Nikakav

zavisi sa koje tacke gledamo...

slazem se

Opsta generalizacija nije nikome dobro donela.
Koji su kriterijumi?
Sa kojim, tacno i precizno, uslugama niste zadovoljni?
Da li je u pitanju odnos pacijent-lekar?
Da li se odnosi na ostalo medicinsko osoblje?
Da li vam lekar nije dovoljno objasnio o vasoj bolesti?
Da li niste dobili pregled koji ste trebali da obavite?
Da li ste dugo cekali u redu?
Da li niste dobili odgovarajucu terapiju?
Da (ako ste imali operaciju) niste zadovoljni rezultatima lecenja?

Mislim, dajte malo pojasnite to vase nezadovoljstvo.

Nezadovoljna svakom stavkom koju ste ovde naveli.Pocev od sestara koje ne mogu da se nateraju da pokupe knjizice i nadju kartone ( izjavom "sta 'oces,preko mene moras da predjes da bi dosla do lekara,ima da cekas"),preko lekara koji gledaju da se sto pre ratosiljaju pacijenata i ne pogledavsi ih.
Ja licno normalan odnos imam samo sa doktorkom opste prakse,i to jer je poznajem.Kod ginekologa i stomatologa idem privatno,jer recimo moj ginekolog i po nedelju dve nije dolazio na zakazane preglede.A i kad dodje po 10 zena pusti u ordinaciju,pa pricaj svoje probleme i skidaj se ispred ostalih zena koje kao da nikad nisu bile ne pregledu pa ajde i one malo da "bace oko" gde i lekar (nadam se da me razumete).
Ortoped i reumatolog me prebacuju od jednog do drugog kao lopticu,svi znaju da je "nesto",ali svakog mrzi da obavi komplikovanije pretrage i nadje sta je tacno.Na kraju su me ispratili recenicom "kad dodjes u moje godine mozes da kukas da ti nesto fali".
Urolog je mom decku jedva dao uput za spermogram (iako ima varikocelu,i provera je obavezna),uz recenicu "kad resis da pravis decu,pa vidis da ti ne ide ti dodji da ti secnemo to.".Da napomenem da je on jedan jedini urolog u nasem domu zdravlja ,znaci nema boljeg.
Eto to su konkretni primeri,ima ih jos ali mislim da je ovo dovoljno.Samo sam srecna sto do sad nisam imala situaciju "zivot ili smrt",jer sa ovakvom posvecenoscu lekara i ostalog osoblja ko zna gde bi to dovelo.

Cenim da bi pitanja tipa: "sta sve ne funkcionise i cime ste nezadovoljni u zdravstvu" bilo uputnije zameniti komplementarnim pitanjima: "sta sve funkcionise i sta je dobro u zdravstvu". Za ono prvo, cini mi se, potrebno je izdvojiti prilicno vreme...a to mi nikako nije na ovogodisnjoj "to do" listi...

ne zelim da mislite da se pravim pametan,ali je sasvim druga prica u decijoj bolnici...tamo su lekari vise nego ljubazni,na hematologiji su vrlo skrti i vise vole kada i h pacijent sam pita,dakle dete,nego roditelj...u sok sobi,kao i na hirurgiji,radiologiji,laboratoriji su bas,bas super...dok je u klinickom sasvim druga prica,ne odnose se prema pacijentima kako bi trebalo...za kamenicu da ne pricam,neki doktori nemaju nimalo srca prema mladjim pacijentima,i sve im saopstavaju kao da je odrasli pacijent u pitanju,bez razmisljanja kako ce to da se psiholoski odrazi na dete,a u pitanju je dosta dobra profesorka...dakle sa te strane sam nezadovoljan i to je sve sto ja mogu navesti...u opstoj bolnici u zrenjaninu je stanje kao sto je bevana opisala,katastrofalno,svi namrgodjei,kao da si dosao da im zdrav zub vadis,to je katastrofa,a o njihovoj reputaciji i strucnosti da ne pricam,ima svega nekoliko dobrih lekara ostalo je sam sljam i to su lekari koji nisu mogli naci posao nigde drugde osim u ovoj bolnici...

