u vezi abortusa, HITNO, iskustva, savjeti!
Moderatori: moderato, admin, vlada99, dr Presetnik
Napredak u bespolnom razmnozavanju sisara ostvaren je upravo od 1998. pa na ovamo, te stoga nijedna definicija ljudskog zivota koju si nam predocio ne uzima to u obzir. Ali ti embrioni se stvaraju i tek ce se stvarati, tako da definicija "jajna celija + spermatozoid" postaje opasno zastarela.
Taj poslednji copy/paste je bio upucen pogresnoj osobi, posto moj argument i nije bio da zivot nastaje nekada posle 12. nedelje ili kad vec, a moze se naici na takve tvrdnje. Ja sam lepo rekla da je sve to zivot, samo u razlicitim formama. I jedna celija je zivot - u slucaju bakterija, gljivica, protozoa... Ono sto ja tvrdim je da ne mogu sve zivotne forme imati ista prava, to neminovno proizilazi iz nihove razlicitosti. I jos jedan korak dalje - zasto bi manje razvijene forme imale veca prava od vise razvijenih?
Evo paradoksa: ti tvrdis da je abortus opravdan u slucaju da je ugrozen zivot majke, sto znaci da potpuno razvijenoj zivotnoj formi (zeni) dajes prednost u odnosu na manje razvijenu zivotnu formu (fetus). Doduse, pretpostavljam da mislis na ili/ili situaciju, kada se moze spasiti ili majka ili dete - izvinjavam se ako sam pogresno razumela.
Recimo da je nekom coveku zivot u opasnosti, i da je jedini nacin da se spasi taj da u mene ugrade neko tkivo koje bih ja nosila devet meseci dok ono poraste, a koje bi onda izvadili iz mene - s tim da imam sve iste zdravstvene rizike koje sa sobom nosi trudnoca, ukljucujuci i veoma mali ali ipak prisutan rizik da cu umreti kada to tkivo bude vadjeno iz mene (korespondira sa rizikom od smrti na porodjaju). I recimo da ja na to ne pristanem i covek umre. Da li bih ja onda bila jos gori ubica nego kada bih abortirala? Utvrdili smo da je spasavanje potpuno razvijenih zivotnih formi vaznije od spasavanja manje razvijenih. Ali sve i da tvrdis da su i jedne i druge podjednako vazne, niko, pa ni najveci protivnici abortusa, nece reci da je duznost coveka da stavi svoje telo, zdravlje i zivot u sluzbu drugom coveku, ne bi li spasio njegov zivot; a jos manje ce ih reci da tako nesto treba propisati zakonom, i da osoba koja se ne povinuje treba da bude kaznjena! Nigde na svetu ne postoji zemlja gde su ljudi zakonom obavezni da daju bubreg onima koji ce bez transplantacije umreti. Cak ni najobicnije davanje krvi nigde nije obavezno - bar koliko sam ja upucena. Medjutim... mnogi ce reci da abortus treba zakonom zabraniti i zene koje abortiraju zakonski kazniti.
Sto nas dovodi na pocetak - zasto bi manje razvijena zivotna forma imala veca prava od onih vise razvijenih?
Taj poslednji copy/paste je bio upucen pogresnoj osobi, posto moj argument i nije bio da zivot nastaje nekada posle 12. nedelje ili kad vec, a moze se naici na takve tvrdnje. Ja sam lepo rekla da je sve to zivot, samo u razlicitim formama. I jedna celija je zivot - u slucaju bakterija, gljivica, protozoa... Ono sto ja tvrdim je da ne mogu sve zivotne forme imati ista prava, to neminovno proizilazi iz nihove razlicitosti. I jos jedan korak dalje - zasto bi manje razvijene forme imale veca prava od vise razvijenih?
Evo paradoksa: ti tvrdis da je abortus opravdan u slucaju da je ugrozen zivot majke, sto znaci da potpuno razvijenoj zivotnoj formi (zeni) dajes prednost u odnosu na manje razvijenu zivotnu formu (fetus). Doduse, pretpostavljam da mislis na ili/ili situaciju, kada se moze spasiti ili majka ili dete - izvinjavam se ako sam pogresno razumela.
Recimo da je nekom coveku zivot u opasnosti, i da je jedini nacin da se spasi taj da u mene ugrade neko tkivo koje bih ja nosila devet meseci dok ono poraste, a koje bi onda izvadili iz mene - s tim da imam sve iste zdravstvene rizike koje sa sobom nosi trudnoca, ukljucujuci i veoma mali ali ipak prisutan rizik da cu umreti kada to tkivo bude vadjeno iz mene (korespondira sa rizikom od smrti na porodjaju). I recimo da ja na to ne pristanem i covek umre. Da li bih ja onda bila jos gori ubica nego kada bih abortirala? Utvrdili smo da je spasavanje potpuno razvijenih zivotnih formi vaznije od spasavanja manje razvijenih. Ali sve i da tvrdis da su i jedne i druge podjednako vazne, niko, pa ni najveci protivnici abortusa, nece reci da je duznost coveka da stavi svoje telo, zdravlje i zivot u sluzbu drugom coveku, ne bi li spasio njegov zivot; a jos manje ce ih reci da tako nesto treba propisati zakonom, i da osoba koja se ne povinuje treba da bude kaznjena! Nigde na svetu ne postoji zemlja gde su ljudi zakonom obavezni da daju bubreg onima koji ce bez transplantacije umreti. Cak ni najobicnije davanje krvi nigde nije obavezno - bar koliko sam ja upucena. Medjutim... mnogi ce reci da abortus treba zakonom zabraniti i zene koje abortiraju zakonski kazniti.
