Pa Majjce srecno ti bilo!
Matiash, Dzonik kako jeee???
kako ste svi?
hepatitis C
Januar 2005. godine
Znam i to me boli…
Svet, ne pripadam mu, nemam zig, nemam svoje mesto, nigde, osim u tvom srcu. Sve je od stakla,, sve se tako lako rusi, sva obecanja su prazna, radosti prolazne, a prave ljubavi tuzne…
Kako sam surovo lagao, kako sam smeo da te ostavim samu, a znao sam da si nezasticena! Nisam smeo da skupim hrabrost i otmem te od vetrova, nisam umeo da se trgnem, da ostavim ponos tamo gde mu je mesto – daleko od nas.
Obecao sam mnogo toga. O, da sam samo znao da tako malo ocekujes, ne bih ti nikad slomio srce! Bole me tvoje reci, peku, probadaju me kroz grudi poput stotinu vrelih nozeva! Bilo bi mi lakse da si umela da mi kazes da me mrzis, da nisi otisla tako bolna, tako tuzna…
Znao sam da ces pokunjeno spustiti glavu, da je dovoljna samo jedna moja rec da zaboravis sve, predjes preko svega, po ko zna koji put.
Nisam umeo, oprosti mi, nisam umeo da ti kazem da te volim, da si ti moje sve, da ne umem da gledam druge. Krao sam te nocima, krao od svih, samo da bih drzao tvoju kosu u ruci, samo da bih upijao miris tvog tela, da bi mi ostalo nesto kad odes, po ko zna koji put.
Bolela me je svaka tvoja suza, boleo me tajac kada bih te jako privio uza se, ne bih li na trenutak osetio tvoje srce, tvoje prisustvo. Nisam mogao da podnesem da te izgubim, nisam mogao sebi da dozvolim toliko, a nisam umeo da te zadrzim.
I dalje gajim nadu da ces doci, obecala si da cemo skoncati zajedno, da zelis da ono sto poslednje vidis, budem ja, da zelis da budes tu kad nam dodje kraj, da zajedno posmatramo zalazak Sunca. Znam da ne zivis, kao ni ja, kada smo daleko jedno od drugog, da ti sve ovo vreme predstavlja samo neki mucni period, koji mora da prodje, da bi doslo Blazenstvo. Posle kise dodje duga…
Nisam smeo da ignorisem tvoje poglede koji su govorili vise od hiljadu reci, tvoj sramezljiv osmeh, trzaj tvog tela kada te dotaknem, nisam smeo, ali sam to uradio.
Ne znam, mozda se i blizi kraj, znas i sama kako je neodredjena moja bolest. Mozda cu se sutra probuditi kao ludak, mozda cu zaboraviti sve sto sam znao, mozda te necu prepoznati kada te vidim. Nisam smeo to da ti uradim, ali nisam mogao da vidim opet tvoje suze. Lakse mi je samom, ja cu patiti za oboje…
Nemoj me zaboraviti, nemoj me osudjivati, ja sam i dalje tu, cekam, bez ijedne druge, jer nijedna nema tvoj pogled, tvoje poljubce, tvoj dodir.
Veruj mi, kada sam usamljen i tuzan, duboko u sebi potrazim kljuc za mracne odaje nasih uspomena, duboko skrivene u sebi. I kada naidjem na ogledalo gde dremaju slike sudbine, zagledam se i vidim tebe, onako nasmejanu i vedru kako trcis ka meni da ozivimo secanja.
Cekacu te i dalje, pa cak i onda kada budemo stari, kad nam zivot bude ispisao zivotnu pricu na licima, cekacu da skoncamo zajedno, cekacu da ispunis obecanje. Onda cu te ljubiti i grliti, kao da je prvi put, jer si ti zrtvovala bezbrizne godine svoje mladosti zbog mene, tako da je najmanje sto mogu da ti obecam – MOJA BUDUCNOST…
Volim te i dalje…
Suzani
Znam i to me boli…
Svet, ne pripadam mu, nemam zig, nemam svoje mesto, nigde, osim u tvom srcu. Sve je od stakla,, sve se tako lako rusi, sva obecanja su prazna, radosti prolazne, a prave ljubavi tuzne…
Kako sam surovo lagao, kako sam smeo da te ostavim samu, a znao sam da si nezasticena! Nisam smeo da skupim hrabrost i otmem te od vetrova, nisam umeo da se trgnem, da ostavim ponos tamo gde mu je mesto – daleko od nas.
