Kadinalne greske i sujeta

[nijenivazno]

Moram da priznam da i pored toga sto ovaj forum nudi jako korisne informacije, nadam se da necu imati prilike da ga vise posecujem i nailazim na ovakve teme. U velikom delu procitanih postova ostajem zgrozena ljudima koji ce postati medicinski radnici ili to vec jesu. Ukoliko postoji humanost i pozitivnost kod nekih lekara, znaci da je to moguce. Tako da svi oni koji to kod sebe ne osecaju treba sebe da preispitaju i odgovorno stanu ispred problema a ne da pljuju po svemu/svacemu i svakome. I tako olako odgovaraju na tudju muku. Ja ne planiram da se usavrsavam 18 godina, studentbg, vec ceo zivot.

Gospodjo, iskreno saucesce

Hvala puno na iskrenom saucescu , nadam se da je ova diskusija ipak necemu vredela, na zalost znate kako se kaze...pametni ljudi uce iz tudjih gresaka...a oni drugi iz sopstvenih.
Moje postovanje

[mirab25]

Kada neko od nas izgubi nekoga ko mu je blizak, ni u kom slucaju ne moze to prihvatiti mirno. I to je poenta. Ma kako vas lekare pokusali da razumemo, mi, rodjaci preminulih (pogotovu ako je pacijent preminuo od sepse koju niko nije mogao prepoznati, a potom je nalaz izmenjen da bi se zastitio lekar) ne mozemo prihvatiti ideju da je neko greskom stradao. Sta mislite, kako se osecalo ovo dete u mukama, ili moj svekar, sa slicnim simptomima? Da li su oni trazili spas od vas? A jesu li je dobili? Znate, kada jedan profesor da pogresnu ocenu, mi ga psujemo, iako u sustini njegova greska nije sudbinska, ili se makar na sledecoj proveri moze ispraviti. Kada neki sudija oslobodi ili okrivi pogresnog coveka, postoje zakonski rokovi za žalbe, pa će drugi sudija preinačiti odluku. Ali kada jedan lerkar pogresnom dijagnozom ili ne prepoznavanjem iste izazove smrt ČOVEKA, tada vise povratka nema. Pitam se samo, zasto ste studirali taj fakultet kada niste spremni da se nosite sa teškoćama profesije... I kako je moguće da se na nekima od Medicinskih fakulteta plaćaju ispiti? Da 20000 ljudi ima diplome doktora? Pa kako to uspevate? Kada bi kriterijumi za prolazak ispita bili realno visoki, bilo bi vas 20 puta manje, ali bismo znali da stvarno znate svoj posao. Zar nije strašan osećaj da prilazite čoveku koji od vas traži spas, a vi znate da vam je stric za rodjendan kupio tu ocenu? Kako izlazite na kraj sa savešću? Kako učite medicinske sestre da uključuju sterilizatore, pa zdravu ranu koja zarasta jedna od njih zarazi dok skida konce? Mislite li da to mozda boli pacijenta i njegove ukućane?
A šta možemo? Da se sudimo do besvesti i jos više povređujemo sopstvene rane na srcu, ili da samo prepustimo Božjoj pravdi dotične krivce nadajući se da će Bog umeti da presudi...? Da nije grehota, doktore?
Naravno da medju Vama ima izvanrednih stručnjaka i ljudi, specijalista u svom poslu. Naravno. Samo, od silnog šljama, teško ih uočavamo. A ima ih. U Kruševcu su pravi lekari retkost: Dr Desa Antić na pedijatriji, Dr Ruška Azdejković na ginekologiji, i... možda još nekolicina kojima ne znam prava imena pa ih neću ovde navoditi.
I, na kraju, sta biste Vi rekli medicinskoj sestri koja Vasem ocu da dva puta istu dozu insulina uz opasku da pacijent ne zna i da ućuti, a potom ne prepozna pad šećera, već prijavi da je čovek imao infarkt (malo se oznojio, valjda , pa biće da je infarkt)? Šta?
Zahvalna snaja sada pokojnog svekra kome duguje mnogo vise no sto se to na ovom mestu moze opisati.