Sto nas dovodi na pocetak - zasto bi manje razvijena zivotna forma imala veca prava od onih vise razvijenih?
Utvrdjivanje zasto zena ne sme da abortira a sme da ne stavi svoje telo, zdravlje i zivot u sluzbu spasavanja zivota odrasle jedinke preduslov je bilo kakve dalje rasprave na ovu temu.pezza napisao:Било би лепо да се вратимо и прокоментаришемо/одговоримо на моја бројна питања која су остала без одговора.
Ako nisam obavezna da iskoristim svoje telo ili neki organ da spasem zivot drugom coveku, nisam obavezna ni da iznesem trudnocu koju ne zelim do kraja. Nema sta dalje da se raspravlja.
Ја изгледа преобимно пишем, па се прелети преко битних ствари у мојим постовима...
Ипак ћу одговорити/поновити на твоје, донка, писање.
Покажи човека који се родио од бесполног зачећа.
Објаснио сам лепо да постоји разлика између словесних бића и осталих, а потом и нижих облика живота, те да се твоја прича гради на непостојећем темељу, да је произвољна демагогија.
Абортус бих могао да оправдам само у случају да дође до таквих компликација да се не може сачувати живот бебе, а да он спасава живот жени. Само под тим условом!
Да ли сте чули за примере да у ситуацији или-или, мајка бира да дете преживи? Ето, то се зове љубав и полагање свог живота за другог. То је највећа могућа љубав коју неко може да има, и то је порука самог Христа и Хришћанства: саможртвена љубав ослобођена сваког егоизма. (наравно, не мора то да буде увек буквално умирање, али свакако одрицање од себе зарад другог човека.)
Значи, не постоји никаква фаворизација између мајке и детета. (нити смо се око тога сложили и утврдили - по други, трећи пут ми стављаш своје речи у уста које нисам рекао) Постоји само разлика између људи и свих осталих животних форми, а то сам подробно објаснио у више постова кад сам говорио о пореклу човека и његовим кључним особинама по којима се разликује од осталог живог света. Могао бих да напишем и много подробније, али бисте ме линчовали
Црква дакле има учење да се треба жртвовати за другога. Да ли онда треба да подвлачим да сам одговорио на твоје питање и заблуде о мени, Цркви, противницима абортуса, свима (рекла си да нико не би ставио своје тело на располагање...) из последњег великог пасуса твог (ево сад видим већ претпоследњег) поста?
Ипак ћу одговорити/поновити на твоје, донка, писање.
Покажи човека који се родио од бесполног зачећа.
Објаснио сам лепо да постоји разлика између словесних бића и осталих, а потом и нижих облика живота, те да се твоја прича гради на непостојећем темељу, да је произвољна демагогија.
Абортус бих могао да оправдам само у случају да дође до таквих компликација да се не може сачувати живот бебе, а да он спасава живот жени. Само под тим условом!
Да ли сте чули за примере да у ситуацији или-или, мајка бира да дете преживи? Ето, то се зове љубав и полагање свог живота за другог. То је највећа могућа љубав коју неко може да има, и то је порука самог Христа и Хришћанства: саможртвена љубав ослобођена сваког егоизма. (наравно, не мора то да буде увек буквално умирање, али свакако одрицање од себе зарад другог човека.)
Значи, не постоји никаква фаворизација између мајке и детета. (нити смо се око тога сложили и утврдили - по други, трећи пут ми стављаш своје речи у уста које нисам рекао) Постоји само разлика између људи и свих осталих животних форми, а то сам подробно објаснио у више постова кад сам говорио о пореклу човека и његовим кључним особинама по којима се разликује од осталог живог света. Могао бих да напишем и много подробније, али бисте ме линчовали
Црква дакле има учење да се треба жртвовати за другога. Да ли онда треба да подвлачим да сам одговорио на твоје питање и заблуде о мени, Цркви, противницима абортуса, свима (рекла си да нико не би ставио своје тело на располагање...) из последњег великог пасуса твог (ево сад видим већ претпоследњег) поста?
U Srbiji se svake godine ubije 150.000-200.000 nerođenih beba... To je pravi prenatalni genocid... 
Odgovorio jesi, ali me nisi ubedio 
Nije dovoljno samo reci "Crkva kaze", em sto Crkva i nije neki autoritet, em sto ja mozda uopste ne verujem u Boga.
Treba da das argument zasto je neko ponasanje pozeljno a da se on ne svodi na religiju, vec na neki osecaj za dobro i lose koji svi mi valjda nosimo u sebi.
Evo, ja sam mlada, zdrava, idealan donator bubrega. A dosada ga nisam nikome dala, i ko zna koliko je ljudi umrlo bez mogucnosti transplantacije bas zbog mene i moje sebisnosti. Znaci li to da sam visestruki ubica? Treba li da pohitam u ponedeljak u najblizu bolnicu i pitam gde im je odeljenje za dijalizu, a onda ponudim svoj organ nekoj osobi koja je imala manje srece sa zdravljem nego ja sto sam?
Nije dovoljno samo reci "Crkva kaze", em sto Crkva i nije neki autoritet, em sto ja mozda uopste ne verujem u Boga. Treba da das argument zasto je neko ponasanje pozeljno a da se on ne svodi na religiju, vec na neki osecaj za dobro i lose koji svi mi valjda nosimo u sebi.
