ANKSIOZNOST
Moderatori: moderato, admin, vlada99
Molim vas da mi pomognete. vec godinu dana patim od napada anksioznosti, panike.To mi se posebno desava na javnim mjestima, gdje ne mogu pobjeci i samoj pomoci. Napadi mi se manifestiraju kao da cu dobiti mozdani udar, guti me u vratnim zilama i imam snazan pritisak u potiljku glave. Isla sam kod psihijatra, mada mi nije puno pomogao, odlucila sam da sama sebi pomognem, da poslozim misli u svojoj glavi i mogu vam reci da mi je sada malo bolje, malo rijedje imam napade. Zanima me da li ce to prestati odnosno moze li se izlijeciti. Napominjem da nisam pila nikakve sedative, niti bi jer cu stvoriti ovisnost o njima. Pozdrav
-
dragana78so
- Novi član
- Postovi: 11
- Pridružio se: Ned Jul 04, 2004 2:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
danijela26
- Novi član
- Postovi: 1
- Pridružio se: Čet Okt 13, 2005 10:57 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: PANCEVO, VALJEVO
ja sam nova i molim za pomoc.....im ali neko da je osecao iste simptome i da se izlecio ili je na putu ka izlecenju....
otprilike pre tri i po godine imala sam prvi napad panike.....to tek sada znam kad vratim film......u toku noci ne probudilo jako lupanje srca.....nesvest....drhtavica.....odem ti ja kod dr naravno injekcija bensedina i ajd kuci.....svi rezultati u redu a ja se uzasno osecam......tako sam ja isla jedno 2-3 meseca od jednog do drugog lekara i sve ok....meni naravno niko ne veruje svi misli da ja umisljam da sam hipohondar itd....dobro pocenm ja da se borim sa tim i zanemarim simptome kao sto su crne bubibice, drhtavica, mucnina, dijareja, lupanje srca, podrhtavanja.....i zivela sam sa tim nekih 2 godine nista mi nije bilo jasno zasto se tako osecam......u glavi neko ludacko stanje....al cutim i trpim.....nisam se bar u tom periodu plasila da izlazim.......tada sam se zabavljala sa mojim sadasnjim muzem i svuda smo isli na zimovanje, u grad, kafice, druznja pored reke.....ma stalno sam bila okruzena drustvom.....osecala svoje simptome manje vise al kulirala.....i u toku trudnoce sam imala to stanje lebdece al takodje sam isla svuda....cak sednem sama na voz iz panceva i zapucam za bg....posle porodjaja tri meseca na dan mihailovog to mi je sin on ima 19m eseci krstenja ja ne mogu da mrdnem iz kreveta.....malaksla a gosti dosli.....ma uzas.......posle toga opet razne pretrage......analiza krvi i bilo mi je lose gvozdje cak 2 skoro da ga nisam ni imala......pila gvozdje 4 meseca i kao malo bolje medjutim opet nista.....odem ja na neku privatnu kliniku u bg oderu me od placanja al sta da se radi.....vise nisam znala kome da verujem.....i opet sve ok......a ja stalno nesto podrhtavam.....tresem se.......vrti mi se u glavi.....propadam......cini mi se da cu pasti (a nikada nisam).......i to je sve dalje i dalje islo......da ja od tog straha vise nisam smela da sidjem u prodavnicu ni po hleb.....to najgore je trajalo nekoliko dana....a onda sam sama pokusavala i terala sebe da setam bar po 15 min ispred zgrade zbog bebe ili da odem s muzem do grada kolima pa setam pored kola......i u tom periodu sam uglavnom lezala i plakala jer ne znam sta mi je a nemam snage kao mis.....dhte mi noge, ruke, pada mi glava, crne bubice.......ma uzas blagi......i onda odem u Vrujce kod mojih na rehabilitaciju....i pocnem sa tatom da setam po 2 sata......i tada sam se lose osecala al sam bar izlazila iz kuce.......nisam htela kod psihijatra jer dr opste prakse je to povezivao sa post partalnom psihozim.....pa iznemoglost zbog dojenja, nespavanja........bla bla.....i tek nedavno odlucim da idem kod psihijatra......i on ustanovi panicni poremecaj pracen anksioznoscu......prepise mi zoloft 50mg ujutru i zaxan 3 puta po 0.25.....i cim sam pocela da pijem lekove pocelo je da mi bude bolje......sada idem sama i do grada, i u prodavnicu bez problema, imam snage i volje za zivotom......nista mi nije tesko.....ranije kada ustanem kao da mi je ceo svet pao na glavu....ma uzas nigde zelje da se poigram sa svojim bebcem da uzivam u njegovim prvim osmesima, zubicima.......ma tesko sranje:(danas eto isla i sama do jedne drugarice sa vise (inace nisam je jos uvek zavrsila pa se dogovoramo da ucimo).....i bilo mi je ok.....bila sam 3 sata.....setala oko 2 bez vecih problema......znaci od kada sam pocela da pijem lekove nije bilo napada panike.......samo povremeno kao da mi padne pritisak.....talasi vrucine i to je to....nema vise ni jutarnjih mucinina.....nadam se da ce me ovi lekovi izleciti......cak nisam mogla da budem ni kuma svojoj najboljoj drugarici na svadbi jer sam se plasila da se ne srusim u crkvi.....ma uzas:(((((( al niko mi nije u potpunosti razumeo.....muz me podrzavao kao i porodica mada nikom nije bilo jasno kako se to ja osecam:(((((HVALA BOGU SADA JE MNOGO BOLJE!!!!
