Ovao pismo postavila sam na jedna sajt na kome odgovara doktorka psihijatar, ne zamerite mi sto ga necu menjati, a mozda i ovde ima neki doktor koji bi pomogao.
Problem je specifican, post mozda nesto duzi, ali moralo je tako, inace kriza koju opisujem traje predugo i zaista bih vas molila da pomognete pre svega mom muzu, pa i meni posredno.
Hvala svima
----------------------------------
Postovana doktorko, ovo nije bas psihijatrijska bolest, ali naslucujem da ima svoje utemenljenje u ranim negativnim psiholoskim iskustvima mog muza i da ste vi ti koji cete nam pomoci.
Naime, moj muz je jedinac, njegov otac je tako odlucio, mada su njegovi roditelji mogli da imaju jos dece, cak je, nazalost dolazilo da toga da majka mora da abarotia i to vise puta.
Od malana, pod ovim podrazumevam 10. godinu, bar tako kaze moj muz tlacen je od strane oca ( ja mislim da je ovo pocelo mnogo ranije ). Ne klasicno, da ga je tukao i sl. mada je bilo i toga, nego je redovno sve sto napravi moj muz bilo lose i za to je dobijao kritiku. Da ne zna, da je nesposoban, da nije ni za sta i sl. Smatram da su ovde koreni njegovog sadasnjeg ponasnja.
I muz i ja smo formalno isto obrazovani ( fakultet ) s tim sto sam ja mnogo obrazovanija od njega kada se uzme opste obrazovanje, citala sam, isla u Kinoteku, pozoriste, svirala, ucila jezike,slusala dobru muziku. Iz ovoga naslucujete da poticemo iz sasvim suprotnih sredina, moji su intelektualci, a njegovi su zavrsili osnovnu skolu (otac samo 4 razreda ). Mada su radili i u firmama, gajili su stoku, imali bastu i sl. Rasla sam u gradu, a on na obodu istog, ali kako sam kasnije shvatila on i njegovo drustvo umesto da gravitiraju prema Beogradu ili bar Zemunu, isli su na drugu stranu u manje mesta, Stara Pazova, Nova Pazova, Indjija i sl. Da bi se zabili u neki disko klub koji pusta narodnjake.
S druge strane moj muz je izrastao u predobro bice, jako je nezan, topao, ovo verovatno mozemo zahvaliti njegovoj majci i ovo me je privuklo kod njega.
Medjutim posle vencanja pocinju problemi, npr. on je izgovarao nepravilno neke reci (kao i njegovi roditelji i sredina iz koje je potekao ) i ja sam pocela da ga ispravljam, jako se bunio zbog toga, pa smo satima razgovaril, ubedila sam ga da mora da popravi govor da bi nasao bolji posao, tj. da bi mu poslodavac uopste dao posao.
Stimulisala sam ga da cita knjige, misim da to voli i za 6 godina braka procitao je oko 100 knjiga sto nije malo.
Porazna je cinjenica sto su mu to maltene prve knjge u zivotu, jer u skoli nista nije citao. Nije bio los djak, pa zakljucujem da su ih profesori jednostavno pustali da prodju. Zavrsio je fakultet gde je bitnija matematika i fizika, nego kako se covek izrazava, pa je uspeo da se provuce sa takvim govorom, verovatno su ga svi smatrali seljakom, ali niko ga nije ispravljao, osim mene, sad govori sasvim solidno.
Problem je sto i dalje jako burno reaguje ako mu postavim neko pitanje, a on ne zna da odgovori, pocne da histerise, ja znam da to nije on i da ja nisam ja nego njegov otac, ali isto mu dodje.
Skoro svaki dan imamo scenu, neko moje pitanje, njegova histerija, onda mirenje, ljubljenje.
Ali meni je dosta, on je pre pola godine napisao na papiricu da nece biti histerican, naravno moze da ga zguzva, vecaras mi je rekao da ce namestiti mobilni telefon da ga svaki dan opominje da bude miran, naravno ni od ovoga nema vajde.
Ako je neko njega "ubijao u pojam" citavog zivota, onda je to nemoguce izbeci pisanjem ceduljica.
Mislim da mu treba psihoterapija, ne znam da li individualna ili bracna, jer cak i ako zaista promeni ponasanje pisanjem ceduljica, u sta sumnjam, problem u njegovoj podsvesti ostaje.
Zanima me vase misljenje o ovome, kao izaci iz problema, ja volim muza i zelim da ostatak zivota provedem sa njim, ali ne tako sto cu svaki dan trpeti njegove izlive ( oni nisu upuceni meni, on sam sebe kori, unizava, degradira, kuka sto je protracio godine, smatra da ne moze nadoknaditi rupe u obrazovanju, opet iz njega progovara otac, bar sto se ovih prvih opaski tice ).
Unapred se zahvaljujem na pomoci i izvinjavam na mozda malo duzem pismu.

