Zelela bih da zamolim za misljenje. Mene veoma bliska mala muska osoba koja ima samo 10 godina veoma zabrinjava svojim ponasanjem. Njemu niko iz kuce ne sme nista reci sto mu ne odgovara,medjutim ukoliko neko to ucini pocinje histerican nastup od psovki,ruznih reci upucenih najvise njegovoj majci,pa zatim ostalim ukucanima, do vristanja i plakanja,i misli da njega svi mrze i zele mu sve najgore. To toliko prevazilazi sve mere normalnog ponasanja da mora da mu se stavi sedativ za decu u analni otvor da bi se smirio,i to traje sve dok lek deluje,a zatim se isto ponavlja veoma cesto.

Sta treba uciniti po ovom pitanju?

Da li mozete da mi pomognete nekim savetom?

Hvala unapred.

Можеш само да плачеш.

Дете је тотално размажено и запуштено.

Наравно, одговорни су родитељи чији се начин размишљања види по начину решавања проблема - чепић са седативима. Мада, то им је вероватно лекар саветовао, али небитно је.

Свакако да дете, а и родитеље, треба одвести код доброг лекара педагога/психолога, па да се види шта даље јер тако не може да се живи - ни он, ни родитељи, а ни околина. Међутим, то је одлука и посао родитеља. Није твоја одговорност и ништа не можеш да предузмеш по том питању. Још ћеш испасти грбава ако будеш нешто пукушавала или предлагала. Можеш дискретно да споменеш родитељима али са добром одступницом, иначе ћеш испасти најгора особа на свету која њиховом детету жели све најгоре.

U pravu si,mada je najveci problem tu sto ukucani ne zele da pricaju,a kamoli da prihvate sami u svojoj glavi da je to zapravo problem,ja normalno ne govorim nista,jer ni ne smem,a dete je razvedenih roditelja,te se oni onda ponasaju tako ne bi li mu umanjili patnju za drugim roditeljem,i samim tim prave ogromnu gresku. Plasim se puberteta kad mali bude bio u tom periodu... Ali sta se moze,na meni je samo da cutim kao sto ste mi rekli Hvala mnogo na odgovoru

Тако је. То је највећи проблем. На жалост, у мом веома блиском окружењу постоји слична ситуација. Дете није размажено него мало заостало у развоју и неприлагодљиво (не могу да се сетим како се то зове). Родитељи то нису хтели да прихвате и нису га послали у специјалне школе. Био је лош ученик и уопште не може да се уклопи нигде. Шта ће бити када родитељу умру не смем ни да помислим.

E bas tako,sta ce tad biti ,ju A ovaj mali nigde ni ne izlazi,niti se druzi,u skoli je nasilan,tuce se,ja ne znam,ako ne preduzmu nesto,morace i iz skole da ga ispisu,strasno kako sa tim ne prihvatanjem svoje dete dovedu u nezgodnu situaciju,treba sa tim uci cvrsto u zivot,i dete podrzavati kakvo god da je,a ne da skrivaju i jos vise uniste dete :S

То је ваљда последица оне изреке: "Што не видим, то не постоји". Мисле да ће игнорисањем проблема он нестати сам по себи.

Додуше, постоји још један могући узрок таквог понашања родитеља - понос. Понос је карактерна особина која оставља ваљда најтеже последице по самог човека.

Postovana Ksenija,
prvo, sta mozete da uradite - nista. Ja sam jednom, samo jednom ( posto radim sa decom ) uputila pohvalu jednoj majci, kako joj se sin popravio, kako lepo napreduje, i dozivela sam neprijatno iskustvo. Majci se nije dopala cak ni pohvala. Roditelji ne vole da im se bilo ko mesa u roditeljstvo. Ja to konacno mogu da razumem, jer sam i sama majka malom decaku od 17 meseci, i nikako ne bih volela da bilo ko sem supruga i mene resava probleme koje imamo sa detetom. Druga stvar je sto imam poverenja u sopstveni sud i misljenje, cak sam pomalo i kriticna, ali mislim da cu vremenom i ja da "olabavim".
Medjutim, kako citam ova vasa tumacenja, prosto moram da se umesam.
Znate, veoma slozene decije duse ne zasluzuju da se njihovo ponasanje okarakterise kao histerija ili razmazenost. Problem je mnogo dublji, a vi ste naveli samo ono sto dete ispoljava. Ko zna sta je posredi. Upuceniji ste u njihovu situaciju, i neka tako i ostane. Decijim psiholoskim problemima se bave deciji psiholozi, deciji psihijatri i deciji neuropsihijatri, nikako pedijatri, oni samo mogu da daju uput za dalje. Obicno se pri decijim domovima zdravlja nalaze i "Razvojna savetovalista" gde postoji psiholog, reedukator, sociolog itd. Trebalo bi tamo da odu, a mozda su i bili cim detetu daju sedativ ?!
Vazno je uputiti se na pravo mesto, ovo je suvise ozbiljna stvar za jedan forum, i za nagadjanja laika.
Iskreno se nadam da ce roditelji biti toliko slozni da zajedno rese problem, da ce se trgnuti i shvatiti da je u interesu deteta.
Sve najbolje,
Bojana