al povremeno mi se i dalje desava kao da padnem u nesvest na kratko 10 secundi i vratim se.....onda neka osamucenost kao da mi je pao pritisak.....ima li neko i ove simptome....a sinoc mi se prvi put desilo da kada sam ugasila svetlo pocelo sve nekako da mi se izvija.....neke cudne linije.....ma nemam pojma ni sama sta je to.......jel imao ko ovo?
Nadam se da ce nam svima uskoro biti ok.....i da cemo biti oni stari.....pozdravlja vas novi clan.....
otprilike pre tri i po godine imala sam prvi napad panike.....to tek sada znam kad vratim film......u toku noci ne probudilo jako lupanje srca.....nesvest....drhtavica.....odem ti ja kod dr naravno injekcija bensedina i ajd kuci.....svi rezultati u redu a ja se uzasno osecam......tako sam ja isla jedno 2-3 meseca od jednog do drugog lekara i sve ok....meni naravno niko ne veruje svi misli da ja umisljam da sam hipohondar itd....dobro pocenm ja da se borim sa tim i zanemarim simptome kao sto su crne bubibice, drhtavica, mucnina, dijareja, lupanje srca, podrhtavanja.....i zivela sam sa tim nekih 2 godine nista mi nije bilo jasno zasto se tako osecam......u glavi neko ludacko stanje....al cutim i trpim.....nisam se bar u tom periodu plasila da izlazim.......tada sam se zabavljala sa mojim sadasnjim muzem i svuda smo isli na zimovanje, u grad, kafice, druznja pored reke.....ma stalno sam bila okruzena drustvom.....osecala svoje simptome manje vise al kulirala.....i u toku trudnoce sam imala to stanje lebdece al takodje sam isla svuda....cak sednem sama na voz iz panceva i zapucam za bg....posle porodjaja tri meseca na dan mihailovog to mi je sin on ima 19m eseci krstenja ja ne mogu da mrdnem iz kreveta.....malaksla a gosti dosli.....ma uzas.......posle toga opet razne pretrage......analiza krvi i bilo mi je lose gvozdje cak 2 skoro da ga nisam ni imala......pila gvozdje 4 meseca i kao malo bolje medjutim opet nista.....odem ja na neku privatnu kliniku u bg oderu me od placanja al sta da se radi.....vise nisam znala kome da verujem.....i opet sve ok......a ja stalno nesto podrhtavam.....tresem se.......vrti mi se u glavi.....propadam......cini mi se da cu pasti (a nikada nisam).......i to je sve dalje i dalje islo......da ja od tog straha vise nisam smela da sidjem u prodavnicu ni po hleb.....to najgore je trajalo nekoliko dana....a onda sam sama pokusavala i terala sebe da setam bar po 15 min ispred zgrade zbog bebe ili da odem s muzem do grada kolima pa setam pored kola......i u tom periodu sam uglavnom lezala i plakala jer ne znam sta mi je a nemam snage kao mis.....dhte mi noge, ruke, pada mi glava, crne bubice.......ma uzas blagi......i onda odem u Vrujce kod mojih na rehabilitaciju....i pocnem sa tatom da setam po 2 sata......i tada sam se lose osecala al sam bar izlazila iz kuce.......nisam htela kod psihijatra jer dr opste prakse je to povezivao sa post partalnom psihozim.....pa iznemoglost zbog dojenja, nespavanja........bla bla.....i tek nedavno odlucim da idem kod psihijatra......i on ustanovi panicni poremecaj pracen anksioznoscu......prepise mi zoloft 50mg ujutru i zaxan 3 puta po 0.25.....i cim sam pocela da pijem lekove pocelo je da mi bude bolje......sada idem sama i do grada, i u prodavnicu bez problema, imam snage i volje za zivotom......nista mi nije tesko.....ranije kada ustanem kao da mi je ceo svet pao na glavu....ma uzas nigde zelje da se poigram sa svojim bebcem da uzivam u njegovim prvim osmesima, zubicima.......ma tesko sranje:(danas eto isla i sama do jedne drugarice sa vise (inace nisam je jos uvek zavrsila pa se dogovoramo da ucimo).....i bilo mi je ok.....bila sam 3 sata.....setala oko 2 bez vecih problema......znaci od kada sam pocela da pijem lekove nije bilo napada panike.......samo povremeno kao da mi padne pritisak.....talasi vrucine i to je to....nema vise ni jutarnjih mucinina.....nadam se da ce me ovi lekovi izleciti......cak nisam mogla da budem ni kuma svojoj najboljoj drugarici na svadbi jer sam se plasila da se ne srusim u crkvi.....ma uzas:(((((( al niko mi nije u potpunosti razumeo.....muz me podrzavao kao i porodica mada nikom nije bilo jasno kako se to ja osecam:(((((HVALA BOGU SADA JE MNOGO BOLJE!!!!