[sasasa]

Nije moja poenta bila da bilo koga uvredim svojim pisanjem pre par meseci.
Prosto pokusao sam, ljudima predstaviti i pribliziti drugu stranu, onu koju vecina ne poznaje.
Drugim recima mi smo obicni ljudi, sa svojim savrseno obicnim licnim problemima, koji zive obican zivot... Radimo neobicno zanimanje, nesto cega se dobar deo sveta plasi ili im se gadi... Kao i svi ostali Srbi premoreni smo, nezadovoljni platama, uplaseni da ne izgubimo posao, zabrinuti za klince i njihovu buducnost...
I da - gresimo. Promasimo dijagnozu, zajebemo stvar, ne odreagujemo na vreme, nesto nas zavede pa mislimo da je to, ne obratimo dovoljno paznje na nesto drugo sto nam se u tom momentu ucini sporednim... I da - nekada ljudi koje lecimo umru.
I da - to i nama donosi neprospavane noci.
Ima jedna stvar koju sam pokusao objasniti ali je vecina ljudi koja je citala nije bas najbolje shvatila - da mi ne smemo priznati gresku i da ja smatram da je to lose i po nas (kao ljude) i za nase zdravlje i za srpsku medicinu i za vas i da je konacno pogubno po odnose lekara i pacijenata.
Kada odete negde u inostranstvo i poslusate predavanje nekih koji vaze za majstore svog posla - oni uvek pocinju predavanje komplikacijama koje su imali, greskama koje su pravili, nedoumicama u lecenju sa kojima su se susretali - upozoravaju vas da i vi ne gresite tu.
Kod nas je sve uvek savrseno jasno, niko ne gresi...
Vidite krivicu za ishod lecenja kod nas snosi zdravstvena ustanova i oni koji su zaduzeni od ustanove za nadzor nad lecenjem - dakle ako priznate da ste pogresili pocnu se postavljati pitanja kako se to desilo, gde je bio sef odeljenja, sto nije ukazao da nesto ne ide kako treba kad mu je to posao, sto je nacelnik sluzbe postavio sefa koji ne radi svoj posao, sto je uprava ustanove postavila nacelnike koji ne nadziru svoje sluzbe, kako to da se to nije (po zvanicnim papirima) desilo igde nego samo kod vas... Mnogim ljudima glava dodje na panj. Dovoljno je samo da cutite i mnogi ljudi nece imati problema, ukljucujuci i vas. Drzava nece puno cackati ako se porodica i pacijent zale, jer drzava je vlasnik ustanove i u krajnjoj liniji placa njene troskove. Dovoljno je samo da se pravite blesavi. Pocnite puno pricati i mnogim ljudima cete poceti ici na zivce, jer cete im stvoriti probleme.
Drzava stvara klimu da je sve super, ali eto svuda ima losih ljudi i kada ih nadjemo sve ce biti bas savrseno... Onda svi lazu o stanju u svojim ustanovama dok se uvek traze dezurni krivci da se pokaze da sluzbe nadzora rade svoj posao...
Onako prosto, posteno ljudski priznajte da ste pogresili - i kola u kojima su sva govna srpske medicine srucice se na vasu glavu. Niko vam nece reci svaka cast na hrabrosti - desava se, cim se kajes to znaci da ti se takve greske nece vise dogadjati - mozda si premoren, pa ti treba godisnji, mozda si u necemu slabiji pa treba dodatne obuke... Ne. Nego ti si taj koji nama srecu kvari, strcis u inace savrsenom sistemu.
Mi uvek sve znamo, nikad nismo umorni, nikad ne gresimo, imamo najbolju obuku, svu potrebnu opremu koja je uvek u savrsenom stanju, uslovi za rad su odlicni... Svaka budala vidi da to nije tako, ali se uporno istrajava u tom stavu...
I onda svadje, pretnje, pritisci...
Fora je u tome da ljudi dosta pogresno shvataju koncept lekarske greske, a da se to njihovo shvatanje podgreva.
Nikoga mi ne ubijamo. Ljudi se razboljevaju i nekada od tih bolesti umiru. I nekada mi mozemo uraditi vise ali se to ne desi. Priznati lekarsku gresku - treba - da bi se ispitali razlozi zasto je do toga doslo, da se to sledeci put izbegne, da se broj gresaka smanji, da se poboljsa obuka lekara, da se izvini porodici ako je lekar pogresio - to je sustina naucne medicine - napredak. Lekarske greske ne smeju se koristiti za linc - inace ce svi da cute, a to blokira napredak i vise ljudi ce nepotrebno da strada. Danas imate situacije da neki ljudi zeznu istu stvar i po 20 puta, cesto i nesvesno, pa nista. To je posledica ovakvog sistema kakav jeste.
Imate savesnih lekara i onih koji to nisu. Preostro sudjenje onima koji pogrese je i napravilo zaveru cutanja u medicini. To nesavesnima odgovara

