u vezi abortusa, HITNO, iskustva, savjeti!

[pezza]

kaca 33,

Најпре да ти се захвалим на критикама. Оне су увек добродошле, јер се само тако може имати реална представа о себи и заиста напредовати и у међуљудским односима и у послу.
Жао ми је само што сам нехотице изазвао у теби толику и очигледну одбојност.

Мени ти, видиш, ниси уопште чудна. Дешава се често да се ђаво умеша, па да иако говоримо истим језиком, дође до потпуног неспоразума и неразумевања. Као да нам се разум помути... То је нешто што се дешава, да, живи смо људи, и то је сасвим редовна појава... али је само искушење
А, свако искушење је повод да се превазиђу баријере међу нама, ако се слажеш

Да не помислиш да сам неки секташ или нешто слично, неки фанатик, рећи ћу ти да сам православни теолог и да припадам СПЦ, а да ли из мене исијава мржња или било каква негативност, најбоље је питати моје ученике, односно колеге да кажу о мени. Не приличи да ја сам себе хвалим. Рећи ћу само да никада у животу нисам имао непријатеље међу ученицима, нити колегама професорима, него ме, штавише, просто "обожавају". Мени је то некакав показатељ да сам (макар) на правом путу, и хвала Богу на томе, пошто ни ја, као нити један други човек на свету, нисам савршен.

Са друге стране, комуникација преко форума (и уопште интернета) има бројне недостатке. Не видимо се очи у очи, не познајемо се, мало је простора да се човек боље и свеобухватније изрази, не можемо да чујемо тон којим нам се неко обраћа, нити да најјасније осетимо један другога (само да наслућујемо из текста), а као што сам већ рекао у неком од претходних постова, 98% ствари о вери просечан учесник у оваквим дискусијама на жалост не познаје, пошто никада није имао веронауку, односно прилике да о православној вери нешто више сазна. Зато се обично нешто извуче из контекста, погрешно схвати, и уз одређена негативна предубеђења или погрешне или мањак информација... ето неспоразума.

Ја сам неке ствари говорио што сажетије (али ипак са жељом да објасним што боље шта тачно мислим), а искрено и отворено (па, према томе и емотивно), те су зато можда тако штуре изјаве теби зазвучале грубо и саблажњиво. Ако треба, објаснићу све шта сам рекао или јавно или преко пп (како год желиш) како не бисмо сморили остале учеснике које ово не интересује.
Додуше, видим и да ниси пажљиво прочитала шта сам дословце написао, него да си се већ раније изнервирала због мене и сад имаш предрасуду према мени шта год да кажем.
Ево, покушаћу да ти укажем на то..ако се не љутиш

Молим те да пробаш да ме боље схватиш и процениш.

Не знамо шта носи дан и не знамо да ли је нешто за некога боље или није. Често живот искуствено покаже да је боље било оним путем којим смо мислили да неће.
Ко зна, можда би Оља, да се родила здрава, постала нека злица и криминалац. У суштини, то нема везе.
Једино што има и што у овом случају знам и што сам током читавог свог живота научио, јесте да невоља и мука човека чини племенитијим и бољим под условом да не ропће и не проклиње живот, себе и све око себе (укључујући и Бога), него да из ње извуче највише.
...
Кад је све фино и обично, постоји прилично велика шанса да се постане медиокритет.

Pa sta hoces da kazes da samo oni kojima se desilo nesto strasno lose da su samo oni dobri ljudi?I jos da se dete rodilo zdravo mozda bi bilo mediokritet... to je biser nad biserom.
...
a ti si izgleda pun gorcine, o ljudima i nemas neko posebno dobro misljenje, verujes da treba celog zivota da se zlopatis da bi bio bolji covek a ako ti u zivotu nije toliko tesko mora da si los covek strasno

Дакле, кад се мало боље погледа, нигде нисам рекао да су само они којима се десило нешто страшно добри људи, него да мука човека ОБИЧНО натера да живот сагледа мало другачијим и бољим очима, на другачији начин, па постане сензибилнији за много шта што да му је све потаман не би ни приметио. И још сам рекао да од таквих напаћених људи ЧЕСТО постају разни уметници и песници, и разни други дубокоумни људи.
Све говорим из искуства, и свог и туђих. Док живот није почео да ме шиба, нисам умео да ценим многе ствари и био сам самозадовољан, охол и површан до бола. А онда су кола кренула низбрдо, и хвала Богу да су очи почеле да се отварају... И сад видим смисао свега тога што ми се издогађало и да је то било добро за мене. Да ми неко понуди да вратим време и да ми се одузме то искуство, ја бих то одбио!

