Stres postoji i bolesni ljudi ga teze podnose.

Zasto bi neko bio bolestan ako teze podnosi stres?
Lako je tebi pricati u svojoj zemlji,dok god nisi ovde nemamo sta da diskutujemo.
Imas li decu?
Znas li ti sta je strah uopste i stres?
Kazi ti meni kako ti koji nisi bolestan nego zdrav podnosis stres?
Da li se smijes?
Nemoj o tudim zivotima donositi odluku napamet jer kao prvo ti ne znas KAKAV JE u pitanju stres!
U vezi cega?
Sta je bilo?
Ti ne znas kako bi reagovao u istoj situaciji jer takve nisi imao!
Svaki covek je prica za sebe i nemoj nazivati bolesnicima mene koja sam imala puno stresa u zivotu,ali situacija takvih da ni ti ne bi bio"zdrav".

Nemoj da psujem svagoga ko zapoce prokleti rat i odvede nas u tudinu dok TI sedis u svome mestu I PISES meni pismo da sam bolesnik jer ne reagujem NORMALNO NA STRES.
Sta ti znas kada ti dete udari auto?
Sta ti znas kada ti dete prestane disati?
Sta ti znas kada ti dete spasavaju,a ti gledas?
Sta ti znas kako je bilo tesko otici iz svoga mesta?
Sta ti znas kako je ne otici ocu na sahranu?
Sta ti znas kako je ostaviti staru bolesnu samu majku?
Sta ti znas kako je kada ti dete dovedu krvavo na vrata?
Sta ti znas kako je hodati ulicom prazan,imati svega a nemati nista?
Sta ti znas kako je sanjati svoje rodno mesto?
Sta ti znas kako je pricati sa majkom a skrivati osecaje i suze?
Sta ti znas kako je gledati slike i proklinjati rat?
Sta ti znas kako je kome?

Sta ti znas o mome zivotu?

ontario,a sta ti znas o ljudima koji nisu pobegli od rata,nego ga doziveli i preziveli?!sta ti znas o ljudima i stahu da nece moci da prehrane svoju decu?!sta znas o nasim bolesnim majkama,babama?sta znas o hiljadeama bolesnih roditelja koji nisu imali ni mogucnost ni novac da se lece nego su bili repusteni "tek onako"?i mi imamo i decdu i strahove za njih i razne stresne situacije....jos nesto mi nije jasno:ako te vec niko nije prisilio da ides u Kanadu zasto si tamo?!dodji u zemlju Srbiju da se borimo sa stresom zajedno!
a sada nesto drugo:svaki lek ima propratne pojave.imam drugaricu koja prve dve nedelje nije mogla da spava,znojila se i td.ali,onda odjednom(kako kaze) joj se stanje veoma poboljsalo!sada je jedan odlican student,zivi normalno i vise uopste nema gusenja!a,da!a sahranila je i majku i oce u roku od mesec dana(iznenada),a imala je 23 godine tada!nemoj mi reci da to nije stres!
i ako pazljivo prelistas svoje poruke videces da od svih ljudi trazis pomoc a cim ti neko kaze nesto sto nije tebi "niz dlaku" odmah planes i taj je za tebe na "crnoj listi".
deci ces pre morati da objasnjavas sta je sa mamom sada,nego od lekova!znam mnogo ljudi kojima su lekovi spasili brakove,decu,posao,zivot...
drugo,ne znaci da ste ti i tvoj uz isti!mozda ti bas zivnes od lekova,ko zna!ja bih probala lekove to je sigurno!kada vidis da sam sebi ne mozes da pomognes-onda pusti da ti pomognu!
ne vredi samo kukati nad svojom sudbinom,ima mnogo teskih sudbina na ovoj zemlji ali to je valjda zivot!
jos jednom da kazem:NIJE SRAMOTA PASTI,SRAMOTA JE NE USTATI!!!!
razmisli o tome...

pozdrav!

valjda sam te malo "razdrmala" i "osvestila"...

