svaki put se prepadnem kad vidim da je neko odgovorio na temu HITNO,.. reko da nije još nekome hitno...
u vezi abortusa, HITNO, iskustva, savjeti!
Moderatori: moderato, admin, vlada99, dr Presetnik
-
maminozlato
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Čet Maj 15, 2008 3:22 pm
Znam da ono sto cu ja napisati ne spada pod temu, ali posto su drugi pisali o tome, onda cu i ja. Jer osecam da imam svako pravo. Ovaj post je uglavnom upucen dr Olji, koja verovatno nije nikada videla daunice, vec samo citala o njima. Moja srecica se zove Olivera, ima nepune 3 i ima Daunov sindrom. Ona ce za mene i mog supruga uvek biti najlepsa i najpametnija devojcica, iako su nam na samom rodjenju rekli sve suprotno.
U trudnoci nisam znala da beba ima pomenuti sindrom. Na samom rodjenju po reakcijama sestara i doktorke primetila sam da sa bebom nesto nije u redu. Kao da nije dovoljno sto je beba bolesna nego smo prosli kroz pakao koji su nam priredili svi od reda na "Betaniji" u Novom Sadu. Receno nam je da je beba maltene monstrum, da ce samo kricati i lezati, da cemo je naci mrtvu u kreveticu jer nismo znali da joj ukazemo medicinsku pomoc, da je bolje da je damo u "Kolevku" u Suboticu da tamo zivi, nego da je donesemo kuci da umre. Naravno da smo bili u soku. Nisam je nijednom podojila, za 3 dana sam je videla nekoliko puta, otpustena sam na dan svog rodjendana kuci (naravno bez bebe). Ona je istog dana prebacena na Genetiku u decijoj bolnici. Savetovali su da je zaboravimo, da je ne posecujemo, da ne zovemo da pitamo za nju, da se vratimo u normalu i rodimo drugo dete koje ce nam pomoci da je zaboravimo. Naravno da ih nismo poslusali i da smo odlazili svaki dan da je obilazimo. Kako je vreme prolazilo, mi smo se naslusali strasnih prica i nasom odlukom je Olivera sa mesec dana starosti prebacena u "Kolevku" u Subotiici. Nije potrebno da objasnjavam sta je to znacilo za nas i kako smo se osecali u tom periodu. Obilazili smo je svakih par dana, nosili kolica i izvodili je u setnju po gradu. Najteze je bilo uspavati je na rukama, spustiti je u metalni krevetic i otici.
Nakon 2 nedelje pakla i nekoliko kutija sedativa, resili smo da dovedemo kuci nasu "gospodjicu bebu" (tako je njen taja zove). Ocekivali smo da se desi ono najgore.
Medjutim Olivera je ok zdravlja, ponekad pokupi koji virus, uostalom kao i ostala deca.
4 puta smo bili u "Kolevci" i za to vreme smo videli samo 2 para roditelja. To je zalosno.
Zalosno je i to sto su svi monstruozni saveti u porodilistu potekli od medicinske sestre koja je meni veoma blizak rodjak. Nikad necemo sebi oprostiti prvobitnu odluku i nikad Oliveri necemo moci to da nadoknadimo. Vreme ne mozemo vratiti nazad ali mozemo informisati druge ljude da ne ponove nasu gresku.
Olivera je na testu razvoja osvojila 64 boda (QR=64), a da bi zdravo dete krenulo u skolu mora da ima 80 bodova, Rekli su nam da vecina Daunica ne prohoda. Nije tacno. Oljica je prohodala. Jedini zdravstveni problem koji ona ima je tesko ostecenje sluha, koje nije specificno za Daunov sindrom. Znaci imala bi i da je rodjena zdrava. Imali smo 2 operacije, tokom druge je ugradjen kohlearni implant, koji drzavu kosta 20.000 e a koji se ugradjuje samo zdravoj deci. Medjutim Olivera je ocarala lekare na orl klinici, pa su odlucili da ugrade implant. Jos uvek nismo sigurni da li cuje, nadamo se da ce se brze razvijati kada bude mogla da upozna svet i preko zvuka.