Draga moja,
Posto nisam psiholog ni psihijatar, odgovocicu Vam kao zena –zeni…
Neosporno je da Vas vas muz voli…i da je dobar covek.
Koliko Vi njega volite onom pravom, svetom ljubavlju kad se dvoje svetinjom sklapanja braka sjedinjuju i postaju jedno…
Pitam Vas zbog toga sto je prava ljubav slepa ( procitajte na ovom forumu u podforumu Nutricionizam/dijeta za duh- prvi post) .Upucujem Vas na ovaj post da bi ste me bolje razumeli sta hocu da kazem , jer da je Vasa ljubav prema muzu slepa uverena sam da Vam ne bi smetao , kako navodite, njegov govor-izgovor …popravljte njegov izgovor, terate jednog matematicara koji barata brojkama da vama za ljubav popravlja izgovor I boze moj procita 100 knjiga i sta god. Sta bi se desavalo da je on imao ambiciju da Vas napravi matematicarem – u “fras “ bi ste padali mnogo cesce nego on sto dobiva histericne napade (tako ste ih nazvali )- Kada ste mu rekli Da ce te se za njega udati pretpostavka bi bila da sve sto je on) volite, sve, i mane i vrline prihvatate bez izuzetka ( da ne kazem da je trebalo da postanu deo vas jer ljubav od dvoje cini jedno) .(vazi i za njega a sada pricamo o muzevim histericnim napadima).
Sta ste vi cinili- onim sto opisujete -nastavili ste torturu koju je kako kazete od malena imao od strane oca.Zar je moguce da kazete da ga volite (verovatno I volite nekom vasom zamisljenom shemom za ljubav- ne onom iskonskom kako rekoh) a da niste imali culo koje bi vas dovelo do toga da se zapitate – ako ja insistiram da ispravlja ovo il n ono …nastavicu torturu ( I da Vam kazem to jeste tortura koju on tako ne shvata…pa vam pise i ceduljice da nece vise , montirati glasne poruke da ga opomenu…
Ako Vam je stalo da ocuvate brak idite kod kompetentnih stucnjaka(psiholog, psihijatar, bracno savetovaliste) Ja bih pred njim klekla I molila ga da mi oprosti sto su mi smetale (govor, neprocitane knjige I sl njegove mane) I u nastavku zivota svuda I na svakom mestu pokazivala ljubav I za njegove mane I za njegove vrline…Coveka ste uterali u stanje kompleksa nize cvrednosti ( prvo otac a vi nastavili…Da niste nastavili on bi vremenom “zaboravio” na oceve torture …
Nemojte ovo primiti kao kritiku nego kao prijateljski gest osobe koja vam iznosi svoje misljenje…Molim Vas jer znam da I vama nije lako …da na svoj nacin dozivljavate sve sto se desava izmedju vas dvoje…
Pozdravljam Vas I zelim sve najbolje R.
IZvinjavam se za slovne greske- nesto mi komp.mis nije u redu pa ih ne mogu ispraviti.Da nije ovog jos bih opsirnije pisala …
Samo da Vam kazem - mi danasnji, smo se promenili- zivimo tako kako zivimo sto bi se moglo podvesti pod hedonizam ali SE BIOILOSKI NISMO IZMENILI ( imamo iste zahteve i dugovnog bica u nama kojih, zbog zurbe , sve vise postajemo nesvesni) R.
http://www.youtube.com/watch?v=_HcLZAbU ... re=related

Hvala na odgovoru, naravno da ga smatram prijateljskim gestom i nadam se da će ih biti još.
Što se tiče njegovog govora, a verujte bilo je tu i reči koje čujete na pijaci, ispravljla sam ga za njegovo i naše dobro. Šta kad jednoga dana budemo imali decu, da li treba da se stide oca koji ne zna pravilno da govori ? Posao sam već pomenula, ljude koji dobro govore, pod tim podrazumevam i fond reči i akcentovanje i sve drugo, rečju kulturu izražavanja, drugi će drugačije gledati, videti u boljem svetlu.
Što se tiče knjiga, nažalost u kući njegovih roditelja ne postoji ni jedna, koju su oni kupili, ako je on i imao neke knjige to je stučna literatura. Ne znam da li postoji išta tužnije od kuće koja nema policu sa bar 10 - 20 knjiga.
On voli da čita i ja ga nisam terala, samo sam mu otvorila vidike, uputila ga na to da čita, otkrila jedan novi svet koji mu nisu otkrili ni roditelji, ni profesori. Ove prve ne krivm, ni sami ga nisu poznavali, ove druge itekako.
Što se torture tiče tu se slažem sa Vama, ali i ja sam ljudsko biće, jednostavno nekada ekspodiram kad čujem da pogrešno govori, dobro toga sada nema, ali juče je npr., ime jednog ruskog klasika izgovorio pogrešno.
To su stvari koje se uče u osnovnoj i srednjoj školi, osnovna je obavezna, a srednja se podrazumeva, bar kod većine ljudi.
Niko vas neće čudno gledati ako ne znate da izračunate integral, neku tešku jednačinu, izvadite logaritam ili čak ako ne znate Njutnove zakone. Ali ovde se radi o elementarnim stvarima.
Ne teram ja njega da uči hemiju ili biologiju.
Uostalom i kad bih prestala da ga stimulišem da npr. čita, to ustvari više i ne radim jer je stekao naviku, ostaju moja pitanja, nekad sasvim banalana, ako ne zna odgovor prohisteriše.
Dakle šta činiti - prekinuti komunikaciju ?
Ne verujem neko može da "zaboravi" podsvesne mehanizme, da je tako lakše bi nam bilo da živimo.
Tu je njegov šef na poslu, sigurno mu nekada kaže da nešto nije dobro i mehanizam proradi, a uvek će biti ljudi koji su mu nadređeni i koji će ga kritikovati.
Što se klečanja tiče, ja sam sinoć legla u 4, jer sam se uznemirila, mislite da mene ovo ne pogađa, mislite da mi je sve jedno da svaki dan trpim histeriju i onda izvinjenja ?
Meni nije problem da kleknem pred njega, ali možda i on treba da klekne pred mene, da zajdeno klečimo.
Ili da idemo kod psihijatra zajedno.
Uostalom ja sam tržila pomoć za oboje u samom naslovu.
Hvala na odgovoru, još jednom, žurim, pa nisam pogledala ono što piše na nutricionizmu, pogledaću kad se vratim i onda ću Vas možda još bolje razumeti.
Još nešto, mislim da je dužnost bračnog partnera da onog drugog učini boljim.
Ja mislim da to radim.