Evo, ja sam mlada, zdrava, idealan donator bubrega. A dosada ga nisam nikome dala, i ko zna koliko je ljudi umrlo bez mogucnosti transplantacije bas zbog mene i moje sebisnosti. Znaci li to da sam visestruki ubica? Treba li da pohitam u ponedeljak u najblizu bolnicu i pitam gde im je odeljenje za dijalizu, a onda ponudim svoj organ nekoj osobi koja je imala manje srece sa zdravljem nego ja sto sam?
Беспотребно банализујеш ствари.
Ја се трудим колико-толико да што мање наводим Цркву као аргумент баш због тог разлога који ти помињеш, јер сам свестан да многи не верују и да то није нешто што можеш и треба некоме да наметнеш.
Људи обично помисле кад чују да је неко у Цркви и има неке ставове, да је неки што је дош'о да проповеда. То ми је бљак! Надам се да нисам тако схваћен.
Ја овде само браним бебе и мајке и очеве од убијања као начина за "решавање" свих својих проблема у животу.
Сад, што сам случајно и теолог, и што заиста живим то што причам, (а нису моје речи препричавање и копи/пејст књига) то једноставно избија из мене и не могу да сакријем. То сам ја. Ваљда то није неки проблем да ме се прихвати за саговорника.
Тај осећај за добро и лоше се стручно зове етика, знаш
А спровођење у дело и на делу морал...
Ја се трудим колико-толико да што мање наводим Цркву као аргумент баш због тог разлога који ти помињеш, јер сам свестан да многи не верују и да то није нешто што можеш и треба некоме да наметнеш.
Људи обично помисле кад чују да је неко у Цркви и има неке ставове, да је неки што је дош'о да проповеда. То ми је бљак! Надам се да нисам тако схваћен.
Ја овде само браним бебе и мајке и очеве од убијања као начина за "решавање" свих својих проблема у животу.
Сад, што сам случајно и теолог, и што заиста живим то што причам, (а нису моје речи препричавање и копи/пејст књига) то једноставно избија из мене и не могу да сакријем. То сам ја. Ваљда то није неки проблем да ме се прихвати за саговорника.
Тај осећај за добро и лоше се стручно зове етика, знаш
А спровођење у дело и на делу морал...
U Srbiji se svake godine ubije 150.000-200.000 nerođenih beba... To je pravi prenatalni genocid... Već sam govorio o tome da su razlozi da se radjanje po svaku cenu (osim ako nije ugrožen život majke) "nečovečni" ljudima koji su robovi samoživosti i prema tome krajnje surovosti i beskrupuloznosti, koja, da, implicira monstruoznu ideju da će ubistvom drugoga meni da svane...
Crno beli svet.Ili ga rodi pa makar ga i ne zeleo ( sto se desava u vecini slucajeva) a onda neka drugi preuzmu brigu o njemu i da ne pricam dalje.... ili se odluci da ga ne rodis a onda cemo te prozvati samozivim,surovim, beskrupuloznim, nadenucemo ti razna imena jos da je dozvoljeno zigosati do kostiju samo zato sto je komfor kako to neko vec okarakterisa nesto vrlo lose. A ako je komfor toliko los zasto sam ja onda ispred saborne crkve u Beogradu dok sam cekala vizu za Austriju videla neke popove kako se voze u nekom besnom crvenom kabrioletu?I zasto masa popova po unutrasnjosti voze mercedese i BMW-ove a o njihovom komforu da ne pricam.Pa sad taj svestenik moze nekoj devojci ili porodici koja nema za leba narodski receno da kaze vi ste samozivi i ubice sto ne rodiste dete koje ne biste imali tim hlebom da prehranite dok on doticni zivi u izobilju za mnoge a ne samo za siromasne.Pricate o licemerju a sami licemeri najvise polemisu o tome.
Mozda ti pezzo nemas gore navedeno ali neki komfor mora da imas kao recimo taj posao koji radis koji jeste komfor za neke koji godinama ne mogu da nadju posao ili siguran hleb koji je sigurno komfor za neke koji ga nemaju.I sad ti mozes da pricas i prikazujes slike kako fetus izgleda posle abortusa, kako je i to zivot i sl. ali opet razumeti drugog je mnogo teze nego pricati mu sta treba da radi.
Samo da me pogresno ne shvatite ja nisam protiv komfora ja bas i jesam pristalica komfora i ne vidim nista lose u tome.Ako mu se vec ukazala prilika da vozi taj kabriolet super. I ja cu kada budem mogla. Juce mi je muz kupio masinu za sudove - sto kaze jedan komsija pismena stvar.
Pa ako ce nekoj devojci da bude komfornije da abortira dete koje ne zeli neka tako i bude.Samo da joj to ne predje u naviku ali sta ja da joj radim ako ona to uradi i deseti put? Sta da je nazivam ubicom, samozivom i sl.pa ako sama nema mozga da to nije dobro ja li cu da je ucim? I sta sad, ja jesam protiv abortusa ali svaki abortus ima svoj razlog dakle nije crno belo. Ubedicu ja tebe da ne abortiras nazvacu te raznim imenima a posle se sama snalazi kako znas. Pa izvinite ni to nije nacin da se nekome pomogne.
I jos nesto neko rece verovatno pezza da je protiv eutanazije.
