Е, па сад. Ту долазимо до разлике у вери.kaca 33 napisao: kako ovo lepo zvuci....stvarno lepo zvuci ali kada smo svi zivi i zdravi i kada nam je sve potaman.Ali kada gledas oca koji umire od bolova zeleti mu da postoji i to vecno u cemu u bolovima??? A znam da mu spasa nema i da umire i znam da bi i on zeleo da mu neko skrati muke - pa ja mu i zelim sve najbolje da mu skratim muke koje ima.Da zavrsi svoj zivot u miru, da nestane tiho spokojno.
Неко верује у догму (=истину) да је овај живот једина реалност, тј. да је човекова егзистенција нешто потпуно бесмислено, заправо једно ништа у суштини, пошто је само привремено. Други верују да је једино истинско постојање оно које нема краја.
Ови други су Хришћани. Они верују да је Бог створио свет и човека у њему да би живели, а не да би имали привид живота од пар десетина година и умрли. Та перспектива је доведена у питање отпадањем од Бога првих људи у историји, који су потражили извор бесмртности у материји, уместо у Ономе који је једини вечан, па једини има и могућност да некоме подари вечност. А то се остварује поновним упостављањем синовског (љубавног) односа са Богом, али који је слободан, не-наметнут. Ово последње значи да је потребна вера као израз слободе.
Да ли ти је познато да је Христос исцељивао болесне и васкрсавао мртве (види Свето писмо, Нови завет)? Да су то радили и апостоли (Његови ученици) уз помоћ вере и Имена Христовог? Да су то чинили разни свети људи током историје? Да постоје чудотворне иконе и чудотворне нетрулежне мошти (неиструлело тела светих људи)? Да је све што се десило са Христом, Његово страдање и васкрсење било записано у Старом завету 1100 година пре Христа?
Да је разлог рођења Сина Божијег као човека поправљање (реконструкција), обнављање односа човека са Богом Оцем, јер је порекло болести и смрти грех који се састоји у разбијању заједнице љубави са Богом као Извором живота, односно свега доброг? То обнављање односа је у исто време и спасење (од смрти), пошто је Бог извор живота. Међутим, последице греха (између осталог и на првом месту смрт) остају и поред спасења, али уз обећање свеопштег васкрсења свих покојника када по други пут дође. Као потврду и доказ овога, Христос чини ова чуда објашњавајући на који начин има и доказујући да Он има ту моћ, односно власт над животом и над смрћу, те да ако ко слободно хоће, може да и сам васкрсне и живи вечно (без бола, греха, зла, смрти). То "слободно хоће" се изражава животним ставом и опредељењем, односно самим начином живота и идентитетом који се везује се нешто што није пропадљиво и пролазно - за Бога.
Такође, најављено је да у том будућем веку, вечном животу, неће бити смрти, греха, зла, жалости и патње.
Према томе, ко верује (има поверења) у Бога, он зна да је бол нешто што је везано искључиво за овај садашњи живот, који тиме што је пролазан и не заслужује да се назове истинским животом, тј. неком постојаном вредношћу, реалношћу.
Међутим, овакав живот нам је дат управо да бисмо се у њему изградили за други, бољи. А суштински је важно да се самим живљењем и ставом према животу одредимо да ли желимо да живимо или не. Отуда је убиство грех, као и жеља да се умре. Не грех као прекршај некаквог закона (више пута сам узгред дефинисао појам греха као погрешан, промашени начин постојања) за који ћеш бити кажњен (Бог не кажњава), већ као "не вечном животу у заједници са Богом (који је једино тако и могућ)" и да вечној смрти, која се састоји у одсуству идентитета, љубави, признања, усамљености, душевном болу.
То што сам рекао значи дословно да није емоција и сентимент носилац љубави, нити љубав, него је она компонента односа. Љубав је однос, понашање, делање, жртвовање за вољеног. Сентименталност не подразумева никакав однос, али може и треба да буде саставни део љубавног односа.I jos nesto sto mi je sad zapalo za oko: kazes voleti ne znaci imati neku emociju prema nekome i bazirati odnos na tometo mi je malo cudno jer po meni i to znaci voleti uz ono zeleti drugom da on postoji i td.
Jedino ako pod tom emocijom ne podrazumevas fizicku privlacnost izmedju muskarca i zene tj. seks. Ali i tako ja pokazujem ljubav prema mom muzu i on prema meni i ne mislim da je to nesto lose.
Физичка привлачност се другачије назива ерос. То је такође израз који значи љубав, тачније врсту љубави која је по својој природу привлачност и има циљ да уједињује различите јединке у заједницу љубави. Али то је грчка реч. Српски језик има само једну реч за љубав и сиромашнији је од грчког.
U Srbiji se svake godine ubije 150.000-200.000 nerođenih beba... To je pravi prenatalni genocid... 
i zna da ga ubija i ne zeli da shvati to o cemu ti pricas.Sta onda, ili ce to da se radi kao pre pa ce amateri da rade taj posao sa svim komplikacijama ili ce da se odredi taj period kada je krajnji rok da se abortus odradi. Izabrati od dva zla manje eto o tome se radi.