Cao, izvini, nisam to hteo da kazem.... Nisam hteo da kazem da si bolesna jer tesko podnosi stres. Ono sto moj post govori je to da bolest nema veze sa stresom, to jest da, kako sam razumeo iz tvog izlaganja, imas pravi zdravstveni problem koji ne treba zasnivati na psihi...

Ti znas da ja ne mislim nista lose o tebi. Cak si mi simpaticna

Pozdrav!

NIJE SRAMOTA PASTI,SRAMOTA JE NE USTATI!!!!

Za uvod u tvoje pismo,je odgovor.........nazalost znam,
znam sta je kada dete place i govori da bi jeo salame,
kada odrasta na dvotrecinskom mleku i pasulju.....bez voca i mesa
Za preziveti rat znam........jer se moje treslo od granata
Za dane provedene u bolnici i posete detetu,bez novaca........znam
Za nemati za autobus niti imati detetu odneti u bolnicu da jede znam
Za nemati mleka da podojim znam,jer sam bila jako galdna i nisam imala niti jedan zalogaj leba kada su mi doveli malu na podoj
Za ici u nadnicu kopati kukuruz trudna 6 meseci.......znam
Za bedu i neimastinu znam......
Za leci gladan znam......
Za prazan frizider znam........
Eto Draga Tarci...........
nazalost znam za mnogo toga i znam da sam kriva sto se borim pritiv stresa na jedan potpuno ljudima cudan nacin.
Ali zivot je takav,nekome lak........nekome nije ali je jedno jasno da svi trebaju prijatelja...........
Da tacno nije sramota pasti nego je sramota ne ustati se.........ma sramota je jer sam zbog lude politike i bolesnih tudih ideala ovde gde sam i nas puno gde god ko bio........rastrkani po citavome svetu.
Nazalost.........ne pripadam nigde,jer ja svoje zemlje vise nemam!
Moja je zemlja je bila i ostala prije rata a to je bila SOCIJALISTICKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA!
Sve posle 91........ne priznajem..........
Znas kako kazu........ni na nebu,ni na zemlji!

p.s.
nemoj sada da pogresno protumacis,citaj izmedu redova
Boki.....druze ma znam,ja sam samo pukla sa zivcima jer dosta sam cutala i trpila u sebi.......
Ne mogu vise!
Tarci.......pucaj po meni,ja se moram nekako probuditi i otrezniti jer ne mogu sama
Ne znam kako.........
Pisite bilo sta,samo me ne ostavljajte!

Doktorica je upravu........
kod mene je sve u glavi!
Valjda se sav stres u zivotu ispoljio na jedan meni nepoznat nacin i napravio ludilo u mojoj glavi.
Problem je u meni,ne u lekarima........lekovima........

Uzmite lekove....idite redovno na kontrole...saradjujte sa psihijatrom. Vreme Vam je. Niko Vas ne ostavlja - ljudi su tu da Vam pomognu. Ako to znaci povremeno Vas 'sutnuti' ne bi li se 'probudili' onda to ponekad znaci upravo to. Borite se za sebe kreativno a ne destrukcijom. Duzni ste svojoj deci. A duzni ste i sebi. To sto se Vas suprug tesko i bezuspesno leci ne znaci da ce to biti i Vas sulcaj - neke stvari se ne mogu izleciti, neki ljudi se ne mogu izleciti, cak ni uz sav trud i dobru volju lekara: neki zato sto se radi o takvim poremecajima, a neki zato sto NECE. Nemojte biti u ovoj drugoj grupi....Pozdrav i srecno.

Hvala Vam doktorice puno!
Znam da mi necete zameriti jer razumete,uostalom zato ste i lekar!
Mogli ste dovoljno da zakljucite iz mojih pisama i da znate da se ne osecam dobro.
Jako se bojim!
Javicu Vam se obavezno!
Veliki,veliki pozdrav

Lepo receno!