Gledala sam svog rodjenog oca dva meseca kako se bori i umire od raka debelog creva koji je metastazirao na jetru,pluca mozak.Dva meseca agonije svih a pogotovu njegove.Dva meseca on ne jede nista,stomak sve veci a ovamo kost i koza.Kada krenu bolovi to covek ne moze da slusa ali ne zato sto sam samoziva pa zelim komfor da se ispavam vec zato sto ti se dusa cepa jer gledas coveka koga obozavas kako se polako raspada a ti ne mozes da mu pomognes.Dozivela sam da me otac u pojedinim trenutcima gleda uplaseno i pita me ko sam ja? Ko sam ja njegova cerka sto me cuvao od 1800kg? Pa dragi moji savesni i humani ako treba razapnite me,seckajte me komad po komad, nazovite me kako god zlite ali jesam za eutanaziju. I pored ovolike prepiske jesam protiv abortusa ali i jesam da ga uradi ona zena - devojka koja dete ne zeli iz bilo kog razloga pa makar bio i njen komfor.
Crno beli svet.Ili ga rodi pa makar ga i ne zeleo ( sto se desava u vecini slucajeva) a onda neka drugi preuzmu brigu o njemu i da ne pricam dalje.... ili se odluci da ga ne rodis a onda cemo te prozvati samozivim,surovim, beskrupuloznim, nadenucemo ti razna imena jos da je dozvoljeno zigosati do kostiju samo zato sto je komfor kako to neko vec okarakterisa nesto vrlo lose. A ako je komfor toliko los zasto sam ja onda ispred saborne crkve u Beogradu dok sam cekala vizu za Austriju videla neke popove kako se voze u nekom besnom crvenom kabrioletu?I zasto masa popova po unutrasnjosti voze mercedese i BMW-ove a o njihovom komforu da ne pricam.Pa sad taj svestenik moze nekoj devojci ili porodici koja nema za leba narodski receno da kaze vi ste samozivi i ubice sto ne rodiste dete koje ne biste imali tim hlebom da prehranite dok on doticni zivi u izobilju za mnoge a ne samo za siromasne.Pricate o licemerju a sami licemeri najvise polemisu o tome.
Mozda ti pezzo nemas gore navedeno ali neki komfor mora da imas kao recimo taj posao koji radis koji jeste komfor za neke koji godinama ne mogu da nadju posao ili siguran hleb koji je sigurno komfor za neke koji ga nemaju.I sad ti mozes da pricas i prikazujes slike kako fetus izgleda posle abortusa, kako je i to zivot i sl. ali opet razumeti drugog je mnogo teze nego pricati mu sta treba da radi.
Samo da me pogresno ne shvatite ja nisam protiv komfora ja bas i jesam pristalica komfora i ne vidim nista lose u tome.Ako mu se vec ukazala prilika da vozi taj kabriolet super. I ja cu kada budem mogla. Juce mi je muz kupio masinu za sudove - sto kaze jedan komsija pismena stvar.
Pa ako ce nekoj devojci da bude komfornije da abortira dete koje ne zeli neka tako i bude.Samo da joj to ne predje u naviku ali sta ja da joj radim ako ona to uradi i deseti put? Sta da je nazivam ubicom, samozivom i sl.pa ako sama nema mozga da to nije dobro ja li cu da je ucim? I sta sad, ja jesam protiv abortusa ali svaki abortus ima svoj razlog dakle nije crno belo. Ubedicu ja tebe da ne abortiras nazvacu te raznim imenima a posle se sama snalazi kako znas. Pa izvinite ni to nije nacin da se nekome pomogne.
I jos nesto neko rece verovatno pezza da je protiv eutanazije.
Gledala sam svog rodjenog oca dva meseca kako se bori i umire od raka debelog creva koji je metastazirao na jetru,pluca mozak.Dva meseca agonije svih a pogotovu njegove.Dva meseca on ne jede nista,stomak sve veci a ovamo kost i koza.Kada krenu bolovi to covek ne moze da slusa ali ne zato sto sam samoziva pa zelim komfor da se ispavam vec zato sto ti se dusa cepa jer gledas coveka koga obozavas kako se polako raspada a ti ne mozes da mu pomognes.Dozivela sam da me otac u pojedinim trenutcima gleda uplaseno i pita me ko sam ja? Ko sam ja njegova cerka sto me cuvao od 1800kg? Pa dragi moji savesni i humani ako treba razapnite me,seckajte me komad po komad, nazovite me kako god zlite ali jesam za eutanaziju. I pored ovolike prepiske jesam protiv abortusa ali i jesam da ga uradi ona zena - devojka koja dete ne zeli iz bilo kog razloga pa makar bio i njen komfor.
-
DusaniMilica
- Novi član
- Postovi: 41
- Pridružio se: Sub Nov 25, 2006 6:50 pm
Kaca 33, moram priznati da se u potpunosti slazem sa tobom, i za abortus i za eutanaziju.