Prava je mala pametnica, ako je neko u pidzami ona donese svoje cebence da ga pokrije, zna koja su nasa kola na parkingu, mase i salje poljupce, pokazuje prsticem na sliku pa onda na nas, place ako prodjemo bakinu kucu a ne svratimo, prepozna nase i svoje drugare u gradu. Obozava drugu decu, pri susretu ih zagrli. Zna da prisloni mob. telefon na uho kako treba, zna koji je kljuc od ulaznih vrata. Kada hoce da idemo u setnju uzme moj mob.i svoju flasicu i stavi ih u moju torbu, onda dodje do mene i poljubi me, ulizuje se i pokazuje na vrata. Kaki iskljucivo u nonu vec vise od godinu dana, pelena je sve suvlja, nadamo se da cemo do jeseni skinuti pelene. Olovku drzi ispravno i voli da crta (za sada je to svrljanje). Obozava da se igra kobojagi kuvanja, pa nas onda sve u krug hrani sa istom kasikom. Voli da ide sa nama u kafic na kafu. Uvek je u centru paznje. Kada su je nasi poznanici prvi put videli, svakome je reakcija bila: pa ti si jedna lepotica. Verovatno su ocekivali zmaja sa tri glave i 16 ruku. Vecina ljudi uopste ne provaljuje u gradu da sa njom nesto nije u redu.Deda je naucio da otvori paklu cigareta i da stavi cigaru u usta kao ona pusi a ja posizim. Zna da kod babe i dede moze dobiti sve. Ako ja nesto brisem, odmah i ona trazi krpu da i ona briska po kuci. Naucila je i da jede kasikom, doduse malo se izmaze, ali tek smo poceli to da vezbamo. Zna koja patika ide na koju nogicu. Uz malu pomoc sama se obuce i sama skine svoju garderobu. Dok je ispiram nakon kupanja, zatvara kupku, jer je skontala da je gotovo kupanje i da je red da se poklopac zatvori, nikad ne zaboravi. Ujutro uzima gumicu za kosu, pokusava da veze sama, a zatim me poljubi (u usta
) i da mi gumicu, sto znaci mama, molim te vezi mi kosu.Pre neko vece je sedela na noni i gledala crtace. Onda je tata prebacio na vesti, a ona pocela da se svadja sa njim i trazi daljinski nazad da bi prebacila na "Bumerang'. Tako su se njih dvoje nekoliko puta otimali za daljinski, dok na kraju ona nije dala daljinski meni, kao da joj cuvam. Snasla se guza moja malena a mi umrli od smeha. Htela sam da je pojedem tako pametnu.
Ja znam da ce ona jednoga dana, prestati da se psihicki razvija, ali cu ja dati sve od sebe da je pre toga naucim sto vise. Ne treba ni da pominjem da placem na samu pomisao sta ce bit sa njom posle nase smrti. Ali placem i zbog toga sto smo je nakon rodjenja smestili u ustanovu, a ja jednostavno nisam takva majka. Dozvolila sam drugima da odlucuju umesto mene. Zelim da joj pruzim sve sto zasluzuje, sve sto sam joj obecala u stomaku dok nisam znala da moja beba nije kao ostale bebe. Pruzicemo joj sve jer je volimo najvise na svetu i za nas je ona najlepsa i najpametnija devojcica na svetu.
