E pa šta da vam kažem?
Da kažem da sam danas prošetao LADNO bez frke do radnji, razgledao i kupio neke sitnice ???
E jesam!
Ufffff zašto mi nije bilo loše? Kako nisam pao u nesvest? Kako nisam umro?
Nije mi jasno............ Preživeh ja samo tako

Šta mi se vrzmalo po glavi??? Pa VI i vaša iskustva, strahovi, padanja, uspesi... Nakon 4 godine "glupiranja" po glavi izašao sam čistije glave (u dzepu tabletice of kors i odštampan list A4 sa rečenicama našeg dr Ivice za " ne daj bože" )

Predlažem da pored tabletica i vi odštampate list sa rečenicama, komentarima koji vas umiruju.
Pa kad zvizne glupost iz vedra neba lepo sednete pa čitate, ako je baš frka može i tabletica
Eto, pa tako da se tako možemo i prepoznavati, ako vidite nekog kako u jednom momentu na ulici, prevozu... vadi nervozno papir iz džepa i čita a uz to pije neki lek i sve se klati to sam ja

Eto, treba da osnujemo bend i da ga nazovemo: "Panic disorder of sound&rhythm"

Veoma mi je drago što sam vas pronašao !

Siguran sam da nam svima pomaze ova grupna terapija. Danas moja cerkica slavi 8. rodjendan. Ziveli!

Dr Ivice, srecan rodjendan Vasoj cerkici i nek je zdrava, vesela i ponosna sto ima Vas za tatu!!!!

I ja se pridruzujem cestitkama!!!SVE NAJBOLJE VASOJ CERKI I VAMA SA NJOM!!!

pozdrav i celoj ekipi!!!cujemo se!!!

Dimaggio,tek ce da ti bude drago,kako vreme bude prolazilo i kako vidis da smo svi ili isti ili slicni...prepoznavaces sebe u nasim dogadjajima i osecanjima...meni takodje ovo mnogo pomaze!!pozdrav

Pridružujem se čestitkama:
Nek je zdrava,pametna i humana na tatu (verujemo da je i mama takva).Sve naj,naj,najlepše joj želimo

Dr Ivice, srećan rodjendan ćerkici i sve najbolje!
Pozdrav svima! Sjajan vam je ovaj kutak!

Dr. Ivice pridruzujem se cestitkama
Tarcika, nemas pojma koliko mi je drago, samo tako nastavi
A i vi ostali, samo budite optimisticni. Morate znati da nece proci samo tako. treba vremena.
Ja sam bila sasvim sigurna da nikad vise necu biti ista osoba, da nikada vise necu ziveti zivotom kao ranije. Ali, moze se. Pazite, mala doza nesigurnosti uvek ostane, ali to je tako minimalno, da ne ometa zivot (to je ono da je "bendza" uvek u mojoj torbi ili dzepu)
I meni su mnogo pomogli moji klinci. Sama pomisao da se oni oslanjaju na mene, "gurala" me je napred. Mada mi je psiholog govorio da sebe moram staviti na prvo mesto.
A evo, oni su sad vec veliki (15 i 16,5 godina), ja sam sama sa njima, muz mi radi u Beogradu, imam 46 godina i... funkcionisem
Da vam kazem da do pre par godina nisam smela da ostanem sama u kuci ni pola sata

Eto ovakvi nam živi primeri trebaju nama koji smo ''sigurni '' da posle svakog preskoka ''umiremo''.
Uz Vas i (žive primere) i našeg dr.Ivicu guramo i SIGURNO se čupamo.

@Tarcika, da da, vidim ja sam nasao odlicnu kompaniju za jacanje

Jedino mi je zao sto se mucim sa ovim vec 4-5 godina a nisam naisao na ovkavke izvanredne ljude, doktore, forum kao sto ste vi
Nadam se u lepo i dugo druzenje (u stvari kratko druzenje po ovim temama a dugo u drugim )
Pozdrav! Sutra nam je nov dan, novi izazovi! Napred kompanijo !