Ja sam presrecna kad cujem da je neka devojka odlucila da rodi, da se mladi uzimaju, da ce se snaci. Ali i opradavam ako ista odluci da abortira. Moja jako dobra prijateljica koja ima 18 godina je pre manje od mesec dana abortirala. Sada se polako vraca svome zivotu onakvim kakav je bio, zavrsava trecu godinu srednje skole, bori se da izadje iz nemastine u kojoj zivi, ponovo trazi posao itd. Momak je, inace, bio i ostao i dalje uz nju i njenu odluku, svega ima dvadesetak godina. I ja sam uz nju, takodje. I da sam na njenom mestu, isto bih uradila u ovim godinama, bez razmisljanja. Naravno da cu pre svega da dam sve od sebe da se to ne dogodi, ali ako se (ne daj Boze) dogodi pre planiranog, sasvim sam sigurna da ga necu zadrzati. Bas sam srecna i ja ako se neka devojka usrecila sa detetom u sedamnaest-osamnaest godina, ako je uspela da nastavi skolovanje, ako joj je otac deteta postao i ostao muz, ako ima sjajan posao, dobru karijeru i fino vaspitano dete. I svaka joj cast, iskreno. Ali ipak svako treba da odluci u koje ce zivotno doba da se posveti cemu. I tu moju prijateljicu sada etiketiraju. Pa sta? Njena je odluka bila i smatram da to treba postovati.
Ja sam presrecna kad cujem da je neka devojka odlucila da rodi, da se mladi uzimaju, da ce se snaci. Ali i opradavam ako ista odluci da abortira. Moja jako dobra prijateljica koja ima 18 godina je pre manje od mesec dana abortirala. Sada se polako vraca svome zivotu onakvim kakav je bio, zavrsava trecu godinu srednje skole, bori se da izadje iz nemastine u kojoj zivi, ponovo trazi posao itd. Momak je, inace, bio i ostao i dalje uz nju i njenu odluku, svega ima dvadesetak godina. I ja sam uz nju, takodje. I da sam na njenom mestu, isto bih uradila u ovim godinama, bez razmisljanja. Naravno da cu pre svega da dam sve od sebe da se to ne dogodi, ali ako se (ne daj Boze) dogodi pre planiranog, sasvim sam sigurna da ga necu zadrzati. Bas sam srecna i ja ako se neka devojka usrecila sa detetom u sedamnaest-osamnaest godina, ako je uspela da nastavi skolovanje, ako joj je otac deteta postao i ostao muz, ako ima sjajan posao, dobru karijeru i fino vaspitano dete. I svaka joj cast, iskreno. Ali ipak svako treba da odluci u koje ce zivotno doba da se posveti cemu. I tu moju prijateljicu sada etiketiraju. Pa sta? Njena je odluka bila i smatram da to treba postovati.
kaca 33 napisao:Pa ako ce nekoj devojci da bude komfornije da abortira dete koje ne zeli neka tako i bude.Samo da joj to ne predje u naviku ali sta ja da joj radim ako ona to uradi i deseti put? Sta da je nazivam ubicom, samozivom i sl.pa ako sama nema mozga da to nije dobro ja li cu da je ucim?
Замисли мене како васпитавам своје дете: "Ако, сине. Рокни комшију ако те нервира прегласним народњацима, али пази да ти не пређе у навику."
Јесте, све то отвара бројна друга питања. Али није поента у томе да не убијем дете зато што не смем, зато што ми то некакав закон забрањује, него зато што сам човечан, хуман, што имам љубави према другом бићу и желим му добро. То је смисао моралности, да ти унутрашњи закон љубави диктира шта да чиниш, а не некакав спољашњи.
Ако се Донка не љути, да објасним дефиницију љубави (по православној антропологији).
Волети не значи имати некакву емоцију према некоме и базирати однос на томе. Волети значи: желети другоме да и он постоји, и то вечно, да ништа не угрози његово постојање и срећу; прихватити и признати другога слободно (=безусловно, упркос и независно од његових особина, врлина или мана); желети му све најбоље и урадити шта је твојој моћи да тако и буде.
Упознао сам ја и многе "мајке" које су родиле и више деце, али које су толико незреле да им не бих дао бандеру на улици да ми чувају.
Али, то је све проблем васпитања. Што нису свесне шта је живот и што су навикле да други ради и брине за њих, што у породици нису научиле да воле. Зато су неспособне да брину сад о неком другом...
Друга варијанта је се срља у односе без спремности за то и свести о одговорности, па кад дође трудноћа, онда трк на абортус. О сексуалној писмености има добар чланак у Политици (поставио сам линк неки дан).
Ниси баш најбоље разумела о комфору. Немам ништа ни ја против удобности и комфора и богатства у ма ком смислу, духовном или материјалном. Дај Боже да сви имамо све што нам је потребно и више од тога.
(А о богатим свештеницима ћемо други пут. Није ни ту баш тако црно-бело, мада има и међу њима свакавог олоша, који је све само не пример другима. Са друге стране ни ми који их осуђујемо нисмо савршени па да можемо некога да осудимо. Зато смо и сами лицемери.
Разлику прави само жеља и труд код појединачних људи који се иако несавршени, искрено труде. Надам се да ћу и ја бити убројан са њима...)
Мислио сам на моралну дилему која се ставља пред човека кад он размишља у стилу: "Е, нисам пропутовао, пролудовао, промомковао, науживао се, завршио све што сам планирао, школу, факултет, послове, зарадио пара, направио каријеру, не уклапа ми се у планове да баш сад постанем тата, "живот" је преда мном. Та, нећу да дозволим ваљда да ми једно дете поквари све то. - Слушај, мала! Да абортираш! Не занима ме никакво дете, а ни ти! Не планирам да се женим тобом. Не волим те, нити сам спреман да се "вежем" само за једну жену до краја живота."