Hoćeš kod lekara? Uzmi slobodan dan najmanje pa čekaj. Knjižice se predaju u 7h ujutru, dr počinje da radi od 8h (tako bi trebalo), pauza je od 9,30 do 10,00 zvanično.
Mada, počinje da se menja pomalo na bolje. U Bolnici su uvedena zakazivanja i u pojedinim ambulantama trude se da ispoštuju zakazano vreme. Prijatno sam se iznenadila kada me je hirurg prozvao gotovo tačno u zakazano vreme, što je za pohvalu a pogotovo što nemaju kompjutere.
Ali, zato ima i onih tipa - dođi tad i tad i u toliko sati, ali ako dođeš pola sata ranije (a to nije 7h ujutru, nego recimo u pola 10 jer u 10 imaš zakazano), može lako da ti se desi da te uopšte ne prime već vrate od šaltera (knjižice se primaju do 8h). A najsmešnije je to što za dosta stvari mora lično da se zakaže, ne može telefonom, pa se tako prvo jedan dan čeka za uput, drugi dan se ide da se zakaže (opet čekanje), treći dan se dolazi na zakazan pregled, pa još ako ima nekih dodatnih analiza, pa ponovo kod specijaliste, pa na kraju kod opšte prakse da napiše recepte (ako ih ima) i/ili da poveže par rezultata i izveštaja. A svako pojavljivanje najmanje 40 dinara...
Mada, problem je i u pacijentima: Uopšte mi nije jasno što moraju da se nacrtaju u 6 ujutru, kada doktori počinju da rade najranije u 8.


Glavni problem je to čekanje. A još kada krene sezona gripa - pa, kao što već neko napisa, pre ćemo da se porazboljevamo nego da ozdravimo. Tako jedno popodne odem kod opšte prakse, a ono svud puno i svi kašlju, kijaju, visoka temperatu, i vratim se dok im se nisam "pridružila".

za popodnevnu smenu: knjižice se predaju od 13h (i tada je već pozamašan red), a ostali koji rade do 15, 16 ili 17h ako im se posreći uspeju da predaju knjižice posle posla pod uslovom da im neko nije predao knjižicu.

Iz koje god tacke ili ugla da posmatramo, bilo pod 45, 90, 180...stepeni, sa horizonta, azimuta ili centra...fakat ostaje fakat: zdravstvo u Srbiji spada u najnefikasnije i najgore sisteme u svetu. Glomazan, izuzetno lose organizovan i opremljen entitet, skromna kolicina znanja i iskustva u okviru istog, visoka koncetracija nemorala, korupcije i bezobrazluka, alarmatno visoka entropija nesisetematicnosti, nelogicnosti i nedoslednosti, potpuno odsustvo "duha"...ako bih i nasao neku + pojavu ne bih se usudio da je izlozim jer zaista ne bi imalo svrhe, kao kap vode u pustinji. Zaista, na osnovu licnog iskustva i na osnovu mnogihi iskustava meni bliskih ali i daljih osoba, vrlo sam pesimistican da ce se do kraja ovog veka ista promeniti...mnogi to nece docekati...jedino cemu mogu da se nadam je pravican, inteligentan i samosvestan diktator koji bi zemljom vladao celicnom pesnicom i iskonskom mudroscu. A do tada ucinite sve sto je u vasoj moci samo da ne dodjete u situaciju da vam zdravlje i zivot zavisi od lekara. Toliko!

Pojam kvaliteta je dosta sarena stvar i moze da se desi da ga svako tumaci kako mu se svidja.
Za zainteresovane, parametri kvaliteta zdravstvene zastite su definisani Pravilnikom o odredjivanju parametara kvaliteta zdravstvene zastite (otprilike je to naziv) koji je objavljen u Sluzbenom glasniku krajem juna 2007.-me. Tu su navedeni podaci koje zdravstvene ustanove moraju da dostavljaju periodicno (kako za sta, a uglavnom cesce od jednom godisnje) Ministarstvu zdravlja i Zavodu za javno zdravlje pa se jednom godisnje organizuje skup gde se publikuju podaci o svim zdravstvenim ustanovama. I pravilnik i metodolosko uputstvo za popunjavanje tabela (samo malo preko 300 strana) se mogu naci na sajtu ministarstva zdravlja.
Sto se mene tice, posto imam uvid u te brojke, stanje se popravlja iz godine u godinu, ne podjednakom brzinom na svim poljima, ali se da primetiti.