cao,ljudi...evo ja cuvam cerku,spremam rucak i sto je bitnije:nas dve smo same kuci bez problema...mislim da je jako bitno da covek bude stalno zaposlen...Jasna ja moj bensedin zovem "bendzamin"...i on meni drzi sigurnost kada negde idem...moja tetka je imala iste probleme kao nase a i to da ne sme sama,bila cak i depresivna...sada je kao i vi,jaka,srecna,brizna i uvek svima na usluzi kada je tesko i frka... i ja se nadam da cu skroz da ojacam...znam da ne moze odmah,kao da nista nije bilo...meni je bitno da mi kvalitet zivota ne opadne,pa iako ima straha ili treme,da ja ipak obavljam sve poslove i sva druzenja...jednostavno,da se ne iskljucujem iz zivotnih tokova...mene je to najvise uplasilo.da ja ne mogu da idem u setnju sa detetom?!?da se spremam po sat vremena da bih otisla u kupovinu?!pa ko ce mene sutradan da zaposli,da svakih pet minuta kukam da moram kuci...to necu!!!isto su me protresle reci DR.IVICE koji mi je rekao da mogu da postanem klasican invalid ako tako nastavim...to me je bas uplasilo i nateralo da pokusavam.i sada ja razmisljam da li ce biti,sta ce biti,ali se ne dam da ne izadjem i probam...jos uvek razmisljam o tome da li mogu da se "provucem" bez lekova(stalne terapije.ja kada mi se veoma slosi popijem pola bensedina,ali to je retko i nije terapija lecenja)...imam jos uvek tu kocnicu da redovno pijem neki lek,jer se iskreno nadam(a u zadnje vreme sebi i dokazujem) da bez njih mogu.razmislim ovako:Sta je to tako strasno sto osecam u telu kada sam u guzvi ili kada idem negde,ako to moze da sredi pola bensedina?!to nikako nije organskog porekla ako mi pomaze tableta za zivce?!sto ja ne bih mogla bez nje(tablete),ako znam da je svaki taj strah i trema nerealna i da stvarno nema NIKAKVOG razloga da mi bude losije napolju,u guzvi,posti,banci nego kod kuce(sakrivena,kao da napolju ima nesto strasno po moje srce)!!!tako se naljutim na sebe i iz inata krenem svuda gde mi je kao lose.kada sve prodje kako treba ja sam srecna,svima sve pomazem,mogu da poletim,zabavljam ukucane i goste svojim salama na svoj racun i td...ali,znam i sama da je veoma neprijatno da dok cekate red da platite u prodavnici krene tahikardija,ruke se znoje,pocinje drhtanje,nekada i blaga nesvestica(tada,naravno gledamo da pobegnemo glavom vez obzira.bude nam lakse cim dodjemo kuci,ali onda krece razocaranje,tuga,stalna pitanja(Boze,zasto ja ovo ne mogu?!..)).e,zato je mozda i bolje imati ili popiti neki lek i osetiti zivot kao ranije...uzivati u njemu...zato je moj "bendzamin" uvek u torbi da znam da mi "cuva strah"...mislim da dok smo u ovoj fazi "odvikavanja od straha" trebamo da rizikujemo.(po principu:idi,pa sta bude!!!tako ja radim...)veliki pozdrav svima,pa se cujemo...

Tako je, bravo tarcika! Nema nista napolju sto je posebno lose za srce, kao da unutra ne moze da nas 'drmne". Ima jedna fenomenalna knjiga, ali je izasla u malom tirazu pre skoro desetak godina, prof. dr Ljubomir Eric je napisao "Panicni napadi". Ako mozete, pronadjite je svi. Ja sam imao dve kopije, ali mi maznuli pacijenti, dao sam im, a oni nisu vratil

Jelte, a jel imao neko strah od frizerske stolice? To je jos jedan znak prepoznavanja, posebno kod muskih, cim ode kod frizera, pa mu stave onaj plast oko rata, dobije utisak da ce da se ugusi, srce se ulupa i odmah ustaje, otkazuje sisanje i bezi glavom bez obzira. Ja sam to imao, ali sam u medjvremenu ocelavio, pa je problem resen

Mala tajna oko promene stila zivota, koja je obavezna u lecenju i podrazumeva promenu okruzenja i promenu aktivnosti: ja to nisam mogao da resim lako, nije bilo puno nacina, a drasticne promene ne volim. I tako, sta su - kako cu, odlucim da letim avionom... Svi koji su me znali, smejali se. "Ti ces u avion, pa ti ni u autobus ne ulazis". A ja zainat, popijem Ksalol, pa na Surcin. Pre toga sam, naravno, sredio vize i ostalo... I tako - posle dva ipo sata, eto mene u Londonu! (da ne pominjem da sam u avionu imao malo gusenje, bio par puta na ivici napada, ali sam preko Ksalola kos popio i pivo koje je besplatno - nemojte to da radite, ja sam lekar, a lekari su malo udareni, vi nemojte, molim vas!)... Bio sam tamo 10 dana na seminaru, ucio Engleze dziu dzicu i macevanje, nisam imao ni jedan napad, u letu tokom povratka sam uzivao kao da letim i svemirskom brodu, vratio sam se kao heroj - sam sebi heroj, a i po nekom od ostalih koji su me znali. I tako je sve krenulo. Promenite, dakle, okruzenje i aktivnosti. Postanite putnici. Neka vam i to bude cilj. Behavior terapija. Lepo, isplanirajte jedan mega-put (avion, Evropa, par dana, duhovna dekontaminacija), promenite prioritete u zivotu, iscedite odnekud tih 300 evra za let i dve-tri noci u najjeftinijem hotelu, pa da vidite! Za poslednje tri-cetiri godine ja se samo tako "lecim." Leteo sam sa suprugom u Prag i Moskvu, putovao brodom iz Italije u Hrvatsku, obisao pola Evrope busom i kolima, uzeo cak i neke medalje (viceprvak Evrope u japanskom macevanju)... Putovanja, sport, uzivanje u porodicnoj idili, predanost na poslu i glavu gore! Od panike ni "p".