lepo vam je rečeno - niste mu ni majka ni učiteljica, a svojim "propitivnjem" samo nastavljate torturu koju je imao od oca. nastavljate da mu dokazujete da nije dovoljno dobar, da ne zna dovoljno, da mora da bude bolji. čak "prasnete" kad ne zna odgovor na pitanje za koje mislite da mora da zna.
pa šta ako ne zna odgovor na poneko pitanje koje se smatra "opštom kulturom"?
pa šta ako omaši padeđ, akcenat? pa to se dešava svima, i doktorima nauka. otkud vam pravo da pomislite da imate monopol na znanje i jezičku kulturu? sigurna sam da bismo, kada bismo pored vas stavili nekog poznavaoca gramatike/jezičke norme, isto tako naišli na neke greške.
i opet, dobro razmislite da li vama treba suprug sa kojim delite dobro i zlo, sa kojim možete i želite da živite, kojeg prihvatate onakvog kakav je, ili vam je to jedan "projekat" koji nije krenuo onako kako ste zamislili.
na kraju krajeva, ako se vć dogovorite sa njim da ga ispravljate, onda lepo napravite kompromis - za svaku stvar koju ga naučite/ispravite, mora i on vas da nauči nečemu iz njegove struke i isto tako "ljudski" da prasne kad ne znati stvari koje on smatra da su deo opšte kulture jednog poznavaoca prirodnih nauka.

i ako je dužnost bračnog partnera da onog drugog napravi boljim, zapitajte se da li vi njemu priznajete pravo da vas nečemu nauči, ili smatrate da u vašoj malj porodici vi imate monopol na znanje.
a "učiniti nekoga boljim" ne znači nužno navići ga da zna, čita, voli, poznaje ono što mi volimo, već naprotv podstaći ga da se bavi stvarima koje njega interesuju.

i svakako, trebalo bi prvo vi sami da odete na terpiju, da rešite neke sopstvene probleme, a onda, ukoliko se bračni problemi nastave, produžite terapiju u grupnom obliku.

MIT O LJUBAVI
(i ovde postavljam ovaj predivni tekst)

Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put,
Ludost je, uvek tako luda, predložila:"Hajdemo da se igramo sakrivanja!
Ko se najbolje sakrije, Pobednik je medju osećajima."

Intriga je podigla desnu obrvu,a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti, zapitala:"Sakrivanja? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je Ludost da objašnjava,
"u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete.
Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu,i koga zadnjeg pronadjem, taj je Pobednik."

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje.
Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.Istina je bila protiv sakrivanja, a i zašto bi se sakrivala?Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju.
Ponos je mislio da je to glupa ideja,iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru.
Oprez nije hteo da rizikuje.

"Jedan, dva, tri..." počela je Ludost da broji...

Prva se sakrila Lenjost koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vera se popela na nebo,
Zavist se sakrila u senku Uspeha koji se mučeći popeo na vrh najviseg drveta.
Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije
jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja.
Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero,a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je našla svoje mesto u letu leptira,a Sloboda u dahu vetra.
Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana),
a Požuda i Strast u krateru vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno.

Kada je Ludost izbrojala 999.999,

Ljubav još nije pronasla skrovište jer je bilo sve zauzeto.
Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.

"Milion!", viknula je Ludost i započela svoju potragu.

Prvo je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena.
Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom,
a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha.
Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspeh,a Sebičnost nije trebalo ni tražiti.
Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednela,i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo jos lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište
pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita,Teskobu u izgoreloj travi,Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana),a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.

Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe.

Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada se već razbesnela, ugledala je ružičnjak.
Zašla je medju ruže, uzela suvu granu i, besna i iznemogla,počela udarati po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik.
Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećajima,

ali Ljubav je postala slepa.

Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećajima, ali je ostala slepa,
a Ludost je prati gde god ide
____uzivajte R._____________ http://www.youtube.com/watch?v=_HcLZAbU ... re=related

ZOVEM SE LJUBAV

Postojala sam pre nego sto je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego sto je postojala priroda, postojala sam pre nego sto je postojao covek.
Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.
Uvukla sam se u mora i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke.
Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.
Volim da dodjem iznenada, kada se nenadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moc govora.
Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da cesto izgovarate nesuvisle recenice.
Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smjete kao deca, volim da setate livadama i berete retko cvece.
Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pišete, da zbog mene price izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.
Ali sam tuzna kada me se bojite.
Tukli ste me, mucili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i zednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vecne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene.
Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se sirim i razvijam, govorili ste cak i da ne postojim.
Niste verovali u mene, izmišljali ste strasne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljackali ste, ubijali ste.

Ali sve sam zbog vas izdrzala.
Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrecnu, da vas ne rastuzim.
Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, nepriemetno, tiho i tajno, da me se ne prepadnete naprasno.
Sunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omeksivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se nece moci nikada vise ukloniti.
Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smeh kada ste mislili da cete vecno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vecno cutanje.

Ne bojte se.
Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vase hramove.
Primpremite sudove duse svoje da vam ih napunim radoscu i veseljem.
Ja cu biti vasa molitva, ja cu biti vas vid kada ne vidite, ja cu biti vas sluh kada ne cujete, ja cu vas nahraniti kada ogladnite, ja cu vas napojiti kada ozednite.
Ja cu biti vasa svetlost u mraku, ja cu biti put po kojim cete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.

Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe.
Jer sam tu. Jer postojim.
Zovem se Ljubav, samo me pozovite i bicu tu...
http://www.youtube.com/watch?v=kFRuLFR9 ... re=related klikni
poz.R

Cenim vaš trud oko odgovora, naravno da nemam monopol na jezičku kulturu i da bi dobar lingivsta ili jezički purista u ovom postovima našao mnoštvo gešaka, ali ne kardinalnih. Za greške u kucanju se unapred izvinjavam.
Probelm je u tome što da ste mog muža, u početku naše veze stavil u školsku klupu, osnovne škole, da polaže srpski jezik da bi pao iz istog.
To je bio nivo njegovog (ne) znanja.
Da li sam mu pomogla, on kaže da jesam, npr. dobio je bolji posao, sada piše službena pisma predstavnicima firmi koji u njima nešto znače, često i direktorima.
A znate li kako je to izgledalo pre 2 godine ? Morao je da piše nedeljni izveštaj svom šefu, prvo bi ga napisao, a onda bi seli i prepravljali ga kako bi ličio na nešto. Ogromne rečenice ( valjda je negde umislio da što duža rečenica, to bolje ) koja apsolutno nemaju nikakvo značenje, niti se jedan deo uklapa sa drugim. Onda sam ga naučila da piše kraće rečenice, ali jasne i postepeno je dobio na sigurnosti. Zvao je iz firme da vidi da li je potrefio padež, jer mu je bila frka, sada toga nema.
Mislim da je ovo plus za oboje.
Kada govorimo o doktorima nauka, verujem da postoje i oni koji pišu "neznam; nemogu; dali" i sl. Zašto bi jedan doktor tehničkih nauka ili medicine morao da zna pravopis. Moja doktorka ( inače i doktor nauka) govori "nosioc" umesto noslilac. Nije naučila jednačenje suglasnika. Šta reći ?
Ne radi se o pitanjima iz opšte kulture, nego npr. pitanjima koja se tiču njegove struke ili stvari kojima se pretežno bave muškarci, komjuteri, automobili, ako ne zna da namesti neki program na kompjuteru histerija - glup je, zvaće majstora i sl. Mnogo je ovakvih primera. Ja ne mogu da "hodam po jajima" i odmeravam pitanja, šta bi mogao da zna, a šta ne, pa da mu titram. Hoću ravnopravan odnos i to je sve.
Hoču da mi jednostavno kaže : Ne znam, ako ne zna i Bože moj.
U najvećem broju slučajva, kada nešto omaši ja se iskontrolišem i blago ga ispravim.
On bi mogao da mene nauči nešto iz njegove struke, ali zašto ja njega onda da ne naučim nešto iz svoje, tako bi imali reciprocitet. A čemu sve to ?
Ako se nešto podrazumeva, kad čoveka to je da poznaje maternji jezik bar na nivou da može pristojno da se izražava u usmenoj i pismenoj formi.
Evo upravo je otišao na mali fudbal, pa sam, pre toga, iskoristila priliku da ga pitam čemu bi on mene mogao da nauči.
Odgovori : Vežbe, ali ti to ne možeš, softver, ali šta će ti to ?
Konačno se setio : GIF animacije u Flešu i Adobiju.
Ako će nam to rešiti problem, rado.
Podstaći njegove interese ?
On ih pre poznanstva samnom nije imao, sad ćete reći da preterujem, ali to je bio sport i izlasci u diskoteke gde je slušao muziku koju većina normalnog sveta smatra kičom i šundom. Čemu da me nauči, koji broj silikona ima Karleuša i sl. ? Srećom, otkad je upoznao mene slušamo samo dobru muziku, nemojte misliti da sam mu je ja nametnula, jednostavno sam mu puštala diskove i on je rekao šta mu se dopada.
Drugi interesi su mu bili gluvarenje sa drugovima i gledanje TV-a, valjda tu prestaju interesovanja prigradske mladeži.
To su bili njegovi interesi, zar to treba da podstičem, da se vrati i nastavi druženje sa likom koji je imao 2 saobraćajna udesa u pijanom stanju ?
Sportom se oduvek bavio, to je OK, namam šta da ga podstičem ili ne podstičem.
Indikativno je to da je jako brzo zaboravio to društvo, ja sam čak bila i spremna da ga privatim, ali on je prekinuo kontakte.
Indikativno je da me nije doveo u kuću svojih roditelja, kako su uradili njegovi drugovi i rodbina, nego je došao da živi u moj, sada naš stan, što govori da ga je ta sredina gušila i da nije previše patio za njom.
Konačno zašto bi nalago "smederevac" i džarao po istom, išao u kožuhu i vunenim čarapama, kad može da živi komfornom stanu u sred Boegrada ?
Kao što sam već rekla voli da čita, voli muziku, pre neko veče me naterao da idemo u Kinoteku ( naravno izbor filmova još uvek pravim ja, jer on ni jedan od njih nije gledao ).
Ja sa suprugom delim i dobro i zlo, uzela sam ga jer je dobar, plemenit, pošten i zato što sam znala da se na njega mogu osloniti.
Ne pije i ne puši.
Nije preterano lep, ni bogat, ima trošnu kuću na obodu grada, koja će jednom pripasti njemu, a ako krenemo na psihoterapiju posredno terapeutu, jer ćemo tamo ostaviti sav novac, ali ako je to rešenje problema, nek ide novac.
Moram da primetim da je post agresivan, OK, prihvatam, ja bih stvari rekla na malo drugačiji način, ali svako ima svoj stil.
Ja Vam se zahvaljujem na mišljenju.
Volela bih da dobijem još konstruktivnih predloga, kako, ako je ikako moguće, smanjiti njegovu histeriju, a izbeći psihoterapiju.
Predložiću mu da se registurje i napiše ono što ima da kaže, to ne bi bilo loše.
Videćemo, javiću da li je pristao.