Obecao sam mnogo toga. O, da sam samo znao da tako malo ocekujes, ne bih ti nikad slomio srce! Bole me tvoje reci, peku, probadaju me kroz grudi poput stotinu vrelih nozeva! Bilo bi mi lakse da si umela da mi kazes da me mrzis, da nisi otisla tako bolna, tako tuzna…
Znao sam da ces pokunjeno spustiti glavu, da je dovoljna samo jedna moja rec da zaboravis sve, predjes preko svega, po ko zna koji put.
Nisam umeo, oprosti mi, nisam umeo da ti kazem da te volim, da si ti moje sve, da ne umem da gledam druge. Krao sam te nocima, krao od svih, samo da bih drzao tvoju kosu u ruci, samo da bih upijao miris tvog tela, da bi mi ostalo nesto kad odes, po ko zna koji put.
Bolela me je svaka tvoja suza, boleo me tajac kada bih te jako privio uza se, ne bih li na trenutak osetio tvoje srce, tvoje prisustvo. Nisam mogao da podnesem da te izgubim, nisam mogao sebi da dozvolim toliko, a nisam umeo da te zadrzim.
I dalje gajim nadu da ces doci, obecala si da cemo skoncati zajedno, da zelis da ono sto poslednje vidis, budem ja, da zelis da budes tu kad nam dodje kraj, da zajedno posmatramo zalazak Sunca. Znam da ne zivis, kao ni ja, kada smo daleko jedno od drugog, da ti sve ovo vreme predstavlja samo neki mucni period, koji mora da prodje, da bi doslo Blazenstvo. Posle kise dodje duga…
Nisam smeo da ignorisem tvoje poglede koji su govorili vise od hiljadu reci, tvoj sramezljiv osmeh, trzaj tvog tela kada te dotaknem, nisam smeo, ali sam to uradio.
Ne znam, mozda se i blizi kraj, znas i sama kako je neodredjena moja bolest. Mozda cu se sutra probuditi kao ludak, mozda cu zaboraviti sve sto sam znao, mozda te necu prepoznati kada te vidim. Nisam smeo to da ti uradim, ali nisam mogao da vidim opet tvoje suze. Lakse mi je samom, ja cu patiti za oboje…
Nemoj me zaboraviti, nemoj me osudjivati, ja sam i dalje tu, cekam, bez ijedne druge, jer nijedna nema tvoj pogled, tvoje poljubce, tvoj dodir.
Veruj mi, kada sam usamljen i tuzan, duboko u sebi potrazim kljuc za mracne odaje nasih uspomena, duboko skrivene u sebi. I kada naidjem na ogledalo gde dremaju slike sudbine, zagledam se i vidim tebe, onako nasmejanu i vedru kako trcis ka meni da ozivimo secanja.
Cekacu te i dalje, pa cak i onda kada budemo stari, kad nam zivot bude ispisao zivotnu pricu na licima, cekacu da skoncamo zajedno, cekacu da ispunis obecanje. Onda cu te ljubiti i grliti, kao da je prvi put, jer si ti zrtvovala bezbrizne godine svoje mladosti zbog mene, tako da je najmanje sto mogu da ti obecam – MOJA BUDUCNOST…
Volim te i dalje…
Suzani
Ali to te nece poremetiti da polozis ispit, zar ne? 
Nakon seminara hepatologa na Tari, na kom je trebalo da se usaglase stavovi oko svetskog pristupa lecenju obolelih od hepatitisa C sa nasim, desilo se nesto sasvim deseto. Najave su da ce svaki oboleli morati sam sebi da placa svaki pregled, nezavisno da li je prvi ili drugi, treci...( biopsija, PCR, KKS, transeminaze i sve sto je vezano za ovu bolest ). I jedan statisticki podatak, u Zlatiborskom okrugu koji pokriva teriroriju od oko 600.000 stanovnika, od 3.000 dobrovoljnih davalaca krvi 300 su HCV pozitivni, sto govori da se uveliko zahuktava epidemija HCV. A nasa drzava stoji pognute i hladne glave, sto dovoljno govori gde zivimo. 
.
phhh, ne nerviraj se! Sta nam radi bebac??? Ljubi ga tamo! 