Pogledajte kako izleda "monstrum beba" i da li taj mali osmeh treba ubiti:
www.flickr.com/photos/olivera
U trudnoci nisam znala da beba ima pomenuti sindrom. Na samom rodjenju po reakcijama sestara i doktorke primetila sam da sa bebom nesto nije u redu. Kao da nije dovoljno sto je beba bolesna nego smo prosli kroz pakao koji su nam priredili svi od reda na "Betaniji" u Novom Sadu. Receno nam je da je beba maltene monstrum, da ce samo kricati i lezati, da cemo je naci mrtvu u kreveticu jer nismo znali da joj ukazemo medicinsku pomoc, da je bolje da je damo u "Kolevku" u Suboticu da tamo zivi, nego da je donesemo kuci da umre. Naravno da smo bili u soku. Nisam je nijednom podojila, za 3 dana sam je videla nekoliko puta, otpustena sam na dan svog rodjendana kuci (naravno bez bebe). Ona je istog dana prebacena na Genetiku u decijoj bolnici. Savetovali su da je zaboravimo, da je ne posecujemo, da ne zovemo da pitamo za nju, da se vratimo u normalu i rodimo drugo dete koje ce nam pomoci da je zaboravimo. Naravno da ih nismo poslusali i da smo odlazili svaki dan da je obilazimo. Kako je vreme prolazilo, mi smo se naslusali strasnih prica i nasom odlukom je Olivera sa mesec dana starosti prebacena u "Kolevku" u Subotiici. Nije potrebno da objasnjavam sta je to znacilo za nas i kako smo se osecali u tom periodu. Obilazili smo je svakih par dana, nosili kolica i izvodili je u setnju po gradu. Najteze je bilo uspavati je na rukama, spustiti je u metalni krevetic i otici.
Nakon 2 nedelje pakla i nekoliko kutija sedativa, resili smo da dovedemo kuci nasu "gospodjicu bebu" (tako je njen taja zove). Ocekivali smo da se desi ono najgore.
Medjutim Olivera je ok zdravlja, ponekad pokupi koji virus, uostalom kao i ostala deca.
4 puta smo bili u "Kolevci" i za to vreme smo videli samo 2 para roditelja. To je zalosno.
Zalosno je i to sto su svi monstruozni saveti u porodilistu potekli od medicinske sestre koja je meni veoma blizak rodjak. Nikad necemo sebi oprostiti prvobitnu odluku i nikad Oliveri necemo moci to da nadoknadimo. Vreme ne mozemo vratiti nazad ali mozemo informisati druge ljude da ne ponove nasu gresku.
Olivera je na testu razvoja osvojila 64 boda (QR=64), a da bi zdravo dete krenulo u skolu mora da ima 80 bodova, Rekli su nam da vecina Daunica ne prohoda. Nije tacno. Oljica je prohodala. Jedini zdravstveni problem koji ona ima je tesko ostecenje sluha, koje nije specificno za Daunov sindrom. Znaci imala bi i da je rodjena zdrava. Imali smo 2 operacije, tokom druge je ugradjen kohlearni implant, koji drzavu kosta 20.000 e a koji se ugradjuje samo zdravoj deci. Medjutim Olivera je ocarala lekare na orl klinici, pa su odlucili da ugrade implant. Jos uvek nismo sigurni da li cuje, nadamo se da ce se brze razvijati kada bude mogla da upozna svet i preko zvuka.
Prava je mala pametnica, ako je neko u pidzami ona donese svoje cebence da ga pokrije, zna koja su nasa kola na parkingu, mase i salje poljupce, pokazuje prsticem na sliku pa onda na nas, place ako prodjemo bakinu kucu a ne svratimo, prepozna nase i svoje drugare u gradu. Obozava drugu decu, pri susretu ih zagrli. Zna da prisloni mob. telefon na uho kako treba, zna koji je kljuc od ulaznih vrata. Kada hoce da idemo u setnju uzme moj mob.i svoju flasicu i stavi ih u moju torbu, onda dodje do mene i poljubi me, ulizuje se i pokazuje na vrata. Kaki iskljucivo