Jevdokija, tuzno je i jadno sve ovo sto ste napisali. Zao mi Vas je, ali mi je isto tako zao i Vaseg supruga. Ocigledno je da je razlika velika, kako u opstem obrazovanju, tako i u pogledima na svet, na zivot. Ne kazem da su razlike nepremostive, ali bojim se da Vi svojim stavovima stvarate, najblaze receno, napetu atmosferu. Vas muz ne moze da bude ono sto jeste, stalno je na oprezu da ne pogresi i pretpostavljam da je njemu jos teze nego Vama. Stalno ponavljate kako je suprug histerican, a iz Vasih postova nije bas najjasnije o cemu je rec. Kako se ispoljava ta histerija? Ukoliko zelite da mu pomognete, morati biti blagi i nezni prema njemu, a ne tendenciozni. Konacno, morate ga prihvatiti takvog kakvog jeste. Cin udaje trebalo bi da znaci bas to-da ste spremni da prihvatite i njegove mane. Ukoliko to ne mozete, manite se corava posla.

Jevdokija,

razmislite da li mu zaista okolina zamera nepoznavanje gramatike, ili to iz vase podsvesti provejava (jos uvek neverbalizovana) ideja/sumnja da su vase razlike nepremostive?

dobro je sto je vas suprug svestan svoje neuroze-trebalo bi da se obrati psihoterapeutu ANALITICKE ORIJENTACIJE.

dobra stvar u svemu tome je sto nemate decu, tako da ce eventualni razlaz biti sa manje trauma.

JA ne znam sta je vama, ljudi moji?! Sta ste napali zenu zato sto zeli da ucini od supruga pismenog coveka, za Boga miloga?! O svasta!
I zasto se pominje razlaz, odnosno razvod? Covek moze, treba, MORA da se opismeni, zaboga ovo je 21. vek i nije tesko biti pismen - to nije suprugin hir, vec potreba i neophodnost, civilizacijska tekovina i legat Vuka Karadzica. I ne znam zasto ste se okomili na zenu koja zeli da zivot deli sa covekom koji ume da koristi padeze, sluzi se adekvatno pravopisom i gramatikom, i govori i pise na nivou akademskog gradjanina - sto mu je pozicija zavrsenog univerzitetskog obrazovanja obezbedila da bude?? Boze me sacuvaj. I takodje ne razumem zasto smatrate da ona njega maltretira na bilo koji nacin - coveka koji je i sam svestan svojih slabosti, nedostataka i mana i zbog toga toliko iskompleksiran i frustriran da dobija nervni slom svaki put kada se sa istima suoci? Naravno da njegova supruga, pod uslovom d aga voli, zeli da on bude bolji covek (u svakom pogledu) i da zajedno rastu (u svakom pogledu) i da zajedno napreduju (u svakom pogledu), a tesko da ce se to desiti ukoliko je jedan partner pismen a jedan napola pismen, ili ukoliko je jedan partner neurotican do te mere da svojim ispadima ugrozava odnos.