Mislim da se ne radi toliko o neznanju, koliko o nemaru. Po nekom nepisanom pravilu mlađi lekari, sa stažom manjim od 10tak godina, su požrtvovaniji u odnosu na starije. Ne znam, možda je u pitanju posle i navika: Milion pacijenata prođe kroz njihove ruke i nagledaju se svega i svačega: od "beznačajnih" pacijenata koji kukaju kao da ih neko kolje, pa sve do veoma teških bolesnika koji idu sa osmehom na licu bez obzira na bolove, pa i na činjenicu da su im dani odbrojani.
Nemojte pogrešno da me shvatite, apsolutno ne pokušavam da nikoga opravdan. I prvi pacijent, i 10ti, i 100ti, i 1000ti, ... i poslednji su jednaki i svi zahtevaju punu pažnju bez obzira koliko su simptomi slični ili identični i bez obzira koliko deluju bezazleno i ništa ne treba iskučiti.
S druge strane, bez obzira na stručnost i zalaganje lekara opšte prakse, odlazak kod njega je nalik lutriji u smislu da li će pacijenta da uputi na pravu stranu, odnosno kod pravog specijaliste jer potpuno isti simptomi mogu da ukazuju na potpuno različite bolesti.

Ono što mi najviše smeta jeste: Višečasovno čekanje ispred ordinacije, uglavnom komplikovan i neefikasan sistem zakazivanja i sve to da bih se u ordinaciji zadržala maksimalno 5 minuta. Dosta vremena gube na papirologiju koja mi deluje beskorisnoU svojoj "istoriji" imam epizodu kada sam u bolnicu poslata kao HITAN slučaj a čekala sam dva sata na pregled.

Za mene je nedopustivo da se na ortopediji (računajući i Banjicu) čeka i preko pola sata na šalter a posle da pacijenti nemaju gde da sednu a zna se kakvi pacijenti tamo odlaze. Uopšteno gledano, po nekoj logici ako je neko otišao kod bilo kog lekara, znači da je bolestan i da nije u stanju da stoji ispred ordinacije dva-tri sata, pa čak ni pola sata. Ali, ovo je stvarnost.

Doduše, ovo je Srbija i redovi su sasvim normalna pojava. Pogledajte samo zezanje oko lične karte/pasoša: čeka se od 5h ujutru i to samo da bi se dobio broj, tj. da bi se zakazalo za taj i taj dan, pa ponovo čekanje,... pa opet čekanje.

U drzavnim ustanovama je komunikacia lekar - pacijent nikakva!
Katastrofa!!!
U razvijnom svetu lekar ne moze da radi ako ne ume da uspostavi tu komunikaciju.

Ja se lecim uglavnom privatno (tu se moje vreme postuje, komunikacija je odlicna, a ako nisam zadovoljna, otici cu kod drugog privatnika - tu je usluga uglavnom OK), ali smo ovo leto proveli po velikim drzavnim klinikama: na ortopediji, pa na fizikalnoj i mislim da je moral mnogih lekara, kao i ostalog osoblja (fizioterapeuta) pao na najnize grane jer samo ocekuju podmicivanje i samo tada obracaju paznju na pacijenta.

Tako da je osnovica svega da covek bude covek (i kada je u belom mantilu)!

Takodje je u drzavnim ustanovama potrebna mnogo bolja organizacija - samo tako moze psotoja ti neki red (a da ne pominjem kako sami zdravstveni radnici uvlace svoje prijatelje preko ikakvog reda i pitam se zasto onda uopste i postoji zakazovanje).

Mogu da nabrojim 10-ak profesora univerziteta raznih grana medicine koji oslikavaju opstu sliku u zdravstvu u negativnom kontekstu, a oni su zapravo stub tog devijantnog sistema poremecenih normi. Jedan nedefinisani konglomerat svega i svacega, koji ne funckionise ni po jednom obrascu, a deluje inajvise zarad sopstvenog interesa truedeci se da prikrije sve svoje greske i mane. Nebrojeni primeri bahatosti i neopravdane nadobudnosti se retko mogu sresti u drugim bransama ljudskog drustva. Mogu bez ikakave bojazni, a da se ne ogresim ni o koga, da kazem sledece: 25% "diplomaca" npr. BG med.fak nesposobno je za bilo sta u zivotu a kamo li za nesto vezano za medicinu, 25% se ne mesa u svoj posao nakon skolovanja a preostali kako-tako mogu posluziti necemu, tek nekih 25% diplomaca se mogu svrstati u lekare kakvi bi zapravo trebali da budu kao primer (znaci, to je tek svaki 4). Druge univerzitete (NI, KG...) ne treba ni spominjati, izuzev NS-a koji stoji bolje. Stancuju kadar kao kineske cackalice, naravno, svi znamo kakav je kvalitet kineske robe. Neko ce reci da je ovo Satanizacija lekara a ja smatram da je i ovo preblaga osuda za stanje u srpskom zdravstvu sa ovakvim ministrom koji ne zasluzuje ni trijazu u DZ da vrsi a ne da se brine o ovako bitnom sistemu.

daaaaaaaaaaa,zaboravila sam zakazivanje na preglede