Али опет кажем: СВЕ ОВО НЕ МОРА ДА ЗНАЧИ. Нема ту стриктног правила, али је просто чешће тако. То је просто статистика и здраворазумски закључак на основу статистике, и ја том "статистиком" тешим и храбрим maminozlato да истраје у томе са радошћу и без роптања, и да разуме да је ово што им се дешава у животу нешто феноменално. То се може закључити и на основу реакција свих овде на животну причу у коју нас је емотивно укључила...

У ствари, Бог свакоме даје према његовим моћима, онолико колико може да понесе и да се тиме изгради и утврди у врлинама. Проблем се јавља кад неко почне да сажаљева себе и свој живот, и да мисли да је све претешко. Није.
(Ми у Цркви то називамо "ношењем свог крста", где крст означава овоземаљски живот, који може бити и болан и страдалан... Такође значи и прихватање са смирењем своје улоге и службе у животу. Свако има своје место у животима других.)

Значи, и мала Оља и њени родитељи су могли да буду сјајни људи и без ове муке, али тешко је здравоме величати здравље. Тај што није окусио болест (муку), било на себи, било на неком толико блиском као што је дете или родитељ, не разуме и не осећа колико здравље вреди. Нема отворене очи за то. Напротив, он је ускраћен за такав сензибилитет и за врлине (љубав) које се тако развијају. Схваташ?
Према томе, ја видим (а научио сам да то видим из 15-годишњег искуства рада са људима и децом, и са здравима и са болеснима) да је Оља извукла оно најбоље из њених родитеља, и да захваљујући томе они изгарају у љубави (=жртви) за њу. Како онда да кажем да су они (сво троје) несрећни?

Још нешто. Признајем да сам и ја некада био огорчен на људе који "нису баш фини", да не кажем зли. Међутим, захваљујући Богу и животу у Цркви, научио сам да не треба мрзети грешнике (а нема човека да нема ниједан грех), него грех.
Зато ћеш понекад видети да критикујем неке појаве и поступке, али нећеш видети да мрзим људе. То је нешто што се често брка.

Овде, на форуму, сам критиковао егоизам код људи који чине или подстичу на убиство нерођеног детета у стомаку, које би (зашто то не рећи?) исто да живи као и његови мајка, отац или лекар који обавља такав нечасни чин, али не може да се брани и нема где да побегне у материци, иако се на ултразвучном снимку абортуса у реалном времену види да покушава.
Мислим да је критиковати убиство нешто што не би било у реду да доводимо у питање, зар не?
Па ипак, ја не осуђујем и не мрзим људе који из слабости или незнања то чине или су чинили. Нити то чини било ко из Цркве. Са њима ја саосећам (и са онима којима није било лако одлучити се на такав потез, и са онима који су то без милости урадили) и апелујем да то, ако су и учинили, макар више не чине и да имају макар зрно љубави према том човечуљку у материци, макар 50-и део онога што Ољини имају, макар да му дозволе да удахне од нашег ваздуха и обрадује се нашем сунцу, или бар топлини осмеха своје мајке...

Зато све ово није offtopic, иако неки тако понекад помисле.

Поздрав и нада да си ме овог пута боље схватила, и да нисам узалуд изнервирао противнике великог текста

[donka]

Овде, на форуму, сам критиковао егоизам код људи који чине или подстичу на убиство нерођеног детета у стомаку, које би (зашто то не рећи?) исто да живи као и његови мајка, отац или лекар који обавља такав нечасни чин, али не може да се брани и нема где да побегне у материци, иако се на ултразвучном снимку абортуса у реалном времену види да покушава.

Bez nervnog sistema ne mozemo da osetimo ni dodir ni bol, da njega nemamo ne bismo sklanjali ruku sa vrele ringle ako je slucajno dodirnemo, jer prosto ne bismo osetili da nam steti. Tako da ne vidim zbog cega bi nerodjeno dete u stomaku pokusavalo da pobegne od necega cije prisustvo i delovanje anatomski i fizioloski nije u stanju da oseti. Nervni sistem se razvija u dovoljnoj meri da se oseti bol tek izmedju 23. i 26. nedelje gestacije, a tada abortus ionako nije dozvoljen bez lekarske procene da je medicinski opravdan.

