|
Izložiću svoje iskustvo sa operacijom ušiju, ne želim nikog da plašim, želim da pomognem drugima da ne naprave istu grešku kao ja i da dobro paze kod kog hirurga i u koju kliniku odlaze na operaciju. Teši me to što sam izvukao živu glavu, bar mislim da jesam, iako ću o ovome još dugo razmišljati.
Operaciju je radio dr Jadran Bandić u svojoj ORS Hospital u Beogradu. Imao sam jedno klempavo uvo koje u svom gornjem delu nije imalo potpuno formiran antiheliks i to uvo je operisano. Sada je operisano uvo deformisano i što je sada manje važno asimetrija je i dalje prisutna (uvo koje nije bilo klempavo je sada klempavije u odnosu na drugo). Conha (unutrašnja školjka uva) je deformisana (prelomljena), hrskavica je dobila neprirodni nabor, a antiheliks ide samo do polovine uva iako je dr obećao da ga može napraviti (nedostaje gornja polovina antiheliksa). Skraćivao je lobulu (ušna resicu), iako uopšte toga nije bilo u dogovoru, previše je isečena sa donje strane i više nije kružnog oblika, već je zaravnjena odozdo, rez kojim je ona približena glavi je sa spoljašnje strane uva, gde će ostati ožiljak koji će se videti. Uvo je previše približeno uz glavu, rađena je tehnika incizije, "prevrtanja" i ušivanja hrskavice resorptivnim koncima, isečeno je puno kože (1,5 cm), iako je dogovor bio da korekcija bude minimalna.
Kada su mi pokazali uvo 5 dana nakon operacije, na skidanju zavoja, umalo nisam pao u nesvest, uvo je bilo potpuno ravno, bez ijedne prirodne anatomske strukture i potpuno prilepljeno uz glavu. Kada je dr video šta je uradio i moju reakciju pitao je samo hoću li da mi vrati pare? Onda su mi stavili gazu između uva i glave kako bi ga udaljili i ponovo previli sa savetom da sam podbacujem gazu u prve dve nedelje, koliko traje početno zarastanje hrskavice, uz upozorenje da ne preterujem jer mogu počupati konce iz kože. Posle nekoliko dana uvo se dosta udaljilo od glave, oko 1 cm, conha se delimično ispravila (ovo pripisujem prilično tvrdoj hrskavici i loše odrađenoj remodelaciji hrskavice, koju ne bi trebalo da je moguće vratiti kada se dobro uradi). Ostaje problem nedostajućeg dela antiheliksa i previše skraćene lobule (resice) i potpune asimetrije od pozadi (sa čime nekako i mogu da živim). Inače su mi šavovi na rani od hernije bili bolje urađeni od ovih na uvu, ivice kože uopšte nisu lepo sastavljene, i nakon 15 dana od operacije ivice kože na površini u dužini od 1 cm nisu se spojile (kaže doktor da je teško ušiti kožu u prevoju)?! Kako abdominalni hirurg može skoro mikrometarski precizno da spoji kožu, a plastični ne može?! Evo danas, nedelju dana od vađenja druge polovine konaca sam prvi put dirao ranu prstima i napipao parče konca koje je on zaboravio, sam sam ga izvadio pincetom. Čovek očigledno ne vidi i ne bi smeo da se bavi ovim poslom.
Odlučio sam se za Jadrana Bandića nakon preporuke sa jednog drugog foruma i videvši par njegovih radova. On je jako vešt u pregovorima i obećao je da mi može napraviti simetrične uši, iako je kaže to jako teško izvesti, te će stoga operacija koštati od 120 000 -150 000 (na kraju je ispalo 100 000). Velika greška, nikada se ne odlučujte za hirurga na osnovu samo jedne preporuke, nikada, ali nikada bez obzira koliko nešto želeli nemojte da ne poslušate zdrav razum. Ja nisam poslušao sebe i svoj razum, toliko sam želeo tu korekciju da sam slepo verovao svakom njegovom obećanju koja su jako lepo zvučala, iako je sve u meni govorilo da je u pitanju prevara. Čak je pristao da mu platim u tri rate. Ne slušajte preporuke sa interneta, ne znate ko stoji iza njih, nađite bar tri doktorova rada i precizirajte šta želite pre nego što se odlučite. Klinike koje ne rade vikendom izbegavajte, doktore koje ne možete dobiti u svakom momentu takođe. Inače sam bio i kod dvoje drugih doktora koji su svi tvrdili da mogu napraviti ono što ja želim, ali da ne mogu obećati da će to baš biti to, dok je Jadran Bandić sve lepo izobećavao. Inače, velika većina doktora kod nas samo zna da uši potpuno prilepi uz glavu, tj. da ih hiperkoriguje, o suptilnim doterivanjima, pravljenju nedostajućih anatomskih struktura i postizanju simetrije u slučaju jednostrane klempavosti nema ni govora.
