Да ли је ово дискриминација, ако није шта је

[Gojak]

После 15 година давања инсулина од мене се тражи да се сакривам, одлазим у нужник или на терасу да би дао дозу лека који ми спашава и продужава живот. На жалост ово се дешава на радном месту у земљи Србији. Све ове године сам се и склањао од туђих погледа или излазио на терасу или окретао леђа пошто сам углавном инсулин давао у стомак, ако сам се нашао на улици такође сам имао обзира према пролазницима трудећи се да будем неприметан. У последње време инсулин убризгавам у руке не сакривам се јер више мене боли сићушна иглица, овај мој несретни живот и страх да ћу једног дана оћоравити или остати без ноге. Нећу вам причати о стресу који доживљавам у последње време и страху да не изгубим посао иако имам решење о инвалидитету 1 степена. Моји директори кажу да је то боцкање ружно и можда некоме смета. Осећам се ружно и понижено кажњен од Бога и људи. Има ли неко слична искуства и шта да радим. моје радно место до данас се налазило у заједничкој просторији за одмор, колегама није сметало боцкање и ја сам се углавном трудио да им не сметам. Данас сам премештен у канцеларију са колегиницом, новом менаџменту смета боцкање.

[aaaca]

Мислио сам да ме више ништа не може изненадити кад оно шипак. Не могу да верујем да постоји таква гамад којој смета давање инсулина. Стварно не могу да нађем адекватну реч да опишем такву смрдљиву малограђанштину.

Прво треба своје личне ставове да коригујеш. Ако сматраш да си кажњен треба да видиш због чега. Пошто то нећеш пронаћи треба да престанеш са малодушношћу.

Друго, посаветуј се са онима из удружења дијабетичара јер мислим да би они могли да ти дају најбољи савет поводом ове катастрофалне дискриминације и мобинга. Човече, па они ти не дозвољавају да живиш!!!

Треће, ЖИВ си брате и бори се, ниси несрећан. Нико није преживео свој живот, не заборави. Ипак, живот је борба непрестана. Измири се с Богом и буди жив!

[Gojak]

Пријатељу, хвала вам на подршци и не престајем да се борим. Нисам малодушан били су то тренуци слабости. Идем даље не предајем се, ако буде било проблема написаћу овде нек Србија зна

[aaaca]

Само напред и нема одустајања.

Што се тиче шећерне болести, предложио бих ти да добро проучиш интернет текстове о тој теми јер сам сигуран да се можеш излечити. Организам може од свега да се опорави уз адекватну подршку. Фармакомафијаши измишљају све више неизлечивих болести и народ наседа на те приче. Књигу у руке и укључи мозак!

Јави развој ситуације.

[Gojak]

Шећер сам добио после операције панкреаса било је повуци потегни издржао сам и ево ме. Данас је дан прошао мирно. Хвала вам још једном на подршци и саветима.