al povremeno mi se i dalje desava kao da padnem u nesvest na kratko 10 secundi i vratim se.....onda neka osamucenost kao da mi je pao pritisak.....ima li neko i ove simptome....a sinoc mi se prvi put desilo da kada sam ugasila svetlo pocelo sve nekako da mi se izvija.....neke cudne linije.....ma nemam pojma ni sama sta je to.......jel imao ko ovo?
Nadam se da ce nam svima uskoro biti ok.....i da cemo biti oni stari.....pozdravlja vas novi clan.....
-
Hiram Abif
- Stalni član
- Postovi: 50
- Pridružio se: Ned Nov 27, 2005 5:40 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Ovde i Sada!
-
Betty-Boop1
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Ned Dec 04, 2005 5:27 pm
Hiram Abif napisao:ta nesvestica ne mora biti panicni napad vec pseudo epilepticni napad prouzrokovan nekim od stresora cije zariste moze biti i bioloske prirode. posebno kada su u pitanju razni fenomeni sa vidnim poljem, mislim d abi trebala da odes i uradis eeg
Slazem se.Pre samo dve godine imala sam napade anksioznosti...nisam naisla na razumevanje psihijatrice koja je gledala kroz mene za vreme pregleda i koja je moje stanje pripisala nedavnom smrtnom slucaju u mojoj porodici ne znajuci za ostale stresove koje sam imala.Dobila sam ksalol koji me je bukvalno "onesvescivao" i koje nisam htela da pijem.Ne bih sada da davim o svemu ostalom....Snagom volje sve sam resila a da bih bila sigurna da je problem bio samo psihicke vrste uradila sam EEG i magnetnu rezonancu glave!Preporucujem svima sa slicnim problemima koje ima Danijela26 da prvo odu na preglede glave,odnosno kod neurologa,necete verovati kako su slicni simptomi npr diskus hernije i anksioznosti!
Svoj problem sam u potpunosti resila i to zelim i svima vama
-
Hiram Abif
- Stalni član
- Postovi: 50
- Pridružio se: Ned Nov 27, 2005 5:40 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Ovde i Sada!
bar za to znam sta pricam - skoro sam imao doktorat neke ribe sa novog zelanda o minhauzen sindromu i radila je istrazivanja nekih pseudo stanja gde je nasla cak da su recimo simptomi urodjene zeludacne kile kod novorodjencadi i epilepsije identicni! i onda naravno, koliko je bilo slucajeva tog fizioloskog fenomena koji je tretiran kao epilepsija! a pri tom ti skase mozak lekovima.Betty-Boop1 napisao: Slazem se.Pre samo dve godine imala sam napade anksioznosti...nisam naisla na razumevanje psihijatrice koja je gledala kroz mene za vreme pregleda i koja je moje stanje pripisala nedavnom smrtnom slucaju u mojoj porodici ne znajuci za ostale stresove koje sam imala.Dobila sam ksalol koji me je bukvalno "onesvescivao" i koje nisam htela da pijem.Ne bih sada da davim o svemu ostalom....Snagom volje sve sam resila a da bih bila sigurna da je problem bio samo psihicke vrste uradila sam EEG i magnetnu rezonancu glave!Preporucujem svima sa slicnim problemima koje ima Danijela26 da prvo odu na preglede glave,odnosno kod neurologa,necete verovati kako su slicni simptomi npr diskus hernije i anksioznosti!