u nonu vec vise od godinu dana, pelena je sve suvlja, nadamo se da cemo do jeseni skinuti pelene. Olovku drzi ispravno i voli da crta (za sada je to svrljanje). Obozava da se igra kobojagi kuvanja, pa nas onda sve u krug hrani sa istom kasikom. Voli da ide sa nama u kafic na kafu. Uvek je u centru paznje. Kada su je nasi poznanici prvi put videli, svakome je reakcija bila: pa ti si jedna lepotica. Verovatno su ocekivali zmaja sa tri glave i 16 ruku. Vecina ljudi uopste ne provaljuje u gradu da sa njom nesto nije u redu.Deda je naucio da otvori paklu cigareta i da stavi cigaru u usta kao ona pusi a ja posizim. Zna da kod babe i dede moze dobiti sve. Ako ja nesto brisem, odmah i ona trazi krpu da i ona briska po kuci. Naucila je i da jede kasikom, doduse malo se izmaze, ali tek smo poceli to da vezbamo. Zna koja patika ide na koju nogicu. Uz malu pomoc sama se obuce i sama skine svoju garderobu. Dok je ispiram nakon kupanja, zatvara kupku, jer je skontala da je gotovo kupanje i da je red da se poklopac zatvori, nikad ne zaboravi. Ujutro uzima gumicu za kosu, pokusava da veze sama, a zatim me poljubi (u usta
) i da mi gumicu, sto znaci mama, molim te vezi mi kosu.Pre neko vece je sedela na noni i gledala crtace. Onda je tata prebacio na vesti, a ona pocela da se svadja sa njim i trazi daljinski nazad da bi prebacila na "Bumerang'. Tako su se njih dvoje nekoliko puta otimali za daljinski, dok na kraju ona nije dala daljinski meni, kao da joj cuvam. Snasla se guza moja malena a mi umrli od smeha. Htela sam da je pojedem tako pametnu. Ja znam da ce ona jednoga dana, prestati da se psihicki razvija, ali cu ja dati sve od sebe da je pre toga naucim sto vise. Ne treba ni da pominjem da placem na samu pomisao sta ce bit sa njom posle nase smrti. Ali placem i zbog toga sto smo je nakon rodjenja smestili u ustanovu, a ja jednostavno nisam takva majka. Dozvolila sam drugima da odlucuju umesto mene. Zelim da joj pruzim sve sto zasluzuje, sve sto sam joj obecala u stomaku dok nisam znala da moja beba nije kao ostale bebe. Pruzicemo joj sve jer je volimo najvise na svetu i za nas je ona najlepsa i najpametnija devojcica na svetu.
Pogledajte kako izleda "monstrum beba" i da li taj mali osmeh treba ubiti:
www.flickr.com/photos/olivera
-
LenaPetrov
- Aktivan član
- Postovi: 231
- Pridružio se: Pon Feb 12, 2007 4:21 pm
Mene je ovaj post rasplakao, ne zbog Vase devojcice, koja je pravi andjeo, vec reakcija medicinskog osoblja koje bi trebalo da bude to koje ohrabruje roditelje i bude im podrska.
Nadam se da vise necete nailaziti na budale i da ce nasa drzava postati inkluzivnije drustvo, jer trenutno je sve osim toga.
Poljupci za Oliveru!
Nadam se da vise necete nailaziti na budale i da ce nasa drzava postati inkluzivnije drustvo, jer trenutno je sve osim toga.
Poljupci za Oliveru!
-
fridakahlo
- Aktivan član
- Postovi: 103
- Pridružio se: Sre Mar 05, 2008 11:38 pm
chuvajte malog andjelamaminozlato napisao:Znam da ono sto cu ja napisati ne spada pod temu, ali posto su drugi pisali o tome, onda cu i ja. Jer osecam da imam svako pravo. Ovaj post je uglavnom upucen dr Olji, koja verovatno nije nikada videla daunice, vec samo citala o njima. Moja srecica se zove Olivera, ima nepune 3 i ima Daunov sindrom. Ona ce za mene i mog supruga uvek biti najlepsa i najpametnija devojcica, iako su nam na samom rodjenju rekli sve suprotno.
