Може фетус да живи и без мајке, у инкубатору. Али је вероватноћа да ће преживети драстично смањена, мада се са развитком технологије и она увећава.
Сад, што би одбацивање фетуса, било еквивалентно одбацивању рођене бебе, а што би то било срамотно за "мајку", то је друга прича.
Иначе, толеранција је новоизмишљени појам и то плагијат љубави о којој сам говорио у контексту православног схватања личности. Разлог измишљања таквих појмова су вечне моралне вредности усађене у човека приликом стварања по лику Бога, духовне вредности којих има једино у човеку, а никад није било нити ће бити у животињама, вредности које човек не може да порекне иако покушава да се бори против Бога. Али ето. И најгори плагијат увек сведочи о оригиналу
У толеранцији су људи индивидуе, биолошке јединке, примерци људског рода, индивидуалци и индивидуалисти.
У љубави смо личности, бића заједнице (=љубави).
У Т. толеришемо (=трпимо) другога зато што је то фино и учтиво, зато што нам то и закон налаже, па морамо, и зато што је то морал (!) демократије, иако бисмо га радије сатрли.
У Љ. трпимо другога зато што га волимо и зато што нам је он битан, јединствен и незаменљив, и не можемо себе и своје постојање да замислимо без њега и његовог.
У Т. пуштамо другога да буде слободан и да живи како хоће зато што не желимо ни да нас неко условљава како ћемо да живимо (што је заправо прорачунато и егоистично - не тиче ме се шта ћеш да радиш, само пусти мене да радим шта ја хоћу).
У Љ. зато што га волимо и поштујемо његову слободу, прихватамо га таквог какав јесте без обзира и упркос његовим особинама (било добрим, било лошим) и начину живота.
Како год окренеш, плагијати Цркве и црквеног начина размишљања. И комунизам је био један велики плагијат Цркве. Да, да. Братство и јединство, једнакост, слобода. То су све изворно хришћански постулати и принципи. Само је избачен Бог из њих и много тога погрешно примењено. Нпр. једнакост је једнакост пред Богом, тј. једнака права статус и богатог и сиромашног, и белог и црног, и паметног и глупог, доброг и злог (човека), и побожног и непобожног... У комунизму су то преокренули да се мора узети од богатих и дати сиромашнима, да се направи једна униформисаност и у том смислу једнакост.
То је за Цркву саблазан јер је сваки човек оригиналан и не можеш му одузети личност правећи од њега клона...