А она шта ће? Изгубљена и сама у неприлици у којој се нашла, па још ако јој се нађе нека старија и "искуснија" у таквим стварима да јој буде "подршка" у решавању ове безизлазне ситуације (без свести да се ради о злочину)...
И тако то бива.
Ако се не пружи права подршка, и ако човек нема већ изграђену свест о томе шта се сме а шта не сме у животу (нпр. ствари попут одузимања живота другоме) а у одсудном тренутку га нико не подсети на то, онда може да буде овакав епилог.
Зато се не слажем да не треба рећи.
Еутаназија?
Ех, колико сам људи на самрти испратио... Да само знаш...
Има их их који сурово пате, и који цвиле и вриште и урличу од болова и поред морфијума, и који ропћу и псују Бога, Богородицу и све свете као да су им они криви, и који су у стању и да ударе ове који брину о њима, који до последњег даха емитују злобу и цинизам, заслепљени и опхрвани болом, али,...
има и ових који су се трудили да поштеде своје пазитеље, који су и поред паклених болова сачували бар толико присебности да брину о својим најдражима гледајући њих како пате док им отац или муж умире на рукама. То ми је редовно терало сузе на очи...
Али, то су прави људи! Није да ове прве не разумем. Како их не разумети? Али, због ових других леко је умрети и 100 пута!
Има молитва у требнику, кад се болесник причешћује на самрти, кад се душа мучи да се растави од тела. Мени је то деловало као чиста глупост кад сам први пут чуо. Међутим, код искрених верника делује
Ја својим очима гледао... И то код болесника који већ више не знају за себе.Све у свему, и такав има право да умре природно, а не да буде убијен.
U Srbiji se svake godine ubije 150.000-200.000 nerođenih beba... To je pravi prenatalni genocid... O eutanaziji pezzo: tako moze da prica samo covek koji slicno na svojoj kozi nije doziveo. Sve sto si o tome rekao samo potvrdjuje moju tvrdnju a to je da lako covek coveku sudi....Tvoje reci o cviljenju i sl. su jos gore jer covek koji saoseca sa ljudima ne moze da kaze za coveka koji umire i ima bolove da je cvileo pa makar to i bila istina.Tebi najiskrenije ne zelim da se ikada nadjes u slicnoj situaciji ali se nadam da ces jednom bar pokusati da shvatis zbog cega neki ljudi rade neke stvari a neki ne.I zbog cega je neko sposoban za nesto a neko nije.
Divis se ljudima koji urade nesto sto vecina ne bi uradila.I ja se divim.Ali da li bi i ti uradio isto ili da li jesi vec uradio isto? Ili sve ostaje pri teoriji i nadmudrivanju sa drugima.Ubedjujes sebe da bi i ti isto postupio? Pa pezzo ne bih imala losije misljenje o tebi i da ne postupis tako "ispravno" a zbog cega jer i ti kao i svi imas prava da odlucis kojim ces putem. I nije sramota reci i pokazati kako se osecas.To su sve osecanja od izjavljivanja ljubavi do kako ti rece urlanja na samrti.I sve je za ljude.Mnogo je bolje reci sta mislis pa makar i vikao nego da zadrzavas u sebi nesto sto te muci.Uostalom i to sto ti maltene svakodnevno koristis ovu temu da bi dokazao nesto u sta verujes i to je neka vrsta praznjenja tj. cviljenja tj. pokusaja da izbacis iz sebe nagomilani gnev prema osobama koje su uradile ili jesu za abortus. I po cemu si ti onda bolji tj.ispravniji od drugih? Jer si izabrao jedan vid komunikacije a ne nasilja da bi dokazao ono u sta verujes. Ali tvoju komunikaciju neko ne smatra pozitivnom vec smatra da je gnjavaza i tupljenje u mozak o Bogu i tvojim religijskim verovanjima. I neko bi rekao da je bolje da se izvristis i sav taj gnev izbacis iz sebe jer je to mnogo zdravije. I kako cemo sve to da pomirimo? tebe ljudi pustaju da imas svoje misljenje jer na to imas pravo ali ti ne shvatas da treba isto pravo da das i njima koji ne misle tako.U tome je tvoja greska a njihova velicina koju ti ocigledno ne shvatas.
Pade mi na pamet dok sam se poradjala doslo mi je da vristim jer mi se mozak raspadao od bolova.U trenutku najjaceg bola molila sam babicu da mi urade carski rez jer nisam vise mogla da izdrzim cinilo mi se da ce srce da mi iskoci i htela sam da mi izvade dete sto pre.A slusala sam i zene koje su se vristeci poradjale kao i zene koje nisi ni cuo.Zasto ti to pricam: pa pre nego sto sam ostala u drugom stanju i godinama unazad imala sam misljenje da ne postoji bol koji ja ne bih izdrzala i smatrala sam da zene koje vriste na porodjaju su razmazene,sebicne i sl. jer pobogu radja se novi zivot i treba dostojanstveno to i da odrade.A slusala sam jednom i moju kumu stariju zenu koja je podsmesljivo pricala o takvim zenama i kako im treba maltene opaliti samar zato sto izvode i vriste.Moja majka nista nije pricala sto ja tada nisam primecivala.A onda posle mog porodjaja i svega sto sam ispricala naisla sam na potpuno razumevanje sa njene strane jer ni ona sa tri deteta nije prosla bezbolno.Dakle, prag bola je kod ljudi razlicit.Ja sam recimo ubedjena da ti pezzo mozes da rodis dete da bi urlikao ,cvileo i psovao na sav glas. Moglo bi tu jos sto sta da se cuje i vidi.Ali na zalost ne mozes da se poradjas pa ova moja tvrdnja ne moze da se proveri.Tako sve ostaje na recima.
