Drugi privatni psihijatar mi je prepisao silne lekove za srce i beta blokatore jer mi je tad okidac za anksioznost bilo ubrzano lupanje srca.
Ja vec vise od godinu dana nemam taj problem.Ne plasim se vise infarkta,sloga itd.Ne reaugujem na to sto mi preskoci srce ili mi se zamuti.Sad su moj problem misli koje me uvuku da se osecam lose.Iz tog razloga sam mislila da je ova terapija delotvorna.
Evo ukratko.Osecamo ono sto mislimo.Ne cine nas dogadjaji sami po sebi tuznim,ljutim,anksioznim...vec nas ono sto mi govorimo sebi o tim dogadjajima uvodi u emocionalna stanja.Dakle misli nas uznemiravaljui ovde se radi na promeni nasih razmisljanja o sebi i drugima.
Ovo je ukratko i mislim da meni ovo treba.Pisacu sutra kako je bilo.
Ova terapija se ne radi godinama,ona se ne osvrce na proslost uci se koknkretno kako se sad i odmah izboriti sa problemom.
U mojoj okolini samo oni kojima sam ja htela da kazem znaju da imam neki problem.ja inace normalno idem napolje,vozim se avionom(cak volim turbulenciju).Letos sam se vozila u luna parku,tamo gde ni moj muz ni sin tinejder nisu smeli.Sve to pre godinu dana nisam radila a nisam pila lekove.Kako mi je onda bolje?
Evo necu vise sigurno sam vas udavila.Samo jos da vam napisem jednu japansku poslovicu.
"Uvek postoji izlaz i kad si pojeden postoje jos dva."
Sve vas puno pozdravljam
Aman dokle više ?