[nijenivazno]

Sa duznim postovanjem Sasa ovde nije rec o jednoj ili drugoj strani, svi smo mi isti samo imamo razlicite profesije, profesija lekara je morate priznati jako odgovoran posao. Ovde je rec o Kardinalnim greskama i sujeti u vasoj profesiji. Morate priznati da greske koje naprave lekari su nekada nepopravljive, i na zalost tragicne kao u mom slucaju. Mozda u nekim slucajevima kada se greska dogodi nekima donese neprospavane noci, ali verujte mi da su neki "operisani" od grize savesti, od covecnosti na zalost. Mislim da ne mozete ni pretpostaviti ne daj Boze sta znaci izgubiti zdravo dete nakon tako rutinske operacije, sta znaci suocavati se svakodnevno sa tim bolom,kroz sta prolazim svaki put na rocistima,suocavati se sa neistinama i lazima dr.Vlajica kao sto su: Dete je umrlo zato sto je genetski predisponirano da se ne moze ODBRANITI od sepse! ili jos crnje " Da sam mu dao antibiotike,dete je moglo dobiti anafilakticki sok" eto takve stvari bole do koske, da se tako izrazim, a on je mom detetu pogresio dijagnozu, rekavsi da je sigela u pitanju, iako se i ona leci antibioticima, zabranio davanje antibiotika i ukinuo infuziju, pri tom mu nije prisao blize od 1 metra. Sepsu uopste nisu prepoznali, a kada je sepsa u pitanju onda je vrlo vazno dati antibiotike sirokog spektra sve dok se ne dobije antibiogram i nadoknada tecnosti je vrlo vazna za organizam, a on je postupio sasvim suprotno i osudio moje dete na smrt! Eto to su kardinalne greske, zar ne bi trebalo da je svakom lekaru jasna jedna cinjenica, da posle svake hirurske intervencije ako dodje do visoke temperature i ako su promene temperature skokovite prvo pomisli na bakterijsku infekciju. Zar to nije skolski primer. Mom detetu su dali inekcije novalgetola, jer se zalio na bolove u nogama i preponama a da pri tom NISU TRAZILI UZROK TOG BOLA. Zar to nije kardinalna greska!
Smatram da nisam pogresno shvatila koncept lekarske greske, ako u gresci uopste moze biti koncepta kao sto vi kazete. Zasto sve ovo uopste pisem, pa zato da se to sledeci put izbegne, da se broj gresaka smanji, da se lekari usavrsavaju, da su sigurni u svoje znanje, a ako nisu da bez predrasuda traze misljenje jos nekog kolege, a ne da zbog sopstvene sujete dozvole da im pacijent umre. Mozda bih i odustala od tuzbe zbog silne boli koju i dan danas osecam kao i pre 14 godina i koju cu osecati celog zivota, da mi je tada doticni doktor prisao i rekao ljudski da je pogresio, ne da mi se izvini, a ovako, kada jos uvek besomucno laze, kada se brani na najprljaviji nacin, e to ne mogu da podnesem niti da predjem preko toga, makar se sudila jos toliko godina, i makar on bio po nasem pravosudju osudjen i na 1 jedini dan, naravno uslovno, smatracu da sam ipak nesto uradila za ovo drustvo i za svoje dete.
S postovanjem
Stefanova mama Milena

[nijenivazno]

Evo ovde je pre neki dan izasao kompletan tekst

http://www.zdravoskop.rs/component/cont ... log-decaka

[Psihijatar]

Sasa, pravis li razliku izmedju greske i nehata? Koliko god je razumljivo i logicno da nehatan lekar ne prizna svoje greske, toliko je logicno i neophodno da se nehat krivicno goni. Nije moguce opravdati nehat losim uslovima rada i nedostatkom sredstava.

[Dejanbg]

Nehat je najblazi oblik krivice u pravnom sistemu, to bi bile greske koje se nisu desile ni namerno, ni nemarom niti bahatoscu, tako da nisam siguran da je to dobar termin?