I jos nesto ne mogu stvarno vise da citam kako poistovecujes fetus i odraslog coveka.I ako ja ne bih abortirala ne mogu da nazovem ubicom zenu koja abortira i nekog ko je ubio vec rodjeno dete ili odraslog coveka.Jer se ni u psihologiji to ne tretira isto.Onaj ko ubije vec nekog ko se rodio je patoloski slucaj. Sad ti meni poistoveti ong manijaka koji je ubio dete zbog njegove majke ( to je bolestan covek najblaze receno) i recimo miire koja nije zelela bebu zbog studija. Miira jeste nesavesna i ne razmislja puno ali nije manijak.Ma ne mogu vise da raspravljam. Cini mi se da se sve sto neko kaze odbija od tebe jer ti znas sta znas i to je kraj.I niko nikog ni u sta nece da ubdi vec se samo vrtimo u krug. Jedino dobro je sto neko ko sve ovo cita moze da vidi koliko ljudska licemernost nema granicu.Pa zbog toga ce neko mozda nesto i da nauci.
Divis se ljudima koji urade nesto sto vecina ne bi uradila.I ja se divim.Ali da li bi i ti uradio isto ili da li jesi vec uradio isto? Ili sve ostaje pri teoriji i nadmudrivanju sa drugima.Ubedjujes sebe da bi i ti isto postupio? Pa pezzo ne bih imala losije misljenje o tebi i da ne postupis tako "ispravno" a zbog cega jer i ti kao i svi imas prava da odlucis kojim ces putem. I nije sramota reci i pokazati kako se osecas.To su sve osecanja od izjavljivanja ljubavi do kako ti rece urlanja na samrti.I sve je za ljude.Mnogo je bolje reci sta mislis pa makar i vikao nego da zadrzavas u sebi nesto sto te muci.Uostalom i to sto ti maltene svakodnevno koristis ovu temu da bi dokazao nesto u sta verujes i to je neka vrsta praznjenja tj. cviljenja tj. pokusaja da izbacis iz sebe nagomilani gnev prema osobama koje su uradile ili jesu za abortus. I po cemu si ti onda bolji tj.ispravniji od drugih? Jer si izabrao jedan vid komunikacije a ne nasilja da bi dokazao ono u sta verujes. Ali tvoju komunikaciju neko ne smatra pozitivnom vec smatra da je gnjavaza i tupljenje u mozak o Bogu i tvojim religijskim verovanjima. I neko bi rekao da je bolje da se izvristis i sav taj gnev izbacis iz sebe jer je to mnogo zdravije. I kako cemo sve to da pomirimo? tebe ljudi pustaju da imas svoje misljenje jer na to imas pravo ali ti ne shvatas da treba isto pravo da das i njima koji ne misle tako.U tome je tvoja greska a njihova velicina koju ti ocigledno ne shvatas.
Pade mi na pamet dok sam se poradjala doslo mi je da vristim jer mi se mozak raspadao od bolova.U trenutku najjaceg bola molila sam babicu da mi urade carski rez jer nisam vise mogla da izdrzim cinilo mi se da ce srce da mi iskoci i htela sam da mi izvade dete sto pre.A slusala sam i zene koje su se vristeci poradjale kao i zene koje nisi ni cuo.Zasto ti to pricam: pa pre nego sto sam ostala u drugom stanju i godinama unazad imala sam misljenje da ne postoji bol koji ja ne bih izdrzala i smatrala sam da zene koje vriste na porodjaju su razmazene,sebicne i sl. jer pobogu radja se novi zivot i treba dostojanstveno to i da odrade.A slusala sam jednom i moju kumu stariju zenu koja je podsmesljivo pricala o takvim zenama i kako im treba maltene opaliti samar zato sto izvode i vriste.Moja majka nista nije pricala sto ja tada nisam primecivala.A onda posle mog porodjaja i svega sto sam ispricala naisla sam na potpuno razumevanje sa njene strane jer ni ona sa tri deteta nije prosla bezbolno.Dakle, prag bola je kod ljudi razlicit.Ja sam recimo ubedjena da ti pezzo mozes da rodis dete da bi urlikao ,cvileo i psovao na sav glas. Moglo bi tu jos sto sta da se cuje i vidi.Ali na zalost ne mozes da se poradjas pa ova moja tvrdnja ne moze da se proveri.Tako sve ostaje na recima.
I jos nesto ne mogu stvarno vise da citam kako poistovecujes fetus i odraslog coveka.I ako ja ne bih abortirala ne mogu da nazovem ubicom zenu koja abortira i nekog ko je ubio vec rodjeno dete ili odraslog coveka.Jer se ni u psihologiji to ne tretira isto.Onaj ko ubije vec nekog ko se rodio je patoloski slucaj. Sad ti meni poistoveti ong manijaka koji je ubio dete zbog njegove majke ( to je bolestan covek najblaze receno) i recimo miire koja nije zelela bebu zbog studija. Miira jeste nesavesna i ne razmislja puno ali nije manijak.Ma ne mogu vise da raspravljam.