U trudnoci nisam znala da beba ima pomenuti sindrom. Na samom rodjenju po reakcijama sestara i doktorke primetila sam da sa bebom nesto nije u redu. Kao da nije dovoljno sto je beba bolesna nego smo prosli kroz pakao koji su nam priredili svi od reda na "Betaniji" u Novom Sadu. Receno nam je da je beba maltene monstrum, da ce samo kricati i lezati, da cemo je naci mrtvu u kreveticu jer nismo znali da joj ukazemo medicinsku pomoc, da je bolje da je damo u "Kolevku" u Suboticu da tamo zivi, nego da je donesemo kuci da umre. Naravno da smo bili u soku. Nisam je nijednom podojila, za 3 dana sam je videla nekoliko puta, otpustena sam na dan svog rodjendana kuci (naravno bez bebe). Ona je istog dana prebacena na Genetiku u decijoj bolnici. Savetovali su da je zaboravimo, da je ne posecujemo, da ne zovemo da pitamo za nju, da se vratimo u normalu i rodimo drugo dete koje ce nam pomoci da je zaboravimo. Naravno da ih nismo poslusali i da smo odlazili svaki dan da je obilazimo. Kako je vreme prolazilo, mi smo se naslusali strasnih prica i nasom odlukom je Olivera sa mesec dana starosti prebacena u "Kolevku" u Subotiici. Nije potrebno da objasnjavam sta je to znacilo za nas i kako smo se osecali u tom periodu. Obilazili smo je svakih par dana, nosili kolica i izvodili je u setnju po gradu. Najteze je bilo uspavati je na rukama, spustiti je u metalni krevetic i otici.
Nakon 2 nedelje pakla i nekoliko kutija sedativa, resili smo da dovedemo kuci nasu "gospodjicu bebu" (tako je njen taja zove). Ocekivali smo da se desi ono najgore.
Medjutim Olivera je ok zdravlja, ponekad pokupi koji virus, uostalom kao i ostala deca.
4 puta smo bili u "Kolevci" i za to vreme smo videli samo 2 para roditelja. To je zalosno.
Zalosno je i to sto su svi monstruozni saveti u porodilistu potekli od medicinske sestre koja je meni veoma blizak rodjak. Nikad necemo sebi oprostiti prvobitnu odluku i nikad Oliveri necemo moci to da nadoknadimo. Vreme ne mozemo vratiti nazad ali mozemo informisati druge ljude da ne ponove nasu gresku.
Olivera je na testu razvoja osvojila 64 boda (QR=64), a da bi zdravo dete krenulo u skolu mora da ima 80 bodova, Rekli su nam da vecina Daunica ne prohoda. Nije tacno. Oljica je prohodala. Jedini zdravstveni problem koji ona ima je tesko ostecenje sluha, koje nije specificno za Daunov sindrom. Znaci imala bi i da je rodjena zdrava. Imali smo 2 operacije, tokom druge je ugradjen kohlearni implant, koji drzavu kosta 20.000 e a koji se ugradjuje samo zdravoj deci. Medjutim Olivera je ocarala lekare na orl klinici, pa su odlucili da ugrade implant. Jos uvek nismo sigurni da li cuje, nadamo se da ce se brze razvijati kada bude mogla da upozna svet i preko zvuka.
Prava je mala pametnica, ako je neko u pidzami ona donese svoje cebence da ga pokrije, zna koja su nasa kola na parkingu, mase i salje poljupce, pokazuje prsticem na sliku pa onda na nas, place ako prodjemo bakinu kucu a ne svratimo, prepozna nase i svoje drugare u gradu. Obozava drugu decu, pri susretu ih zagrli. Zna da prisloni mob. telefon na uho kako treba, zna koji je kljuc od ulaznih vrata. Kada hoce da idemo u setnju uzme moj mob.i svoju flasicu i stavi ih u moju torbu, onda dodje do mene i poljubi me, ulizuje se i pokazuje na vrata. Kaki iskljucivo u nonu vec vise od godinu dana, pelena je sve suvlja, nadamo se da cemo do jeseni skinuti pelene. Olovku drzi ispravno i voli da crta (za sada je to svrljanje). Obozava da se igra kobojagi kuvanja, pa nas onda sve u krug hrani sa istom kasikom. Voli da ide sa nama u kafic na kafu. Uvek je