Ja upravo iz tog razloga,da se ne bih mesala u tudje roditeljstvo,sam ovo ucinila,jer mi je stalo do njih,a ne znam ni kako da se ponasam kad sam prisutna a dete se tako ponasa,nemam iskustva,nadala sam se da neko ima iskustva i da ce mi pomoci,sta da uradim u njegovom prisustvu,da li samo da cutim i ignorisem,ili da ga utesim nekako,ne znam sta da radim,ja se samo zaledim,ne znam sta da mislim Bojim se da cu pogresiti i da ce me svi zamrzeti. Ocigledno dete ima traumu,i malopre pomenut 'ponos' je ocigledan problem kod ukucana,jer to ne iznose iz kuce,dete se ne druzi,ne pustaju ga iz kuce bukvalno,samo ide u skolu. No,naravno da nije na meni da resavam problem i komentarisem,ali volela bih kad bi me neko posavetovao,sta da radim kad bi se ponovo dogodilo takvo ponasanje deteta? Hvala,unapred.

Има једна чудна ствар код нас. Када неко добије дете, тј. постане родитељ, одмах сматра како је аутоматски постао свезналица по питању родитељства. Мислимо да све знамо и да ништа не треба да учимо. Ваљда ће се све само од себе решити.

Не знам да ли нам је то остало од времена када се живело у великим заједницама са бабама и дедама и шире, па се васпитавање дешавало само по себи. Сада су деца препуштена само мајци и оцу, а често ни њима него васпитачицама и учитељицама и дворишту. Родитељи се држе свога поноса уместо да узму књиге у шаке и прочитају шта су учени људи писали о васпитању деце.

Ксенија, верујем да ако икаквим гестом покажеш да њихово дете није добро или да они нису добри родитељи, испашћеш непријатељ. Оно што би евентуално покушала, мора да личи на неутралан став - "нисам ја одавде". Без икаквог призвука прекора или критике. За тако нешто треба бити мајстор и сналажљив. Ако се заледиш у таквим ситуацијама, можда је боље да ништа не покушаваш.

Uh, nezgodno. Kada bih bila na vasem mestu, mislim da bih proredila posete, jer mi je tesko da gledam ogromne greske koje roditelji prave i kako upropascuju svoju decu. Naravno, uvek smo jako pametni kada smo samo posmatraci, ali ko zna sta se desava izmedju cetiri zida, verovatno da ni ti ljudi nisu planirali da im dete bude takvo, jos samo da skupe hrabrost i da preduzmu nesto..
Dete se vaspitava od prvog dana rodjenja, ali nas ocara svojim slatkim bicem pa sve mislis mali je, sladak je, sta on zna..i dok se okrenes a on 10 godina i ne smes da ga pustis iz kuce da ne bi pravio gluposti...
Dok nisam bila majka, tako sam lako znala da okarakterisem roditelje, a na poslu je bilo svega, i lepog i manje lepog..e, sada vrtim drugu pricu, a zivot lepo udesi pa ti kao vrati..sad se bojim i da pomislim neke stvari..
Cela ova prica je zbog toga da vam ukazem da jednostavno, ne radite nista u takvim situacijama, ili se jednostavno pokupite i idite kuci, mozda ce tako pre da se trgnu.

Мислим да је ово одличан предлог.

Slazem se sa Vama,veoma kvalitetan savet. Veoma zrelo razmisljate i mnogo Vam hvala,potrudicu se da me ne pogadja to sto vidim i samo da se okrenem i da se pravim da ne cujem i ne vidim sta se dogadja,hvala

Међутим, има једна квака: Из своје се коже не може.

Eh,to je najveci problem,ali po mene,ali ipak bolje da kuci prezivljavam nego tamo da me zamrze

Тако је.