Svoj problem sam u potpunosti resila i to zelim i svima vama
zaista, bez eeg-a i dobrog neurofiziologa, ne treba pocinjati nista.
naravno, kasnije uz lekove, nigde ne stizes ako ne praktikujes neku terapiju (zavisi od tipa licnosti) koja ce ti odgovarati, ali moras napred, kao sto kaze Betty
Deus est Homo!
Izvini Betty - Boop, ali mislim da ne mozes mesati babe i zabe i da trebas znati da discus hernia i anksioznost nemaju veze jedno s drugim (discus hernia tj. ostecenje medjuprsljenskog koluta iliti diska nastaje kao posledica odredjenih fizickih trauma, npr. pada, naglog pokreta i sl., ima mali milion uzroka, i karakterise je jaka, nesnosna bol, u lumbalnom delu kicme, bol se moze siriti duz jedne ili obe noge i biti pracena trnjenjem, ponekad dolazi i do oduzetosti donjih ekstremiteta - znaci u slucaju prolapsa diska i td., dok je anksioznost - panicni poremecaj, nama potrebe da pisem sta je karakterise jer je Danijela26 sasvim dobro opisala sve propratne pojave; sto ne mora znaciti da ce svako osecati isto...) Slazem se da je pozeljno uraditi elektroencefalogram, ali pre toga je najbitnije shvatiti da su to stvari koje ne pogadjaju ove ili one ljude, desavaju se bilo kada, bilo gde i mogu, a i ne moraju, biti izazvane stresom, fizioloskim ili fizickim uzrocima... To nije neizlecivo, ali je, nazalost, kod nas jos uvek tabu tema tako da se osobe, koje pate od ovog poremecaja, vrlo cesto povlace u sebe (sto ne znaci da postaju asocijalne, ali ni to nije iskljuceno) jer kada pokusaju da govore o ovom problemu, uglavnom, nailaze na zacudjene poglede, naravno to se ne desava u koliko se razgovor obavlja sa edukovanom i kompetentnom osobom. Bitno je reagovati na vreme, ne stiditi se reci sta se desava i uspeh nikog nece mimoici. Nekad je dovoljan razgovor sa psihologom, cak se mozda i ne mora ni otici kod psihijatra i mozda se sve prevazidje bez medikamenata, ali je u svakom slucaju jedino pametno resenje - posetiti doktora, piti prepisane lekove i ne raditi nista na svoju ruku.
Svejedno, bitno je da ljudi dele ova iskustva jedni sa drugima jer kada covek zna da nije sam u necemu i da je neko resio problem slican (ili isti) njegovom - lakse podnosi sve.
I jos nesto, anksioznost u vecini slucajeva, pogadja preambiciozne, jako inteligentne, ljude, obicno u trenucima kada ne mogu ostvariti odredjene, zeljene ciljeve.
Danijela26 - samo napred, bice sve ok.
Svejedno, bitno je da ljudi dele ova iskustva jedni sa drugima jer kada covek zna da nije sam u necemu i da je neko resio problem slican (ili isti) njegovom - lakse podnosi sve.
I jos nesto, anksioznost u vecini slucajeva, pogadja preambiciozne, jako inteligentne, ljude, obicno u trenucima kada ne mogu ostvariti odredjene, zeljene ciljeve.
Danijela26 - samo napred, bice sve ok.
Ima izlecenja od napada panike i anksioznosti.
Ja sam ih imala pre petnaestak godina i sta mi je pomoglo.
1.Dobar psihoterapeut +
2.Jaka volja,svakodnevni rad na sebi-cilj je otklanjanje uzroka napada panike
3.Od sedativa sam pila samo lexilium od 1,5 (psihoterapeut je stavio teziste na razgovorima)
Psihoterapija je trajala godinu i po dana,racunajuci od mog prvog napada panike do prestanka psihoterapije.
Nikada se posle zavrsetka psihoterapije napadi panike nisu pojavili.
Ja sam ih imala pre petnaestak godina i sta mi je pomoglo.
1.Dobar psihoterapeut +
2.Jaka volja,svakodnevni rad na sebi-cilj je otklanjanje uzroka napada panike
3.Od sedativa sam pila samo lexilium od 1,5 (psihoterapeut je stavio teziste na razgovorima)
Psihoterapija je trajala godinu i po dana,racunajuci od mog prvog napada panike do prestanka psihoterapije.
Nikada se posle zavrsetka psihoterapije napadi panike nisu pojavili.