u centru paznje. Kada su je nasi poznanici prvi put videli, svakome je reakcija bila: pa ti si jedna lepotica. Verovatno su ocekivali zmaja sa tri glave i 16 ruku. Vecina ljudi uopste ne provaljuje u gradu da sa njom nesto nije u redu.Deda je naucio da otvori paklu cigareta i da stavi cigaru u usta kao ona pusi a ja posizim. Zna da kod babe i dede moze dobiti sve. Ako ja nesto brisem, odmah i ona trazi krpu da i ona briska po kuci. Naucila je i da jede kasikom, doduse malo se izmaze, ali tek smo poceli to da vezbamo. Zna koja patika ide na koju nogicu. Uz malu pomoc sama se obuce i sama skine svoju garderobu. Dok je ispiram nakon kupanja, zatvara kupku, jer je skontala da je gotovo kupanje i da je red da se poklopac zatvori, nikad ne zaboravi. Ujutro uzima gumicu za kosu, pokusava da veze sama, a zatim me poljubi (u usta
Ja znam da ce ona jednoga dana, prestati da se psihicki razvija, ali cu ja dati sve od sebe da je pre toga naucim sto vise. Ne treba ni da pominjem da placem na samu pomisao sta ce bit sa njom posle nase smrti. Ali placem i zbog toga sto smo je nakon rodjenja smestili u ustanovu, a ja jednostavno nisam takva majka. Dozvolila sam drugima da odlucuju umesto mene. Zelim da joj pruzim sve sto zasluzuje, sve sto sam joj obecala u stomaku dok nisam znala da moja beba nije kao ostale bebe. Pruzicemo joj sve jer je volimo najvise na svetu i za nas je ona najlepsa i najpametnija devojcica na svetu.
Pogledajte kako izleda "monstrum beba" i da li taj mali osmeh treba ubiti:
www.flickr.com/photos/olivera
jer je stvarno andjeo i svaka Vam chast.
ne krivite sebe za "ustanovu", niste imali prekopotrebnu podrshku tada.
-
maminozlato
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Čet Maj 15, 2008 3:22 pm
Hvala vam na divnim komplimentima! Za nas je ona zaista andjeo. Smeta mi sto mnogi ljudi nisu upuceni u osobine Daunovog sindroma a upustaju se u rasprave o istom. Sve dok velika vecina "doktora" bude iznosila "cinjenice" roditeljima tek rodjenih daunica, mnogo neduznih beba ce biti prepusteno strasnim ustanovama i dobroj volji njihovih radnika. Jos jednom se izvinjavam moderatorima foruma, samo sam zelela da iznesem istinu, jer kao majku devojcice sa Daunovim sindromom, jako me je pogodio post dr Olje.
http://www.flickr.com/photos/olivera/
http://www.flickr.com/photos/25965791@N04/
http://www.flickr.com/photos/olivera/
http://www.flickr.com/photos/25965791@N04/
-
Ludjakinja
- Aktivan član
- Postovi: 206
- Pridružio se: Uto Okt 09, 2007 12:01 pm
-
sanjalica38
- Novi član
- Postovi: 34
- Pridružio se: Sub Mar 29, 2008 11:27 am
nemam rijeci za vasu pricu. Curica je preslatka. Pravi mali andjeo.
Ja ovdje vidjam svakodnevno djecu i ljude sa daun sindronom. Zivim u Holandiji. Zive vise manje normalno kao i mi(izvini za ovo normalno). Uvijek sretni i nasmijani.
Strasno je to sto se takve stvari desavaju u Srbiji.
Pozdravljam vas puno. Poljubite vasu princesu u moje ime.
Ja ovdje vidjam svakodnevno djecu i ljude sa daun sindronom. Zivim u Holandiji. Zive vise manje normalno kao i mi(izvini za ovo normalno). Uvijek sretni i nasmijani.
Strasno je to sto se takve stvari desavaju u Srbiji.
Pozdravljam vas puno. Poljubite vasu princesu u moje ime.
-
maminozlato
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Čet Maj 15, 2008 3:22 pm
E sada bismo mi lagali kada bismo rekli da nam komplimenti ne prijaju
Nadam se da ce i druga beba biti isto toliko slatka kao nasa misica. Iako ima Daunov sindrom, beba moze biti i slatka i neodoljiva i mirisljava, kao napravljena za mazenje i ljubljenje.