[pezza]

Па, не би се баш рекло... http://www.silentscream.org/developm.htm

А, и та аргументација са нервним системом не пије воду.
Неко ни у 50. години није голицљив, неко да себи анестезију да не осећа ништа, неко нема ни руке, ни ноге, а неко је парализован, па то још увек не значи да сви ти људи не постоје и да немају право на живот.

И мала деца знају да када сперматозоид оплоди јајну ћелију настаје нови живот. И ту се завршава свака прича и дискусија о томе који је тачно тренутак када беба почиње да буде људско биће у стомаку, да ли је то 5. дан или трећи или шести месец - небитно је. Исто као што је небитно да ли те мама придржава јер још ниси проходала, или те неко придржава јер си толико стара да не можеш сама да ходаш.

Поента је у праву на живот и да ли ја смем некоме да га одузмем да би мени било боље.

А, ту је и ултразвучни снимак, где се јасно види узмицање бебе приликом абортуса... http://www.silentscream.org/video1.htm

[donka]

Па, не би се баш рекло... http://www.silentscream.org/developm.htm

А, и та аргументација са нервним системом не пије воду.
Неко ни у 50. години није голицљив, неко да себи анестезију да не осећа ништа, неко нема ни руке, ни ноге, а неко је парализован, па то још увек не значи да сви ти људи не постоје и да немају право на живот.

И мала деца знају да када сперматозоид оплоди јајну ћелију настаје нови живот. И ту се завршава свака прича и дискусија о томе који је тачно тренутак када беба почиње да буде људско биће у стомаку, да ли је то 5. дан или трећи или шести месец - небитно је. Исто као што је небитно да ли те мама придржава јер још ниси проходала, или те неко придржава јер си толико стара да не можеш сама да ходаш.

Поента је у праву на живот и да ли ја смем некоме да га одузмем да би мени било боље.

А, ту је и ултразвучни снимак, где се јасно види узмицање бебе приликом абортуса... http://www.silentscream.org/video1.htm

Pa ja nisam ni rekla da fetus u 12. nedelji nije ziv, vec samo da ne oseca bol usled nedovoljno razvijenog nervnog sistema, sto je naucna cinjenica. Isto tako je cinjenica da on pravi pokrete, cak i zeva, ali da su sve te radnje refleksnog tipa. Da bismo uzmakli pred bolom, prvo receptor iz koze preko senzitivnog nerva mora da sprovede nervni impuls do mozga, mozak preradi tu informaciju i onda preko motornog nerva posalje komandu odredjenoj grupi misica da se aktivira. Do 23. nedelje fetus za tako nesto nije sposoban. Pa da fetus u dvanaestoj nedelji vec oformljava tako slozene mehanizme (to bi valjda podrazumevalo da su svi prostiji vec oformljeni), ne bi bilo potrebe da se nosi u materici citavih 40 nedelja.

Sve ostalo o cemu pises je stvar moralnih shvatanja, ja sam se potrudila samo da demantujem ocitu neistinu. U nauci se tvrdnje mogu deliti na istinite i neistinite, dok u moralu ne mogu, te stoga ne zelim da raspravljam o drugim tvojim argumentima

[tamaraft]

Opet se raspravlja o moralnim odlukama na ovoj temi?

Dokle ljudi?

Ne gubite vreme ovde piskarajuci o tome i sa ljudima koje ne poznajete, ova tema chini mi se nema nikakvu vishe svrhu...Mira je svoj problem reshila, sa mukama ali reshila a da li ce neki tamo Bog ili neko drugi da je kazni ili nece za to, to zaista nije nash problem niti neshto o chemu bi trebali mi svi da mislimo u toku dana!

[donka]

Opet se raspravlja o moralnim odlukama na ovoj temi?

Ne ne, iskljucivo o naucnim neistinama. Kao sto smo utvrdili, o moralu se ne moze raspravljati jer nicije shvatanje moralnosti nije univerzalno

[pezza]

Овде се расправља и о моралу, ако ћемо то тако да зовемо, и није offtopic, и јесте ХИТНО, о абортусу, јер се не тиче форум само Мире.

Признајем да је реч морал незахвално користити, али само због начина на који се она доживљава. Наиме, ми људи не волимо да не снисходимо себи, па нам сама помисао на то да треба себе и свој егоизам да коригујемо бива апссолутно мрска, поготово ако нам неко други то сугерише. Тада бива повређена и сујета ("Ко си ти да ми кажеш?!").