Cini mi se da se sve sto neko kaze odbija od tebe jer ti znas sta znas i to je kraj.I niko nikog ni u sta nece da ubdi vec se samo vrtimo u krug. Jedino dobro je sto neko ko sve ovo cita moze da vidi koliko ljudska licemernost nema granicu.Pa zbog toga ce neko mozda nesto i da nauci. Волети не значи имати некакву емоцију према некоме и базирати однос на томе. Волети значи: желети другоме да и он постоји, и то вечно, да ништа не угрози његово постојање и срећу; прихватити и признати другога слободно (=безусловно, упркос и независно од његових особина, врлина или мана); желети му све најбоље и урадити шта је твојој моћи да тако и буде.
kako ovo lepo zvuci....
stvarno lepo zvuci ali kada smo svi zivi i zdravi i kada nam je sve potaman.Ali kada gledas oca koji umire od bolova zeleti mu da postoji i to vecno u cemu u bolovima??? A znam da mu spasa nema i da umire i znam da bi i on zeleo da mu neko skrati muke - pa ja mu i zelim sve najbolje da mu skratim muke koje ima.Da zavrsi svoj zivot u miru, da nestane tiho spokojno.
I jos nesto sto mi je sad zapalo za oko: kazes voleti ne znaci imati neku emociju prema nekome i bazirati odnos na tome to mi je malo cudno jer po meni i to znaci voleti uz ono zeleti drugom da on postoji i td.
Jedino ako pod tom emocijom ne podrazumevas fizicku privlacnost izmedju muskarca i zene tj. seks. Ali i tako ja pokazujem ljubav prema mom muzu i on prema meni i ne mislim da je to nesto lose.
kako ovo lepo zvuci....
stvarno lepo zvuci ali kada smo svi zivi i zdravi i kada nam je sve potaman.Ali kada gledas oca koji umire od bolova zeleti mu da postoji i to vecno u cemu u bolovima??? A znam da mu spasa nema i da umire i znam da bi i on zeleo da mu neko skrati muke - pa ja mu i zelim sve najbolje da mu skratim muke koje ima.Da zavrsi svoj zivot u miru, da nestane tiho spokojno.I jos nesto sto mi je sad zapalo za oko: kazes voleti ne znaci imati neku emociju prema nekome i bazirati odnos na tome
to mi je malo cudno jer po meni i to znaci voleti uz ono zeleti drugom da on postoji i td.Jedino ako pod tom emocijom ne podrazumevas fizicku privlacnost izmedju muskarca i zene tj. seks. Ali i tako ja pokazujem ljubav prema mom muzu i on prema meni i ne mislim da je to nesto lose.
Ne mislim da banalizujem stvari.pezza napisao:Беспотребно банализујеш ствари.
Ја се трудим колико-толико да што мање наводим Цркву као аргумент баш због тог разлога који ти помињеш, јер сам свестан да многи не верују и да то није нешто што можеш и треба некоме да наметнеш.
Људи обично помисле кад чују да је неко у Цркви и има неке ставове, да је неки што је дош'о да проповеда. То ми је бљак! Надам се да нисам тако схваћен.
Ја овде само браним бебе и мајке и очеве од убијања као начина за "решавање" свих својих проблема у животу.
Сад, што сам случајно и теолог, и што заиста живим то што причам, (а нису моје речи препричавање и копи/пејст књига) то једноставно избија из мене и не могу да сакријем. То сам ја. Ваљда то није неки проблем да ме се прихвати за саговорника.
Тај осећај за добро и лоше се стручно зове етика, знаш
А спровођење у дело и на делу морал...
Fetus ce umreti ako zena abortira. Osoba kojoj otkazu bubrezi ce umreti ako ne nadje odgovarajuci bubreg za transplantaciju.
Po tebi se podrazumeva da zena stavi svoje telo, zdravlje i zivot u sluzbu spasavanja zivota fetusa, druga opcija ne postoji. A ne podrazumeva se da neko stavi svoje telo, zdravlje i zivot ne raspolaganje drugoj, vec rodjenoj osobi ne bi li joj spasio zivot? To kao nije obavezno? Jeste covecno, ali opravdavas i ljude koji se na tako nesto ne odluce? A zasto onda ne opravdavas i zene koje se ne odluce da nose dete devet meseci i rode ga?
O abortusu nemam opsti stav. Mislim da ga diktira svaka nova situacija, i kombinacija roditelja i njihovih trenutnih misljenja. Isto tako mislim da im osim te dileme i odluke koja je u svakom slucaju teska, a narocito grize savesti kasnije (ako se za abortus odluce) nikakva dalja osuda i kritika ne treba.
Opet, pitam se zasto ici na kontrole u toku trudnoce uopste, ako je sve pitanje Bozje volje? Ako je Bog hteo da se dete rodi bolesno, ili da umre u stomaku majke, ili da majka umre od sepse, ili da se porodi u 5. mesecu i da beba tad umre, zasto onda uopste pratimo trudnocu?
Da li je moralno reagovati u bilo kom slucaju i time remetiti Bozju volju, ili postoje slucajevi kad moze, i oni kad ne moze?
Opet, pitam se zasto ici na kontrole u toku trudnoce uopste, ako je sve pitanje Bozje volje? Ako je Bog hteo da se dete rodi bolesno, ili da umre u stomaku majke, ili da majka umre od sepse, ili da se porodi u 5. mesecu i da beba tad umre, zasto onda uopste pratimo trudnocu?
Da li je moralno reagovati u bilo kom slucaju i time remetiti Bozju volju, ili postoje slucajevi kad moze, i oni kad ne moze?