Verujem da sam promenila vase misljenje o osobama sa Daunovim sindromom!
http://www.flickr.com/photos/olivera/
http://www.flickr.com/photos/25965791@N04/
Nadam se da ce i druga beba biti isto toliko slatka kao nasa misica. Iako ima Daunov sindrom, beba moze biti i slatka i neodoljiva i mirisljava, kao napravljena za mazenje i ljubljenje.
Verujem da sam promenila vase misljenje o osobama sa Daunovim sindromom!
http://www.flickr.com/photos/olivera/
http://www.flickr.com/photos/25965791@N04/
-
Rada Q
- Aktivan član
- Postovi: 108
- Pridružio se: Sre Apr 02, 2008 2:17 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Stvarno si me rasplakala u ove sitne sate. Drago mi je sto jos postoje tako hrabrih ljudi , a devojcica je preslatka. Nikada nisam imala lose misljenje o osobama sa Daunovim sindromom. Ja imam rodjake tj. sestru i brata koji su gluvonemi a moje su godiste, pa mi je jaka tesko sto ne mogu da zive "normalan" zivot kao ja.
Zelim vam puno srece u zivotu i poljubac za Olivericu.
Zelim vam puno srece u zivotu i poljubac za Olivericu.
ne mogu da opisem koliko sam se rasplakala dok sam citala.. prvo sto vam je ispalo sve kako ste zeleli, a drugo sto se u mojoj porodici desilo "prorocanstvo" osoblja bolnice... Moji roditelji ni dana nisu ostavili bebu u nekoj ustanovi, ali sve ono cime su vas plasili, nama se desilo...
Moga brata vise nema.. ja sam sve to gledala, oziljci su uzasni.....
Zelim vam puno srece, i uzivanja,...
I mene su plasili ( sada sam 5. mesec trudnoce), ali ja nekako verujem da ce sve biti dobro..
Divim vam se na snazi, a Olivera je mali andjeo!
Moga brata vise nema.. ja sam sve to gledala, oziljci su uzasni.....
Zelim vam puno srece, i uzivanja,...
I mene su plasili ( sada sam 5. mesec trudnoce), ali ja nekako verujem da ce sve biti dobro..
Divim vam se na snazi, a Olivera je mali andjeo!
-
maminozlato
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Čet Maj 15, 2008 3:22 pm
Veoma mi je zao zbog svega sto se desilo tvom malenom bratu, i vama zajedno sa njim. Mogu da zamislim kako je bilo tvojim roditeljima. Ali verujem da na neki nacin imaju svoj mir, jer znaju da su ucinili sve za svoju bebu, sve sto je bilo u njihovoj moci. Kako si opisala rekla bih da je maleni imao teze srcane mane? Nekada je prosecni zivotni vek Dauna bio 9 god. jer nije bilo uslova za potrebnu medicinsku negu - dijagnostiku, hirurske zahvate i potrebne terapije. Olivera nema srcanu manu, imala je ASD ( to je otvor koji se zatvori otprilike u vreme radjanja). Kod Olje se ASD zatvorio nesto kasnije, izmedju dve kontrole kod kardiologa, oko 2. meseca zivota.Fimka napisao:ne mogu da opisem koliko sam se rasplakala dok sam citala.. prvo sto vam je ispalo sve kako ste zeleli, a drugo sto se u mojoj porodici desilo "prorocanstvo" osoblja bolnice... Moji roditelji ni dana nisu ostavili bebu u nekoj ustanovi, ali sve ono cime su vas plasili, nama se desilo...
Moga brata vise nema.. ja sam sve to gledala, oziljci su uzasni.....
Zelim vam puno srece, i uzivanja,...
I mene su plasili ( sada sam 5. mesec trudnoce), ali ja nekako verujem da ce sve biti dobro..
Divim vam se na snazi, a Olivera je mali andjeo!
Zelim ti da ti maleni brat ostane u secanju kao osoba koja vas je nacinila jacim i humanijim ljudima, a da zaboravis sve ono tuzno sto te jos uvek muci. Tek kada budes rodila svoju bebicu osetices kako mali zivot ima veliku vrednost.
Zaboravi sve ruzne stvari koje su ti se desile i pomazi svoj stomacic u moje ime.