Tačan uzrok nastanka ove mane nije poznat, nekada se nasleđuje, a često se javlja kod Marfanovog sindroma, Gravesove bolesti, atrijalnog septalnog defekta.





Klinička slika
Simptomi su, u najvećem broju slučajeva u vidu funkcionalnih manifestacija kardiorespiratornih (prekordijalni bol, palpitacija-lupanje srca, dispneja-otežano disanje) i neuropsihičkih poremećaja (anksioznost, vertigo-vrtoglavica, sinkope-kratkotrajan gubitak svesti). U slučaju izražene mitralne regurgitacije javljaju se simptomi plućne kongestije i kasnije, insuficijencije levog srca. Klinički znaci se prezentuju anomalijama koštanog sistema (deformacije toraksa-ravna leđa, kokošije grudi, zatim gotsko nepce) i karakterističnim auskultatornim nalazom na srcu. On se ogleda u pojavi izolovanog mezosistolnog klika, ponekad praćenog mezosistolnim šumom, ponekad šum može da bude holosistolni ili samo telesistolni, bez klika. Klik se ranije javlja, a šum postaje intenzivniji u inspirijumu.




Komplikacije
Najčešća komplikacija je progresija mitralne regurgitacije, bilo zbog progresije degenerativnih promena na kuspisima bilo zbog rupture hordi. Infektivni endokarditis javlja se u 2-3%, a nagla srčana smrt u oko2% slučajeva.




Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anmneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, EKG-a, rendgenografije, ultrazvuka, kateterizacije srca.





Lečenje
Profilaksa infektivnog endokarditisa se primenjuje u bolesnika sa prisutnom mitralnom insuficijencijom i miksomatozno izmenjenim kuspisima. Beta blokatori su lekovi izbora za funkcionalne smetnje i pojavu aritmija. U slučaju cerebrovaskularnih akcidenata primenjuju se antiagregaciona ili, eventualno, antikoagulantna terapija. Značajnije simptomatske mitralne insuficijencije rešavaju se hirurški (rekonstrukcija zaliska ili ugradnja veštačkog zaliska).