Ја бих пре употребио реч "људскост", или латинску верзију "хуманост". И да, људскост јесте "научно" ненормирана категорија, док наука и морал донекле јесу, или бар имају тенденцију да то буду. Мада је и то све дискутабилно и треба дефинисати шта је то "научно". Ако под тим подразумеваш само и једино позитивистички доказане тврдње, онда морам да те подсетим да је појам науке много, много шири, и да се не може ограничити позитивизмом, односно до сада изведеним доказима о појединим феноменима.

Како год, питања којим се бави морал јесу универзалне за свако људско биће, и не могу се ни у ком случају свести на субјективност, јер је човек биће заједнице. Тако да, нема то везе са нечијим схватањем, па ни мојим. Том логиком, можеш рећи да љубав, пријатељство, поштење, част, чистота, и сл. нпр. није нешто што је добро и афирмативно и врлина, пошто неки то не схватају тако. Или можеш рећи да убиство некога јесте легитиман начин да дођем до неког свог циља пошто ја то схватам легитимним. Дакле, ово пада у воду, и просто нам људскост у нама диктира да морамо без икаквог полемисања или доказивања да признамо да убити некога није у реду (неки то кажу другим речима: није морално - али исто значи).
Једноставно, љубав је универзалан појам и принцип и начин постојања који одговара "људском", као и "моралном", и чињеничност тога не зависи ни од чијег субјективног доживљаја.

Дакле, мислим да је апсолутно нељудски и нехумано убијати било кога, а поготово онога ко нема шансе да се брани, и за то не треба научни доказ да бисмо се сложили.


Кажеш да су покрети и реакције рефлексног типа. Али, па зар то управо не значи да је у питању ре-акција на спољне надражаје? ОК,
слажем се да развој нервног система није у 12. недељи довршен, али се враћам на свој претходни пост и подвлачим поново да то не мења ствари.
Да ли је нерођена беба свесна и да ли реагује сензитивно у смислу развијеног нервног система на мајчино нервирање, дрогирање, итд.? А рођена? А, да ли постоје последице? Наравно да постоје. Просто зато што постоји и душа у човеку, а не само нервни систем. Кад ти неко сломи срце, шта ти је сломио, регију у мозгу?
Мало дете се не брани, јер не зна да се брани, пошто у раном инфантилном периоду ту способност још увек није развило. Зато је толико битно васпитање у најранијог фази детињства, односно начин живота труднице. 7-годишње дете је незрело и неспособно да се суочи са животним стихијама, за разлику од 30-годишњака. Ово прво нема развијен сензибилни апарат душе да јасно опажа и разуме свет око себе за разлику од других. Али то не умањује његову вредност као људског бића које итекако може да трпи душевно насиље и бол...

А не рече, јеси ли погледала silentscream?
Коментар на бежање бебе од оних цевчица, сисаљки, кирета, кљешта, чега ли већ? Неми крик?

[tamaraft]

pa i da bezi i da vrishti i da se dere i da cepa kozu iznutra, ako je to odluka zene ili doktora shta i ko smo mi da sudimo o tome????

ko ste vi da odluchujete i govorite nekome shat je pravilno a shta ne?

[donka]

Moralnost nije univerzalna. Navescu nekoliko primera.

Ti verovatno osudjujes in vitro oplodnju, jer se veliki broj embriona odbaci u procesu selekcije koji ce od njih biti ubaceni u matericu, sto je, po tebi, ravno ubistvu. Zene na ovom forumu smatraju vestacku oplodnju moralnim i altruistickim cinom, jer je mnogima to jedini nacin da dodju do potomstva. Ali po tvojoj teoriji zene koje pokusaju vestacku oplodnju podjednako su nemoralne kao one koje imaju nekoliko abortusa, jer su ubile isti broj dece. Ako smatras da nisu, onda mislis da su zivoti neke dece manje vredni od zivota druge dece, tj. da deca zaceta u laboratoriji smeju da se ubijaju, dok ona zaceta u materici ne smeju. Sto podseca na sledeci primer.

Nekoliko zena na ovoj temi osudjivalo je devojku koja je abortirala jer je taj cin po njima bio nemoralan. Onda se ispostavilo da one smatraju da bi abortiranje fetusa sa Daunovim sindromom bilo pozeljno i ispravno, sto bi pak oni koji smatraju da je svaki ljudski zivot svetinja osudili kao nemoralno, a njihovu osudu abortusa zdravog fetusa - licemernom.