Draga gospodjo, naravno da bi za VAseg supruga bilo pozeljno i od ogromnog benefita vidjanje sa nekim psihoterapeutom psihodinamske orijentacije, i temeljan rad na njegovim kompleksima iz detinjstva koji su posledica nasilja koje je od strane oca trpeo (i i dalje ih trpi, samo sto taj otac vise nije u realnosti, van supruga, vec introjektovan - uvucen unutar samog supruga u vidu fantazije, mocne sile, onog glasica koji mu govori da je nistavan, nevredan, nedovoljno dobar, i cini ga nesrecnim, impulsivnim i autodestruktivnim).

Partnerska terapija - da, takodje moze, ali mislim da prvo Vas suprug mora razresiti svoje probleme sam sa sobom (odnosno sa svojim psihoterapeutom individulano).

jevdokija, žao mi je što mi je post bio (pasivno) agresivan, ali ne znam kako da vas nateram da pomislite da 50% problema izvire upravo iz vas.

krenuću redom, citirajući delove koje smatram simptomatičnim:



ni sada ga niko ne tuče, ali još uvek nije dostigao nivo koji se od njega očekuje. jeste da niste toliko eksplicitini u tome kao njegov otac, ali samim tim što mu menjate muziku koju sluša, drugove koje viđa, mesta na koja izlazi, knjige koje čita, čak birate i posao, fond reči, sklop rečenice, sve to nije manje tlačiteljski od onoga što je njegov otac činio.









iz ovih rečenica se iščitava vaš lični nipodaštavajući odnos prema deci/ljudima koji nisu iz beograda/urbanih sredina (ne znam da li ste svesni da se opanci i kožusi ne nose više, čak ni u vojvođanskim "selendrama"). i to sigurno i on zna. sigurno mu dajete do znanja da mu je poreklo ruralno, a samim tim i nedovoljno za vas, gradsko dete. i to je tlačenje. on zna da ćete ga voleti samo dok ispunjava vaše "gradske" kriterijume, a ne dok je ono što zaista jeste - fakultetski obrazovan čovek sa sela, slabe opšte kulture i granične pismenosti.

zatim:



sva sreća pa je naišao na vas, spasiteljku. i sva sreća pa ste se vi prihvatitli tako odgovornog i humanog zadatka njegovog prevaspitavanja najsuptilnihjim metodama:













zapravo, trebalo bi neko ordan da vam da, zar ne? umesto da bude zahvalan što ga učite da bude pametan, dobar, poslušan, pismen, on histeriše što ste vi ("ljudski") prasnuli kada nije znao ime nekog pisca.

samo me interesuje, kada kažete:


da li to znači da ste zaista zadovoljni mogućnošču oslanjanja i računanja na polupismeno dete iz prigrađa, ili to znači (a tako liči) da znate da na njega možete računati jer ste ga naučili da ste vi ona osoba koja zna šta je najbolje za njega i koja ga je naučila da bude poslušan suprug.

još samo da mu počnete davati po keksić za svaki dobar odgovor i eto kompletne dresure.

nije mi jasno da li je on odjednom po ulasku u brak počeo "kvarno" da govori, ili su se vama tek tada otvorile oči (i uši).

ne govorim da je uredu biti nepismen, naprotiv, samo što ste se vi našli u jako negodnoj situaciji: njegove traume iz detinjstva u kombinaciji sa vašom ispravnošu i zamišljenim imperativima lepog vaspitanja stvaraju od nejga frustriranog i svakako histeričnog čoveka.
svakako mu trebate pomoći, ali ne na način na koji vi to radite, jer to što vi radite nije pomoć, već dresura.
svakako mu predložite terapiju, ali je i sebi obezbedite, te pokušajte da sami sa sobom raspravite šta sve to vama smeta i koje su traume iz vašeg detinjstva napravile od vas ovakvu osobu, pre svega egocentričnu, koja perfidno bitiše pod maskom dobročinitelja.

Au, žilijen, svaka ti je na mestu.
Jevdokija, čitajući tvoje postove osetila sam mučninu u stomaku...
No, mislim da je najstrašnije to što nisi ni svesna koliko te tvoj čovek beskrajno voli čim trpi sva ta s.... od tebe.

E cela ova prica me podsetila jedne metafore koju jedan svetski poznat strucnjak u oblasti medjuljudskih odnosa, navodi u njegovoj vec poznatoj knjizi. Nisam mogla odoleti da je ne potrazim po mojoj bujnoj biblioteci i da prepisem jedan mali isecak.