[Psihijatar]

Pogresno sam se izrazio onda, izvinjavam se. Svesni nehat (luxuria) i nesvesni (negligentia) su pravno definisani, ali ne znam kako se odnose na lekarsku profesiju. Mislis li da je nehat opravdan u lekarskom pozivu?

[Dejanbg]

Svako ko je od krvi i mesa jednostavno mora da napravi nekad gresku i previd, to je nazalost neizbezno, al zna se sta su kardinalne greske koje se ni pod kojim uslovima ne smeju napraviti. Tezina lekarske profesije je sto i "sitne" greske nekad mogu imati katastrofalne posledice za razliku od npr auto lakirera koji u najgorem slucaju mora opet da prefarba...

[Psihijatar]

I kakav je odnos izmedju ljudske greske s jedne strane i ljudskog nehata, nemara, bahatosti, nesavesnostni i sujete kod lekara s druge strane? Sta se moze (od)braniti a sta ne?

[sasasa]

Malo-malo ova tema nekako zaživi...
Uglavnom ste se meni obraćali... Pa red je da odgovorim.
Prvo za gospođu Milenu...
Vi ste sa pravom ljuti. Ja niti jednom do sada nisam rekao da je vaša ljutnja neosnovana. Obratili ste se lekarima za pomoć (operacija krajnika)... Stvari su negde pošle po zlu i sve se loše završilo. Izgubili ste dete... Iskreno, ja nisam siguran kako bih odreagovao na Vašem mestu...
Da li ste Vi u pravu, sa vašom teorijom šta se desilo i ko je kriv ili oni koje ste optužili - pošteno da vam kažem - ne znam, niti (gotovo sigurno) sada, posle 15 godina, postoji način da to, sa iole prihvatljivom dozom pouzdanosti, saznam.
Vi niste zadovoljni objašnjenjima koja su vam data... je***a... Možda ste Vi u pravu, možda su oni... Bojim se da to nikada nećemo saznati.
Nemojte mi zameriti zbog načina na koji pišem - razumem da Vam moj stav može izgledati hladan, ali to je čisto profesionalna opreznost - video sam svašta - i da se sranja pokrivaju i zataškavaju od strane lekara i da rodbina besomučno tuži ljude koji su se polomili pokušavajući da nekog koji im je stigao sa jednom nogom u grobu izvuku.
Sad, ono što po meni u čitavoj priči smrdi je da - posle 15 godina svađa, potezanja po sudovima, milijardu strana svih živih veštačenja sa svim mogućim i nemogućim teorijama, potezanja po novinama, televiziji, internetu - niko nije kriv izašta...
Shvatate - ako ste Vi u pravu - neko je trebao biti oglašen odgovornim i nekako već snositi posledice za prilično teške optužbe koje ste izneli; a ako Vi niste u pravu - neko je trebao da se potrudi da Vam objasni šta se stvarno desilo, (pa i nama da to objasni) te da stane iza tog stava - jer Vi optužujete grupu ljudi da su Vam ubili dete, i to grupu ljudi čiji je posao bio da pomognu Vašem detetu, ljude koji imaju sve papire (kojima čitav zdravstveni sistem - fakultet, ministarstva, država, strukovna udruženja i komora - garantuju da su oni za to obučeni, osposobljeni...) - to nije mala stvar! Mnogi su prozavni direktno, a još je više onih koji su indirekto prozvani - i reagovati se moralo. Gubitak deteta nije zajebancija i čak i ako Vi niste bili u pravu - kompletan Institut, pa čak i ministarstvo bili su dužni da ozbiljno provedu istragu šta se desilo i to Vam vrlo ozbiljno i detaljno prezentuju na način koji ne ostavlja nedoumice.
Drugim rečima - neko je morao pući otkaz i završiti na robiji - ili oni ili Vi - ili oni zbog nesavesnog lečenja i prikrivanja dokaza ili Vi zbog klevete.
Ono sto mene lično izluđuje je da se tako ozbiljne stvari završavaju pat pozicijom. To je jebeno nedopustivo!
I sada kada je to sudski došlo praktično do kraja - ko je kriv?! Nema sa sigurnošću datog objašnjenja da je sve rađeno lege artis, ali nema ni da je napravljena brljotina...
To je jako loše! Sama mogućnost da se stvari ikada u bilo kom slučaju tako završe donosi mogućnost svih mogućih zloupotreba - otezanja postupaka u beskonačnost, meandriranja i razvodnjavanja, nebrige, nemara... To ruši poverenje pacijenata i lekara, ruši poverenje u sistem i postaje onova za nadogradnju za svakakve mahinacije.
Na žalost ja verujem da ste Vi poverenje u nas odavno izgubili.
Ako Vam to može biti ikakva uteha - ima i među nama dosta onih koji se zalažu za pojačanje kontrole onoga što se radi u zdravstvu i koji verujemo da je to u intresu i našem lično i u intresu struke, koji verujemo da se svaka nedoumica mora isterati na čistac.
Na žalost to jako teško ide... Zašto... Pa pisaću šta mislim o tome ovih dana... Izvinite me nisam spavao skoro 60 sati
Usput postoje fazoni kako se tuži u Srbiji ako mislite da su se lekari ogrešili o vas - napisao sam to ovde na temi "crni mantili" negde pri kraju, procitajte to jer i većina advokata to u suštini ne zna, ili ne želi to potegnuti - jer je to onda otvorena objava rata političarima po bolnicama i može biti zeznuto po njih

