Draga ObGyn,
nisam sigurna da jos citate poruke na ovom forumu, ali cu Vam se javiti i pitati Vas za vase strucno misljenje, jer i posle 6 meseci od porodjaja ja sam zbunjena i u soku sta mi se sve desilo. Naime, posle IVF-ICSI u klinici Kaali u Segedinu (vracena 3 embriona, zakacila se dva, tj. dvojajcane bliznakinje) - tema "Za ObGyn: Rana trudnoca posle ICSI" (od 22 Sept 2006) - na preporuku sam (privatno) odrzavala trudnocu kod Doc Zeljka Mikovica, nacelnika visokorizicnih trudnoca u NFrontu. Imala sam UZ kontrole na mesec dana, uz prethodne analize KS, redovnu kontrolu Rh antitela, amnio radjena u 17 nedelji (uredan nalaz). Na poslednjoj UZ kontroli (27+0) Dr. Mikovic vidi da mi se grlic skratio na 1 cm i preventivno mi da da pijem Partusisten i pre toga Verapamil. Ja, posto sam celu trudnocu bila jako oprezna sta unosim u sebe, vise mirovala i samovala u kuci, mu kazem da imam problema sa jako niskim pritiskom i da li je neophodno da to pijem. On mi odgovori "Pijte vise vode" i krene da pregleda sledecu pacijentkinju. Sledeceg dana krenem da pijem ta dva leka, ali mi bude prilicno lose - drhtavica, lupanje srca - ali ja na Netu procitam da je to normalno i da organizam samo treba da se prilagodi. Drugi ili treci dan, 10 min posto sam popila lekove, meni uzasno pozli, bebe u stomaku krenu panicno da se bacakaju i ja otada odlucim da izbacim lekove i do sledece kontrole za 3 nedelje samo strogo mirujem. Ukratko, Dr Mikovic na toj kontroli (30+2) vidi da je jedna beba mrtva, da se to desilo 3-4 dana posle zadnjeg UZ (mozda bas onda kada mi je pozililo od lekova i bebe prosto poludele u stomaku?) ja od soka dobijem kontrakcije, brzo u NFront na tokolizu. U narednih 2 dana mi zaustave kontrakcije ali dobijem neku braon sukrvicu, kazem to Dr. (svaki put ujutro u viziti u narednih 3 dana) a on nista, cak me pusti kuci dajuci mi opet da pijem Partusisten, Verapamil, Orvagyl 400 i Eritromycin 500. Medjutim, za 3 dana ja opet dobijem kontrakcije na 10 min, dodjem u NFront, otvorena za srednji dlan, navodno je FMU beba pocela da izlazi (tada je vec bila mrtva oko 4 nedelje), hitan carski (31+3), operise me neka potpuno nepoznata Dr (Dr. Mikovic je morao da ostane kuci da "cuva decu"). Posle od te Dr saznam da je plod (850 gr na porodjaju, 1000 gr na zadnjem UZ) bio macerisan, da se vodenjak raspao (sta god to znaci). Moja zivorodjena devojcica se 10 dana borila za zivot, 2 meseca bila na Institutu za Neonatologiju i sada ima 6 meseci (4 terminski), osetljiva je i trazi mnogo brige i nege. OK - dobila sam jedno dete - ali kako da se jedna trudnoca koja je proticala manje-vise uobicajeno tako dramaticno zavrsi? Naravno, sebi nikad necu oprostiti sto sam pila te lekove, a nikad necu ni saznati sta se zapravo desilo - NFront nije izvrsio ni analize posteljice ni mrtve bebe, vec je 19.04.2007 taj materijal poslao na Institut za Patologiju (19 dana posle porodjaja). Odatle su NFrontu isti dan poslali dopis br. 138 od 19.04 2007 u kome stoji da se "vraca 8 mrtvih beba rodjenih u periodu od 01.04-15.04 2007 jer je predugo vremena proslo i da analiza ne bi donela rezultate" (parafraziram). Jedna zanimljivost - Nikola Predojevic iz laboratorije NFronta tvrdi da mu nikakav dopis ni materijal nije stigao sa Instituta za Patologiju, a ja na kod sekretara Instituta Miroljuba Dragicevica videla da je dopis br 138 od 19.04 2007 poslat i njegovu sadrzinu. Od poznanice koja radi u NFrontu sam saznala da je Dr. Mikovic je rekao kolegama da sam ja insistirala da me pusti kuci jer "ne volim bolnice". Naravno da bi sebe opravdao kako to da sam izasla iz NFronta i brze-bolje se vratila posle 3 dana, sa porodjajem koji vise nije mogao da se zaustavi nikakvom tokolizom. Tako da na kraju jos ja ispadam luda, histericna zena koja je trazila da ide kuci sa mrtvom bebom u stomaku. Lepo mi je muka od lazi i brljotina i to da niko ne snosi odgovornost ni za sta i da treba da budem zahvalna da smo jedna beba i ja izvukle zivu glavu. Pa ja sam isla privatno kod Dr. Mikovica zbog preporuke da je on strucan, a on je vodio moju prvu IVF-ICSI trudnocu (37 god, 6 god steriliteta) kao svaku drugu, za vreme UZ mu je non-stop zvonio mobilni i ja sam se stalno preznojavala da li se on bas 100% koncentrise na to sto vidi na ekranu, ako u isto vreme prica sa drugim pacijentima, kolegama (cak je jednom nekom punih 10 min. objasnjavao proceduru papirologije oko dobijanja kredita!) Naravno, kao svaki poslusni pacijent kome je glava u torbi i koji nece da naljuti svog Dr od koga mu zavisi sudbina, ja sam cutala i trpela. A ishod je ispao takav kakav jeste. Bilo kakav komentar (profesionalan, narocito) je dobrodosao - sta Vi mislite sta se desilo sa mojom drugom bebom? Imam nocne more i psihicki mi je jos uvek jako tesko, a bespomocna sam da ista promenim - a tako bih volela da vratim vreme unazad... Pozdrav, AYA