A znam da ovde postoje i obozavaoci zmajeva i bajki, pa uzgredno da i njima namignem:


Duboko skriven u svakom muskarcu nalazi se heroj ili vitez u sjajnom oklopu. Vise od icega on zeli da uspesno sluzi i stiti zenu koju voli. Kada oseca da mu se veruje on je sposoban da zakuca na vrata iza kojih se krije taj njegov plemeniti lik. On tada postaje brizljiviji. Kada ne oseca da mu se veruje on gubi od svoje zivosti i energije, a posle izvesnog vremena prestane da brine.
Zamislite da vitez u sjajnom oklopu putuje preko sedam mora i preko sedam gora. Iznenada, cuje zenu koja zapomaze, trazeci pomoc. Istog casa on je u punom elementu. Terajuci konja u galop, on juri do zamka u kojem je zmaj zarobio nepoznatu. Plemeniti vitez tad isuce svoj mac i ubije zmaja. Zatocena princeza puna ljubavi baci mu se u narucje.
Otvaraju se gradske kapije i princezina rodbina skupa sa stanovnicima viteza docekuje slaveci njegovu hrabrost. Pozvan je da ostane da zivi u gradu i priznato mu je da je veliki heroj. On i princeza se zaljubljuju jedno u drugo.
Nedelju dana kasnije plemeniti vitez krece na novi put. U povratku cuje svoju voljenu kako ponovo zapomaze, trazeci pomoc. Sada je drugi zmaj napadao njen zamak. Kada je vitez pristigao isukao je svoj mac da odsece glavu zmaju.
Pre no sto je zamahnuo princeza je povikala sa vrha kule: "Nemoj macem, uzmi ovaj konopac. Bolje ce ti posluziti."
Bacila mu je konopac, dovikujuci mu odozgo kako da ga upotrebi. On je, oklevajuci, pratio njena uputstva. Obmotao je konopac oko zmajevog vrata, vezao ga u omcu, a onda snazno povukao. Zmaj se ugusio i svi su se opet radovali.
Na svecanoj veceri vitez se osecao kao da on nista nije uradio. Posto nije upotrebio svoj mac vec konopac, on nekako nije osecao da je ovaj podvig vredan tolike paznje i divljenja. Nakon ovog dogadjaja vitez je bio pomalo depresivan i zaboravio je da izglaca svoj oklop.
Mesec dana kasnije otisao je na jos jedan put. Posto je krenuo naoruzan macem princeza ga je opomenula da bude pazljiv i posavetovala ga da za svaki slucaj ponese i konopac sa sobom. Vracajuci se kuci iz daljine je ugledao jos jednog zmaja koji je napadao zamak. Poleteo je ka njemu isukavsi mac, ali je oklevao, razmisljajuci nije li bolje da upotrebi konopac. I dok se on premisljao sta mu je ciniti zmaj je rignuo vatru i opekao mu desnu ruku. Sav zbunjen pogledao je gore i video princezu koja mu mase.
"Otrov upotrebi", vikala je ona, "konopac ti sad ne vredi." Bacila mu je otrov, koji je on sipao zmaju u usta i zmaj je umro. Svi su se radovali i slavili, no viteza je bilo sramota.
Mesec dana kasnije posao je na jos jedan put. Posto je opet krenuo naoruzan samo macem, princeza ga je posavetovala da povede racuna o sebi i da obavezno uz mac ponese i konopac i otrov. Njen predlog mu ne bese ni malo prijatan ali je ipak poneo i otrov i konopac sa sobom.
Tokom dugih putesestvija cuo je drugu zenu kako zapomaze, zovuci u pomoc. Hitajuci da joj pomogne osetio je kako ga deprseija napusta i ponovo je bio samouveren i pun zivota. Ali posto je izvukao mac da ubije zmaja, ponovo je stao neodlucan. Razmisljao je, "Da li da upotrebim mac, konopac ili otrov? Sta bi princeza rekla?"
U trenutku je bio nacisto zbunjen. Ali onda se prisetio kako se osecao pre nego sto je upoznao princezu, u ona davna vremena kada je imao samo svoj mac. Pod navalom obnovljenog samopouzdanja bacio je konopac i otrov pa je posao na zmaja svojim vrelim macem. Ubio je strasnu neman i veselju nije bilo kraja.
Vitez u sjajnom oklopu vise se nikada nije vratio svojoj princezi. Ostao je tu, u novom kraju i zauvek bio srecan. Mozda se i ozenio, ali je sasvim izvesno da je predhodno proverio da li njegova partnerka ista zna o konopcima i otrovima.



Posle toga pisac navodi: Podsecanja na to da je unutar svakog muskarca skriven vitez u sjajnom oklopu je snazna metafora koja vam moze pomoci da se prisetite muskarcevih osnovnih potreba. Jer iako muskarac moze da ceni pomoc i brigu koje mu pruzate, previse vase brige ce istupiti ostricu njegovog samopouzdanja i ugasiti njegov zar.

P.S: Vi najverovatnije iz dobre namere zelite da promenite Vaseg muza, ali je cinjenica da Vi niste adekvatna pomoc. Ako je i njegova zelja da se integrise u "vise intelektualno drustvo" Vi mozete da ga ohrabrite da preduzme inicijativu i upise neke vecernje, dodatne casove ili kurseve....
Srecno!

Dupli post. Izvinjavam se.