[nijenivazno]

Sasa evo moram da vam odgovorim na pitanje, doduse vise je vezano za vase pitanje koje se provlaci kroz tekst a to je:Zasto jos nije utvrdjen krivac, ili oni ili ja, mada kada bih se ja pitala verujte mi pristala bih i na dozivotnu robiju i tezak rad samo da mi je dete zivo. Na zalost, zivimo u drzavi ovakvoj kakva je i gde me vise nista ne moze zacuditi niti iznenaditi.
Evo samo jednog primera iz ovog mog decenijskog sudjenja. Cetiri godine je potrebno pravosudju da podigne optuznicu / a to je kada nece, a mora/, a kada se naredi "odozgo" onda krivcni postupak moze biti zavrsen i za 7 /sedam/ meseci, zato je ovo lov u mutnom, a ispliva-zna se ko, jer pravosudje manipulise nama "malim i neukim", a evo kako. Trazila sam od Zamenika javnog tuzioca da vec podignutu optuznicu prosiri i na dr.Vlajica koji je ucestvovao u nelecenju, covek koji je zabranio davanje antibiotika a ujedno je dao i pogresnu dijagnozu, "sigela".Posle samo dva dana dobijam pismeno obavestenje u kome me pismeno obavestava sledece- ne postoji osnovana sumnja da je osumnjiceni izvrsio ovo krivicno delo, niti bilo koje drugo krivicno delo za koje se gonjenje preduzima po sluzbenoj duznosti a to je lekar koji je mom Stefanu dao pogresnu dijagnozu i izricito zabranio davanje antibiotika, dok je moje dete umiralo od sepse! Naravno da sam podnela privatnu tuzbu, proslo je cetiri godine, i kada nije imala gde, ona ponovo preuzima slucaj po sluzbenoj duznosti! Pitam se sta se promenilo za ove cetiri godine, cinjenice su iste kao i pre 14 godina kada je sudjenje pocelo. Zalila sam se Javnom tuziocu na rad tog zamenika...na sta mi je odgovorio u tri recenice posle 6 meseci cekanja 03.06.2011.. da je zamenik javnog tuzioca u predmetu...Kr-br.... u svemu postupala u skladu sa zakonom, doneo sam odluku da je Vasa prituzba na njen rad, neosnovana.
Nisam ni ocekivala drugaciji odgovor, ali sam besna i radoznala u kom skladu je ona sa zakonom, I sa kojim to zakonom naravno da sam se zalila na rad Republickom javnom tuziocu...i..odgovor je stigao..24.08.2011i to doslovce:

Kako nam je preko Ministarstva pravde dostavljena Vasa prituzba na postupanje zastupnika javne tuzbe, u Prvom osnovnom javnom tuzilastvu u Beogradu, obratili smo se Visem javnom tuzilastvu u Beogradu od koga smo dobili detaljniju informaciju o postupanju u predmetu najpre prema okrivljenom dr. Jovici Karanovu, a potom prema okr. dr.Bozidaru Vlajicu, koju informaciju smo potom uputili Ministarstvu pravde radi njihovog upoznavanja a takodje obratili smo se i javnom tuziocu prvog osnovnog javnog tuzilastva u Beogradu upoznajuci ga sa relevantnim cinjenicama, a sve u pravcu efikasnog i azurnog postupanja u ovoj krivicnoj pravnoj stvari s obzirom i na znacajan protek vremena i vrstu dela o kome se radi, imajuci u vidu i okolnost da je pretres u ovoj krivicno pravnoj stvari zakazan za 31.10.2011. godine, pa Vas o prednjem obavestavamo kao podnosioca predstavke. U potpisu Zamenik Republickog javnog tuzioca.

