Da ne duzim mnogo. Student sam prve godine Elektronskog fakulteta. Mnogo sam lenj, mrzi me da sednem da ucim. Knjigu uzmem dan pred ispit kada me uhvati frka pa nemam kud i onda uspem da naucim vise od pola knjige.

Nije meni problem da savladam gradivo, vec me mrzi da sednem i da ucim.

Radio sam MENSIN test inteligencije prosle godine kako bih dokazao sebi da nisam glup . Imam IQ 144. Dzaba sam ja visoko inteligentan ako sam lenj. Sa uzivanjem ucim razne stvari koje nisu vezane za fakultet, cak sam citao par knjiga iz medicine, cisto iz radoznalosti. Nije da me ne zanima ono sta ucimo na fakultetu, jednostavno kada me neko "tera", "prisiljava" da ucim mene mrzi.


Kako resiti problem lenjosti? Neki savet? Bilo sta?


Unapred zahvalan na odgovorima.

Eh, isti problem... Mada, ja mislim da je u mom slučaju problem taj što sam promašila fakultet... Fakat, sve me više zanima od prava.

Izgleda da tebe sve zanima samo ne ono sto studiraš. Čest problem kod nas studenata. Seti se zašto studiraš i zašto si upisao baš taj fakultet. Moraš da se zainteresuješ za gradivo koje spremaš, nateraj se, obeležavaj raznim bojama to sto učiš, probaj da učiš sa nekim ko je vredniji od tebe, idi u čitaonicu... Ako zezneš prvu godinu, zeznućeš i ostale...
Umesto što sediš za kompom i čitaš medicinske knjige, sedi za knjigom za faks... mozda neće odmah krenuti kako treba, ali vežbom uspećeš... To ti je nešto kao npr. sklekovi u pocetku mozes da uradis samo deset, ali ako ih radiš redovno za mesec dana moćićes 100 ili više...

I zapamti fakultet ne završavaju pametni, nego uporni...

Ista je prica bila i kod mene (pre tacno 15 godina!! ), kada sam na Pravima jedino polozila latinski (koji me je zanimao), dok sam sve ostalo samo citala - a kao da ne citam.

S adruge strane, bila sam zainteresovana za medicinu, ali mi se to cinilo kao prevelik zalogaj za mene (da li je to nedostatak samopouzdanja, ili sta je??!!), te mi je ona do dana danasnjeg ostala pasija, ali samo iz hobija, Prava sam batalila (izmedju ostalog, jer su tada bile "devedesete", pa sam pocela i da radim, jer sam morala), te sam danas bez "cage" i za jedno i za drugo!!

Moj ti je savet, ako te ne zanima to sto si upisao, prebaci se na ono sto te zanima, ne gubi dragoceno vreme, i nemoj nista studirati "zarad drugih", jer se radi o tebi, i niko umesto tebe nece ziveti tvoj zivot.

Samo je vazno na prvom mestu da definises sta zelis, a onda i da cvrsto verujes u to!!

Nardski receno, fakultet ne zavrsava glava, nego dOOpe!!

Znaci, samo upornost i istrajnost!!

[quote=''Majja'']S adruge strane, bila sam zainteresovana za medicinu, ali mi se to cinilo kao prevelik zalogaj za mene (da li je to nedostatak samopouzdanja, ili sta je??!!), te mi je ona do dana danasnjeg ostala pasija, ali samo iz hobija
[/quote]

Ma dal je moguće ,pa i kod mene je bila ta želja ali sama si objasnila razzlog što ja završih na fakultetu koji sam odrađivala a ne učila iz svoje želje, ma ništa gore od toga kad upišeš nešto što ,možeš da učiš al ti nije želja..........Sto puta promisliti o upisu,ja sad kad bih se pitala možda je bolje i propustiti godinu ,ali upisati se na ono što želiš-mnogo to kasnije žnači-

Ma, da mi je onda bila današnja pamet... I ja sam se bila nameračila na medicinu, i to propisno, pošto mi je keva studirala medicinu, pa sam kao klinče umesto sklikovnica i bojanki, razgledala kevine beleške iz patologije i interne medicine...

Epilog je da je keva batalila medicinski fakultet na 4. godini, pošto se udala za ćaleta i rodila mog starijeg burazera... a mene je pošteno isprepadala težinom studiranja medicine, naročito za žensku osobu.

Iskreno, mislim da čovek nikad nije previše star za nov početak, osim u mom slučaju, pošto već imam posao kao pripravnik sa još 2 ispita do kraja. Da nemam posao, ne bih razmišljala o promeni fakulteta, već bih to i učinila.

Moj savet bi znači bio: ako možeš da menjaš, menjaj. Ako se nisi našao na ETFu, menjaj ga. Ako ne možeš, motiviši sebe da ga završiš što pre možeš, i da se onda na miru posvetiš proučavanju onoga što te zanima, makar to bio i hobi.

Tako i ja... otkačiću još ovih par ispita, a onda ću bez žurbe i presije, opušteno da izučavam hebrejski i irski jezik i prelistavam Handbook of infectious diseases.

Moja nije studirala medicinu, ali mi je uvek pricala kako je to jako tesko, i sta cu raditi ako mi dune da ga napustim - dozivotno cu biti "osudjena" da menjam lopate u bolnici, menjam prljavu posteljinu u istoj, i mazem mastima dekubit teskim bolesnicima!!

I tako.............

A kod mene je tata ''medicinar''lekar,i priiča je ............. '' za žensko medicina ,6 godina,pa specijalizacija ,pa ne znam šta....kad ti misliš da rađaš da osnuješ porodicu,sa koliko godina(čak i ako sve daješ u roku),ili ćeš se posvetiti tome ili..........
Ma vidim, sve žene lekari ostaše bez porodice .......

Ma samo slušati sebe,što reče Macadamia''da mo je ova pamet ,a one godine''

Pričaj s kolegama o faxu, predmetima, ispitima, kolokvijumima, gradivima (ali biraj one koje to stvarno zanima ). Razmišljaj zašto je elektronika dobra, zašto si je upisao. Sigurno ima nešto što ti je i dalje interesantno; kreni od toga. Ja sam tako našao neke koleginice sa kojima sam kroz priču potpuno ušao u sve datume, predroke i slično.

P.S. I obavezno opet na testiranje, ako je prošlo godinu dana!