Ti svoju moralnost crpes iz pravoslavne tradicije, koja izmedju ostalog uci da je Bog stvorio zivotinje da se ljudi njima koriste i da ih ubijaju i jedu. Neko vaspitan u budistickoj tradiciji smatra da je svaki zivot svetinja, i ljudski i zivotinjski, i taj budista bi se zapitao otkud tebi moralno pravo da ikom pricas o svetinji zivota. (Kad smo kod toga, odrasla zivotinja iz grupe sisara je na mentalnom nivou dvogodisnjeg deteta - po raznim svojim sposobnostima daleko je bliza nama nego sto je to dvanaestonedeljni fetus.)

Da, gledala sam Silent Scream, i moj komentar je da je fabrikovanje lazi da bi se svoj argument predstavio jacim necasna strategija koja baca ljagu na pokret protiv abortusa i u moralnom pogledu unizava ono za sta se ti ljudi bore i do cega im je navodno stalo. Kazem "navodno", jer da im je zaista stalo onda se ne bi sluzili besprizornim trikovima, vec bi ukazali elementarno postovanje prema ISTINI, za koju lazno tvrde da se zalazu.

Pored vec objasnjene cinjenice da dvanaestonedeljni fetus ne oseca bol, isto tako je cinjenica da model koji doktor u filmu koristi da predstavi dvanaestonedeljni fetus po velicini odgovara fetusu od 18 nedelja. Dalje, strucnjaci koji se bave ultrasonografijom utvrdili su da je snimak nerealistican i da su neki delovi ubrzani da bi kretanje fetusa u materici izgledalo uspaniceno, a da su zbog toga drugi delovi usporeni, ne bi li snimak ipak trajao koliko i uobicajena procedura abortusa, te da bi mogli snimak lazno da predstave kao da je u realnom vremenu. "Bezanje" fetusa od sisaljke cak nije ni bila reakcija na njen neposredni dodir, vec je njegovo kretanje nastupilo kada je doslo do komesanja sadrzaja materice i njenog pomeranja kada je sisaljka uvedena kroz grlic, sto je, kako sam napomenula, refleksno kretanje svojstveno cak i jednocelijskim organizmima, i dogadja se kada dodje do pokreta materice iz bilo kog razloga. Jos jedna laz koja mozda najvise lisava doktora koji komentarise snimak svakog kredibiliteta, je da se na kraju koristi instrument kojim se smrskava glava fetusa. Za abortus u 12. nedelji dovoljna je sisaljka, i lekar to zna, tako da on ocito namerno laze.

[jane_doe]

Iako izaziva specifican transfer neprijatnosti, zanimljivo je pratiti kako se, blagodareci adminu kome shishte jaja od brige sta mu se desava u virtuelnoj avliji, svako LICNO pitanje o medicinskim implikacijama abortusa pretvara u JAVNU rasparvu pro & contra…

no, kad se vec off topichi, bilo bi lepo cuti ima li neko ideju kako bi se broj abortusa (zbog ooops razloga) mogao smanjiti na minimalnu meru (kad vec nikako ne uspevamo da postignemo planetarni konsenzus o nuznosti zabrane)?

[ ]
Secam se mojih drugara u 6-om, 7-om razredu osnovne kad su po skoli od kondoma pravili balone. Igre bez granice. Joj, radosti!!! Sreca te ih niko nije prekidao u igri…
pa mi nesto pada na pamet, mozda bi balone trebalo ukinuti i zameniti ih qrtonima, pa kako koje slavlje nadolazi (nova godina, bozic, rodjendani, slave…) krenuti sa ukrasavanjem, a vec kad napune 3-4god. da deca sama biraju boje/modele i aranziraju, a u cilju blagovremene edukacije.
Recimo, treca naucena/izgovorena rec, posle mama i tata, da bude the Penis/Vdzajna, da se ne desi, ko sto rece jedan lik:

Tako je bilo i u nase vreme. Totalni tabu. Niko nije pricao o tome, sve vreme smo razmisljali o grehu i tako te stvari. Vidim da i danasnji klinci isto tako postupaju. Devojcice zatrudne zato sto od stida sakriju penis u vaginu samo da ga ne gledaju, a kad pocne da im raste stomak misle da su se ugojile.