... Ovih dana se spremam da idem u skolu za padobrance... Inace, visine se bojim vise nego svega, ne smem ni na terasi da se nagnem - a zivim na 2. spratu - ali sve racunam, jednom se zivi, neces bre Ivice da budes baba, idemo, pa kud puklo da puklo...!

CARPE DIEM!

hahahaha..... po ko zna koji put od srca se smejem..to za putovanja i ja znam...jedva sam otisla na more u Bugarsku(put je trajao 14 sati po pustom autoputu,okruzena samo suncokretima),ali sam uspela...sto Vi,doktore,kazete,povratak deluje tako bezazlen kada probijes led.MIslim da je bas u probijanju leda dosta toga!kada jednom odem sama na predavanja,vise vmi to ne deluje strasno...kada odem sa cerkom u dugu setnju(daleko od kuce),sledeca setnja je bar 10 puta laksa....sto se tice frizera,ja sam imala ranije jedan napad kod moje frizerke,posto sam sedela 2 i po sata,sa farbom na glavi pocela sam da razmisljam:"sta ako mi se slosi,pa moraju da me vode u hitnu sa ovom kapom za satiranje?"i naravno da mi se slosilo.otisla sam do wc-a,popila pola bensedina i posle dve sekunde bila hrabrija,da bi kasnije ostala sa frizerkom i da pijem kafu!nemam(hvala Bogu,samo mi jos to fali!) te tripove da cu da se ugusim,da nemam vazduh,da ne mogu lepo da udahnem i td.kod mene je problem da mi ne iskoci srce i da se ne onesvestim od drhtanja i tahikardije...

inace,nemam sporedne strahove,sem straha od alergija,jer smo svi po zenskoj liniji alergicni na penicilin,a ja i na svasta pored toga(prasina,polen,grinje,lipa,trava... ).kada trebam da popijem antibiotik ja se pripremim,popijem ga,i cekam sat vremena da li ce nesto da bude!zato i biram samo one koji se piju jednom dnevno da bi imala manje panike.ali,u principu sve lekove zaobilazim u velikom luku i pijem ih samo kada moram.

dr.Ivice, i ja imam "sulude" ideje da dokazem sebi hrabrost...jos nisam za avion(jer tamo nema celokupne kardioloske opreme),mada me kuma stalno zove da odem kod nje u Nemacku,pa ko zna..mozda se i odlucim...ali,prvo da "utabam put" kojim hodam nogama... moracu da potrazim tu knjigu.ja sam bas zainteresovana da vidim sve i sa strucne strane.

sto se tice promene okruzenja,to je kod mene trenutno nemoguce.i zbog moje skole,i zbog para i svega sto uz to ide...a verovatno da bi mi prijalo da odem od svakodnevnog kukanja ljudi zbog finansija,prepricavanja ko je umro u toku noci(i od cega,kako taj neko ko je umro bio je sasvim zdrav i td.),ogovaranja ko je sa koim i td.(znate kako je to u malim sredinama))

ali,ja se trudim da se ne ukljucujem previse,da se druzim sa pozitivnim ljudima(koliko je to moguce),i da polako gradim tu granicu oko cega trebam da se brinem a oko cega ne(sto se tice drugih)..jednostavno,pocinjem da vodim svoj zivot kao najbitniju stvar u istom,a ne da se opterecujem svim i svacim.znam da mozda sve zvuci malo surovo,ali ja sam dostta bila DOBRA SAVETA kojoj ljudi dolaze da pricaju probleme i crnu hroniku,odu svojim kucama,a ja posle drhtim!!!

pozdrav...

Ijao Tarcika - pa ja sam prekopirana ti!!!!

Jedino nisam alergicna na grinje, prasinu, lipu............ , i ne pijem bendzamina nikada, ali potpuno iste tripove imam, ali bukvalno SVE koje si navela!! Ne mogu da verujem.


Ja ne volim frizera, jer mi se manta u glavi dok mi pere kosu zbog polozaja i dok mi vibrira glava dok mi pere kosu. Isto tako ne podnosim feniranje sa onim cetkama jer imam utisak da ce oci da mi ispadnu !!

Ma ne podnosim uopste sve te dogadjaje gde se "ljuljam", nekada mi i voznja tramvajem smeta, ili trolom, jer kad izadjem osecam se gore nego oni koji se voze na onim skalamerijama na novogodisnjem vasaru!!


Dr ivice, pa Vi ste stvarno cudo!!!