Da ne bih poludela, pitam se, a pitam i vas...KO JE OVDE LUD.
Kad procitate tekst Republicki javni tuzilac kaze da je dobio od Ministarstva pravde moju prituzbu, i vracaju je Ministarstvu pravde da se upoznaju sa istom??? Onda je prosledjuju Javnom tuziocu koji je rekao da nema osnova...i njega da upoznaju sa relevantnim cinjenicama...a sve u pracu EFIKASNOG I AZURNOG POSTUPANJA!!!

Moja zalba osta da visi...dok je oni vrte u krug a mene obavestavaju da je zapocet sesti krug upoznavanja a sve to u cilju bolje i brze pravde!!!

Republicki javni tuzilac bi trebao da ima visoko obrazovanje, pa molim vas da li bi ispod ovde gore navedenog teksta trebao da stoji potpis jednog intelektualca i to Zamenika Republickog javnog tuzioca? Zar smo mi zaista toliko neobrazovan narod da iko ima hrabrosti da posalje ovakav nebulozan dopis,jer je ovo dno dna.

Kome ja da idem da se zalim? Kome da kazem da je jedan nadobudni,osioni doktor ubio moje dete...dete koje je imalo svega 5 godina, malo plavo nevinasce, moj Andjeo...kome ja da kazem da je taj nadasve nadobudni doktor dao pogresio dijagnozu. Sve to ima u papirima, sve je to dokazano, a ja po 1000 put izlazim na sud i povredjujem i sebe i uspomenu na svoje milo dete, dok oni pricaju nebuloze, rade i dalje kao da se nista nije desilo, dok ja placem na grobu svog deteta, palim mu svece za dusu i polako sahranjujem i svoju...dan za danom.
Toliko Sasa, jer sam ja samo mali covek,zato se jos uvek sudim...a ponekada se zaista upitam, ko je ovde lud, ja ili oni?
Hvala vam na obracanju i na odgovoru.
Stefanova mama

[ake]

Draga nijenivazno!
I te kako mi je vazno... Toliko me potreslo... Ako Vam to ista znaci iskreno saosecam, ne mogu da se odtrgnem od Vase "sudbine????".

Moju sugradjanku su pre nedelju dana sahranili. Imala je 35 godina, bila je dr nauka, mlada, lepa, ambiciozna... Lecili su je od kicme pune dve godine.
Kad je otkriven karcinom nadbubrezne zlezde bilo je kasno.
Za nedelju dana krenula je na put... Ispratili su je otac, majka, brat, sestra, momak, djaci i studenti, ceo grad...

Draga nijenivazno, neka Vam dragi Bog da snage u borbi za njega i sve nas...

[sasasa]