Samo polako, ja mislim da sve treba ici s mirom, poverenjem i s ljubavlju. Posmatraj prirodu, vidi kako vidi kako je ona bezbrizna Vidi kako voda tece u bistroj reci, i kako zivotinje dolaze da piju. I kako sunce sija, i zelena suma se spusta sa planine, i svetlost dize sa tla u oblake i ponovo pada pred tobom dok hodas stazicom, vidis kako je sve to puno zivota. To je svet, ne grad, posao, drustvo, covek je tu samo jedan mali deo sveta. A tu je i Bog koji nam je posebna svetlost A i mi smo ti tu

Hvala ti Boki puno
Prelepo si opisao........
Valjda cu se iscupati nekako........
Upadam sve vise i vise......
Pozdrav

Sta se desava Ontario?
Nisam bila na forumu neko vreme i sad sam procitala sve ovo.
Prvo sam ti napisala pp pa tek onda sam ovo videla.
Procitaj sve ono napisano do sada opet i opet i videces da imas PUNO
poddrske od svih i svi su ti dali po koji dobar savet. Treba samo i ti da
ulozis sebe u oporavak i normalu.
Nisi uopste ostavljena sama, jer da je tako ljudi se nebi osvrtali na tvoje povike.
NISI SAMA
Mnogima u srcu jos zivi SFRJ, ali stvari su se promenile, desio se taj ludi rat koji nije imao ama bas nikakvog smisla za nas obicnih ljudi, a za one koji su doveli do njega ne znam, valjda oni znaju.
Dokaz ovoga je da na forumu su svi bivsi YU, bilo da su ostali ili otisli.
Bitno je to da jos postoje ljudi.
Bitno se da ti ljudi hoce i mogu pomoci i sebi i drugima.
Dobro ti kazu svi, nemoj se opirati lecenju i pomozi sebi da vratis onaj osmeh od ranije. Pomozi deci i porodici da se vrati mir u kuci.
POMOZI SEBI.
Svi smo mi uz tebe

Hvala Vam drustvo moje svima,ko god mi se javlja!
Valjda cu i ja jednom pisati o lepim stvarima i biti ta koja ce davati savete drugima i pomagati koliko mogu.
Evo ovako kod mene........
juce sam popila prvu tabletu Cipralex 10mg i zavrsila u bolnici.
Ta jedna mala tabetila je napravila u mojoj glavi takav lom da mi je drago sto sam se jutros probudila i ugledala svetlost dana.
Jednostavno,nikada vise u moja usta!
Ne bih vise igrala na rizik nikada i eto stvarno sam imala jaku zelju i volju i pored svega lose sam prosla.
Koristicu samo trnkvilajzere po potrebi.........ako se desi napad,jer on je nekako slican nasem apaurinu.Sasvim dovoljno.
Pozabavicu se sada drugim stvarima,pokusacu da se polako bavim nekim sportom,da provodim vreme na zraku,da citam lepe knjige.......a ne o anxiety kao sto sam radila i da slusam moju omiljenu disko muziku dok hodam na traci kod kuce.Pokusacu da pozovem komsinicu na kafu,da se ukljucim u neki program volonterno,da nadem neku zanimaciju van kuce,mozda cak i kod male u skoli,jednostavno da menjam mnogo toga.
Na kompjuter cu ici samo vama da pisem,prestacu traziti razne informacije nabijajuci si nervozu i pokusacu sto manje vremena da provodim na njemu.
Javljacu vam se redovno........da Vam kazem kako sam.......
Sve vas volim

Rekla sam ti u pp, a evo i ovde ti kazem:
IMA NADE
Raliziraj to sto si zamislila i videces kako ces se polako ali sigurno vracati
u normalu.
SRETNO
PS
Javi se!

Pozdrav u Kanadi

Hvala ti Goki puno!!!
Pisacu ti......
Pozdrav preko okeana