Na sta se onda posledicno nadovezuje alternativno(!!!!!!) resenje:

Znas kako hriscanski fanatici kazu da oni koji nisu Pro-Life su za abortus? E, nisu. Oni su za izbor zene da radi sta smatra da treba. Mrlja sperme koja pliva u stomaku nije covek, zivot...
Ja sam za to da se abortus legalizuje i da se slobodno moze izvrsiti dok plod ne napuni 25 godina.


sa nekih 6 godina mladjani polaznik kursa vec barata zavidnim nivoom znanja, kao npr. ovi klinci sto briljiraju u 5.23-em odn. 5.38-om minutu - http://www.youtube.com/watch?v=bGbZ46VY ... re=related

[/ ]

[dadab]

Daj te ljudi pa dosta vise!
Mislim,ne mogu da shvatim kako obicne teme postanu popularne a toliko pitanja ne odgovorenih ima.
Halloo postoji li urednik na ovom forumu?
Sta ko radi sa svojim telom je licno njegov problem,mislim ko smo mi da sudimo o ljudima koje ne poznajemo???

[pezza]

Daj te ljudi pa dosta vise!
Mislim,ne mogu da shvatim kako obicne teme postanu popularne a toliko pitanja ne odgovorenih ima.
Halloo postoji li urednik na ovom forumu?
Sta ko radi sa svojim telom je licno njegov problem,mislim ko smo mi da sudimo o ljudima koje ne poznajemo???

Прво, веома је ружно и безобразно да покушаваш да ме истераш са форума само зато што ти се истина или моји ставови не допадају.

Могла би за промену да водиш дискусију аргументима и то на тему, а не ниским ударцима и тужакањем уреднику.

Никога не вређам, водим дискусију на тему, поштујем остале учеснике и кад се не слажем са њима, па према томе нема шта да ми се замери.


Само је ово о "свом телу" у твом одговору везано за тему.

Поента је у томе, што беба није мајчино тело, него нови и посебан живот, који има своје посебно тело, своје срце, свој мозак, своје органе, своју душу, своју личност (ово последње не у смислу како то види неки од модерних психолога виде, већ персоналном и онтолошком)... осим што се храни преко мајке и живи унутар ње. Такође, беба има само половине гена мајке, али не треба заборавити ни оца и његов део и удео. Даље, она је настала као плод еросног односа двоје људи, и не, није то некаква израслина или тумор, па да га одстрањујемо као вишак и поремећај, него сасвим други организам.
Из тог разлога се не стоји уопште поставка да мајка има или нема право да убија свој део тела.

Тим начином размишљања се руководе и оне мајке које роде, па баце дете у контејнер, или га отрују, угуше, или му једноставно ускрате љубав и васпитање уз реченицу:"Ја сам те родила, ја имам право и да те убијем." То је релативно честа реченица, која ствара страшне трауме у дечијим душама и која показује колико је велика одговорност сваког човека који улази у родне односе и улогу родитеља.

[Ludjakinja]

Pezza,sve je lepo receno,ali...
Dzabe pises kada ovde (citaj) vecina onih koji posecuju ovu temu ne razumeju poentu "price" i uvek ce se nadati da ce neko od urednika ovog foruma ti zalepiti BAN...

[donka]

Pezzo, moras da shvatis da je tvoj moralni stav ekstreman i da je u prirodi ljudi da retko zauzimaju takve stavove po bilo kom pitanju, te stoga nemoj da padas u ocajanje sto se to ni sada ne desava.

Ti verujes da je oplodjena jajna celija ljudsko bice, kao sto smo ti i ja. Konsekvenca takvog verovanja je da zena koja uzme pilulu za dan posle zato sto je njoj i njenom partneru prethodne noci pukao kondom cini isti zlocin kao osoba koja bi, daleko bilo, ubila mene ili tebe. Vecina ljudi zdravorazumski razmislja i odbacuje prethodno shvatanje kao besmislicu, i zbog toga ce tvoje shvatanje morala zauvek biti ograniceno na nekolicinu ljudi nesklonih balansiranom misljenju i vise ukorenjenih u svoj svet maste nego u realni svet oko nas.

[pezza]

Eh, ekstreman... U poređenju sa prosekom, možda bi se i moglo svrstati u ekstreme.
Ipak, ja verujem da postoje dobri ljudi u ovom svetu. Poznajem ih mnogo.
A kako se lako kvare deca to najbolje znamo mi u prosveti, koji ih svakodnevno posmatramo u velikim grupama. Dovoljno je da jedan uradi nešto naopako, i ako ne odreaguješ i jasno staviš do znanja da se to ne radi, celo odeljenje ili razred ili škola se "pokvari" dok si rek'o keks. I to posle teško može da se ispravi.
Probajte eksperiment sa jednom kapi boje u punoj flaši vode. Sva voda za tili čas postaje obojena i gubi čistoću. Tako je i sa ljudima...

Tako se "dobija na masi", a dobri se proglašavaju "ekstremima".
Ko god se bavio psihologijom zna šta je psihologija mase.