Sama operacija je bila jako teška, osim krvne slike i provere pritiska nikakva druga priprema nije rađena. Operacije je izvedena u analgosedaciji. Hteo je prvo da radi operaciju samo sa lokalnim anestetikom, ali je zato što sam ranije imao reakciju na novalgetol rešio da pozove anesteziologa-nekog "profesora" koji je u penziji i kome je rad u ORS Hospital tezga. Izričito sam zahtevao da me ne sediraju previše, ali je anesteziolog, po sopstvenom priznanju dao dozu sedativa koliku nikome u svojoj 35-ogodišnjoj karijeri nije dao, po njihovom obrazloženju zato što sam imao ubrzan puls (uostalom već sam imao operaciju hernije u lokalnoj anesteziji i veoma blagoj sedaciji i sve je proteklo u redu, takoreći sam uživao tokom operacije). Nije mi jasna logika za tako jako sediranje.
Pre nego što su me uspavali, zadnja scena koje se sećam je doktor koji viče na tehničare da mu ne prilaze tako blizu i svi osim dr bez rukavica i maski. Inače, od monitoringa životnih funkcija za vreme operacije prate samo saturaciju kiseonika. Zahvat na samo jednom uvu trajao je 1,5 h, na kraju je anestezija popustila, pa me je "dovršavao" na živo, sekao je i šio osetljivo tkivo ušiju dok sam ja od bola grčevito stezao ivice stola na kome sam ležao. Od tog bola sam se i probudio. Na kraju su mi pokazali na ogledalu uši i doktor me je pitao da li je dobro i da li da radi drugo uvo. Ja sam u stanju totalne opijenosti rekao da ne treba, verovatno želeći da pobegnem od operacije "na živo", a u takvom stanju jake sediranosti nisam ništa ni mogao da vidim, niti da razmišljam i odlučujem. Ispalo je dobro što nisam dao da se radi drugo, ko zna kako bi njega upropastio. Kada se operacija završila, previli su me i poslali da legnem, ne očekujući da ću se probuditi do uveče zbog doze sedativa (po njihovim rečima). Ubrzo sam bio relativno svestan i na ogledalu u sobi sam video da mi je cela strana zavoja na operisanom uvu krvava. Doktora ni od korova, samo je s vremena na vreme u sobu ulazio neki klinac-medicinski brat da vidi da li sam dobro.
Doktor me je na kraju ponovo previo, nisam mogao onako krvav nigde (i to na moj zahtev). Zaboravili su da mi nisu izvadili bronilu, pa sam morao da tražim da je skinu, hteli su tako da me pošalju kući. Otpuštaju me kući bez informacija šta da očekujem, bez lekova i uputstava šta da očekujem i bez kontakt telefona za vikend (operisan sam u petak).
Tog dana i večeri sam bio relativno dobro, samo manji bolovi. Sledećeg dana dobijam temperaturu (do 37,5) i jaku groznicu zbog koje nisam spavao cele noći. Imajući u vidu u kakvim sam uslovima operisan, počinjem da pomišljam na najgore, cele druge noći ne spavam od groznice. U nedelju odmah ujutru odlazim na ORL kliničkog centra gde mi odmah daju antibiotike i ponovo previjaju ranu, koja je srećom samo inflamirana. Groznica se nastavlja sledeće noći i sledećeg dana (ponedeljak) i popodne mi biva malo bolje, temperatura počinje da pada, ali ostaje narednih 5 dana relativno povišena (37,1). Tri noći jedva da sam spavao po sat vremena. Doktor na previjanju u ponedeljak kaže kako mi nije dao antibiotike jer je "siguran u svoje metode" i da je temperatura posledica "preraspodele fluida", jer imam nadražen simpatikus?!
Na kontrolama asistent dodiruje ranu golim rukama, doktor takođe (mada posle koriste rukavice koje navuku tako što ih asistent prvo dobro ispipa pre nego što ih doda doktoru), navodno ne može se inficirati rana nakon 24h?!
Deo konaca je skinut 14 dana nakon operacije, ostatak 17. dana. Pio sam antibiotike 16 dana zbog čega sam navukao probleme sa stomakom i gljivicama. Inače, kada je skidao konce, zbog tupih makaza kojim ih je sekao nije mogao da ih preseče i dobro ih je razvukao da bi ih uhvatio nekim većim makazama, pa sam prokrvario iz šavova koji su se proširili. Ne dezinfikuje ranu, ni pre, ni posle skidanja konaca, što radi golim rukama.
Inače, doktorovi prsti su u ranama i to svežim, kaže da mu se dešava da se poseče prilikom operacije, ali da se bolesti ne prenose tako lako...
Danas je 25. dan od operacije, ispod kože se vide i osećaju prilično debeli resorptivni konci (navodno im treba 45 dana da se razlože). Inače, mesto gde je hrskavica prelomljena je i dalje malo modro crveno, to me malo brine, jer je trebalo već da prođe.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Svi koji se spremaju i zele da saznaju sta ih ceka....
KO KAZE DA NE BOLI LAZE 
