovanje...pokushavam da funkcionishem normalno, da se zezam kao uvek shto radim, hm ali moram priznati da mi strashnoooo teshko polazi za rukom i eto...
Ipak, osmeh je stalno prisutan i evo ti jedan poklanjam od srca
Osmeh primljen i od srca uzvraćen. Eeeej pa i mi smo ostavile naše roditelje i otišle nekad, negde. Znam kako se osećaš ali to je sastavni deo života. Moj sinak ide septembra u vojsku . Plakala sam kada je dobio poziv ( kriveno da me ne vidi) i svih ovih dana sam nikakva. Ali kada pomislim i čujem šta se sve dešava smirim se .Dešavaju nam se lepe stvari, deca zdrava i pametna, rastu, odlaze svojim putem a mi majke uvek ćemo negde u dubini duše strepeti i moliti se za njih bili oni na metar od nas ili milion svetlosnih godina daleko. Znaš ono "Ne znaši majko kako je teško biti majka" Kiss za tebe
"Tišino ti si najlepše od svega što sam čuo..." Spavate, spavate a ja nemam sa kim da podelim milkicu od 300 gr.( ova moja "rđa" od muža je sada otvara kada ne mogu da jedem-pre 11 minuta počeo post)
Odjavljujem se! Lep san moje dame . :
Sve ste otišle na pajkanje pre nego što sam vam poželela lep san Eeee sada vam želim dobro jutro i lep i ispunjen dan Jesy nadam se da si dobro i da ćeš nam se brzo javiti. Reci "čojeku" da ti kupi "onaj mali kompjuter" pa nam se javi
Dobar vam dan 
Eeeej pa i mi smo ostavile naše roditelje i otišle nekad, negde. Znam kako se osećaš ali to je sastavni deo života. Moj sinak ide septembra u vojsku . Plakala sam kada je dobio poziv ( kriveno da me ne vidi) i svih ovih dana sam nikakva. Ali kada pomislim i čujem šta se sve dešava smirim se .Dešavaju nam se lepe stvari, deca zdrava i pametna, rastu, odlaze svojim putem a mi majke uvek ćemo negde u dubini duše strepeti i moliti se za njih bili oni na metar od nas ili milion svetlosnih godina daleko. Znaš ono "Ne znaši majko kako je teško biti majka" 