Ne znam ni ja sta da Vam kazem...
Ima jedna kockarska poslovica koja kaze da ne mozete pobediti kockarnicu... Mozete se postaviti na glavu, ali ne mozete ih pobediti - oni su jaci, pametniji, strucniji, sposobniji, bogatiji, iskusniji, zive od toga i imaju uticaja na pisanje pravila igre, odlicno ih poznaju i imaju unapred razradjene varijante za svaku mogucu neugodnu ili nejasnu situaciju. Dok Vi razmisljate o sledecem potezu oni vec imaju razradjene varijante za 20 narednih koraka kojima odgovoriti na prakticno sve ono sto Vam padne na pamet - i Vi se definitivno, pre ili kasnije, nadjete u situaciji da nacinite gresku - to je igra iscrpljivanja - pre ili kasnije Vi ostanete bez daha, sto se njima jako tesko moze dogoditi. To je jednostavno tako. Stvari su tako postavljene da Vi protiv njih nemate sanse. Ono sto je u citavoj prici neposteno je da Vi to ne znate - cak sta vise ubedjuju vas da ste u ravnopravnom polozaju.
Dzaba se sudite... Trosite svoje vreme, zivce i novce. Ono sto vazi za kockanje u kasinu vazi i za tuzenje u Srbiji. Ne mozete pobedit drzavu. A evo i zasto:
I) Za lecenje svakog pacijenta odgovorna je zdravstvena ustanova.
II) Zdravstvena ustanova je pod jurizdikcijom nekog drzavnog organa - u krajnjoj liniji je u vlasnistvu, na jaslama i pod drzavnom odgovornoscu.
III) Tuzba protiv zdravstvene ustanove je tuzba protiv drzave.
IV) Drzava smo svi mi...
V) Kada se sve sabere i oduzme - to prakticno znaci da Vi tuzite sve nas ostale
Tako birokrate skoro uvek predstavljaju svaki problem u Srbiji I Vi onda gubite Jer je citav sistem apriori protiv Vas. Nemojte nikada podcenjivati birokratski nacin razmisljanja.
E sad, Vama to ne moze pomoci... Jer je kasno... Ali nekome mozda moze...
Nase drzavne institucije nisu nepobedive, kamoli svemocne, cak sta vise veoma su ranjive - njima uglavnom upravljaju idioti, a nosioci posla su premoreni, slabo placeni i nezadovoljni. Sva filozofija price je u tome da se pravi jako puno gresaka - ne samo medicinskih nego i tehnickih. Medicinsku gresku vam niko nikada nece priznati - jer ako je ne prizna, vi praktino nemate sanse da dokazete da se ona desila - ali je caka u tome da nadjete tehnicku, uhvatite se za nju i to vam postaje kamen temeljac - dokaz da nisu radili sve kako treba - a cim su lagali u jednoj stvari - ko vam moze garantovati da nisu slagali i sve ostalo. I eto vama slucaja za krivicnu prijavu i postupak po sluzbenoj duznosti.
Kljucna stvar je da cim vidite da stvari krecu po zlu za nekog ko vam je u bolnici, a sumnjate da neko nesto muti - iskoristite svoje pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju - diskretno, praveci se blesavi i to sa advokatom uz vas koji se razume u ta posla i nema veze sa lokalnim politicarima, doktorima... Nadjite im neku sitnicu - tipa - istorija bolesti nije sredjena, nisu napisane epikrize, anamneza je neadekvatna... I imate crno na belo dokaz da lecenje nije islo kako treba... Nabijte im to u nos i bez puno galame (po principu "govori tiho i nosi psa sa sobom") zapretite tuzbom ili pokrenite postupak - odjednom cete videti gomilu "profesora" kako se roje oko vaseg pacijenta. Ako vam uskrate uvid - opet lepo - krse vasa prava Kako god okrenete sigurno im u slucaju suda izbijate novce iz dzepa i glave iz uprave idu na panj... A oni to ne vole... U ova siromasna vremena ima mnogo prednosti biti na celu bilo cega. Sve ce se u roku od nekoliko sati okrenuti za 180 stepeni... Bolnica ce brzinom svetlosti angazovati pune potencijale da pokrije brlju... Pera lozac ce zameniti osigurac i proradice MR, odjednom ce odnekud ispasti zagubljena kutija sa lekovima kojih mesecima nema (nasao Pera trazeci osigurac), uvazenim profesorima ce iznenada dodijati na moru i vratice se da vide sta ima na klinici, onako kao slucajno
Ne vredi vam dizati paniku i optuzivati cas jednog lekara cas drugog za nesto sto je u domenu rekla-kazala. Imate vrlo male sanse da vam ovo prodje i skopcano je sa gomilom tehnikalija - sta i kako uraditi - o kojima bih trebao pisati jos oko 1000 strana... Ali zato vam i treba neko ko se u to razume, a to je bolna tacka... Fora je samo ostati pribran i naci dobrog advokata - sto nije lako. Jos pre par meseci sam pisao da je fora u novcima - nema ih u legalnom poslu - ima ih u nekim drugim stvarima... Tesko je naci sposobnog advokata koji nije u dilu sa politicarima i doktorima...
Ukratko drzava tesko priznaje svoje greske ali ce rado istovariti djubre na neciju glavu ako ih uhvatite "spustenih gaca"
Eto malo za danas.

[Psihijatar]

Moze li Lekarska Komora tu da odigra neku korisnu ulogu? Da li ona prihvata prituzbe pacijenata na lekare?