Mnogo odgovora je stiglo, hvala vam, pokušaću svima da odgovorim, ako nešto preskočim, ne zamerite.
Jedan odgovor se izdvaja od drugih, dijametralno je suprotan, kada se doda da je to odgovor Garfielda koja je psihijatar, onda on ima posebnu težinu i posebno mesto među odgovorima. Da je i njen post bio u skladu se vašim, priznajem da bih se zabrinula. Ovako ću uzeti da je on relevantan, jer dolazi od stučnog lica, vaši su dobronamerni, ali vi gledate stvari sasvim drugačijim očima i na sasvim drugačiji način.
Po redu, odn. prvo naopačke:
@Ksenija
nemojte da čitate moje postove, kao što na televiziji možete da prebacite kanal, tako i ovde proskočite moj post, pa odite na neki drugi. Da je moje delovanje s... kao što kažete ne znam. Kao što on možda trpi mene, odn. trpi po vašem stavu, tako ja trpim njega i njegovu histeriju, utrošila sam sate i sate u razgovoru s njim, kad bi se to pretvorilo u dane, bili bi dani i dani. Kažem u razgovoru, a ne ubeđivanju, određivanju šta da radi, šta je bolje za njega i sl.
@sunny_n
Histerija se ispoljava u vidu autodestruktivnih verbalnih napada na sebe, da ih tako nazovem, jednom je, bilo je to na početku našeg braka pogrešno izgovorio reč, onda smo izašli, jer smo tako planirali i on je ćutao sve vreme, nije hteo da progovori, jer je bio ljut na sebe i pored mog moljakanja da nešto kaže. Nekad mu nešto ne pođe za rukom, neka sitnica, govori da je glup, da je najgluplji, da bi dete od 2 godine to znalo da uradi i sl.
To treba saslušati istrpeti i smiriti ga, a često se događa.
Pa ko onda trpi ? Neosporno je da trpi on, ali trpim i ja.
Na svu sreću ove epizode se smanjuju, reakcije nisu više tako drastične, ali nažalost postoje u blažem obliku.
@ drbgd
Pogledala sam vaše reference, vi ste doktor somatske medicine, a ne psihijatar i vi nam predlažete razvod ? Dobro je to što nemamo dece ?
Izvinite, ali ovako govore babe i tetke, a ne jedan doktor. 1000 puta smo čuli da su deca srećnija ako se roditelji raziđu na civilizovan način, nego ako žive sa roditeljima čiji je brak loš. Isto tako da spasavanje braka zarad dece nije rešenje.
Čudi me vaš odgovor, s obzirom da ste lekar, a s druge strane i ne čudi, što se mene tiče svrstaću ga u grupu laičkih odgovora.
Ja ne želim da se razvedem od muža, volim ga, ni on ne želi da se razvede od mene, pa zašto pišem sve ovo i tražim pomoć ? Da bih se lakše razvela ?
@ Garfield
Hvala Vam na odgovoru, neću ga posebno komentarisati i sama sam detektovala problem i pomislila na da mu je/nam potrebna psihoterapija. Ovim ste nam pomogli i učvrstili nas u tom uverenju.
@ Žilijan Sorel
ovde ima niz nesporazuma, odn. krivo ste shvatili, on sa sobom nije doneo svoju muziku po dolasku u stan u kome živimo, ja imam veliku kolekciju CD-ova i puštala sam razne, on je rekao koji mu se dopadaju, neke čak jako voli. Čovek je prepoznao kvalitet, čak idemo na koncerte kad smo u prilici, obično su u pitanju stana gostovanja, a dominantna muzika je koju slušamo je World music, čini mi se da se tamo dobro provodi.
Rekla sam da je sa drugovima prekinuo odnos, čuli su se neko vreme, sad samo čestitaju praznike SMS-om, ja mu nisam govorila ni da taj odnos prekine, ni da ga nastavi. Njegova odluka.
Imam svoje drugarice, one muževe, pa se družimo, nikad nije odbio druženje i rekao da neće da ide, da ga smaraju i sl.
Da mi je predložio viđanje sa svojim drugovima i njihovim boljim polovinama, ja bih pristala na to, šta bi bilo, kad bi se i gde provodila to je drugo pitanje.
"Sklop rečenice"
Da li Vi razumete moje rečenice, da li možemo da komuniciramo ? Možemo. A zašto, zato što poštujemo pravila pravopisa i gramatike. Zamislite da ovaj tekst pretumbam, nasumično stavim pojedine delove, sastavim od njega ogromne rečenice da li bi znali o čemu se radi ?
On me molio da mu pomognem, jer ga je bilo strah da će izgubi posao.
Sada kao što sam već rekla, sam piše poslovna pisma, pomogla sam mu da dođe do slobode i do nečega što se uči od rođenja, a usavršava kroz školovanje, a to je pismenost, sad je slobodan čovek, prvo je shvatio koliko ne zna, a onda smo zajednički došli do jednog pristojnog nivoa.
Uzmimo da se radi o stranom jeziku, niko se ne bi bunio da sam mu pomogla da nauči neki, ali valjda prvo treba da znaš svoj, a to smo uspeli.
Posao je sam našao.
Ja ne treba da mu ukazujem na njegovo ruralno i svoje gradsko poreklo, to je notorna činjenica i zašto govoriti ono što se zna ? Čemu ?
Nisam rekla opanci, nego vunene čarape, zimi zna da bude hladno u ravnici, pa kad izađu zagrnu se nekim gunjevima, gunj, kožuh, kako god ga nazvali činjenica je da stalno izlaze i ulaze i da se zagrću tim odevnim predmetima, koji nemaju rukave, a greju leđa, a i sa nogu mora biti toplo, pa su tu čarape od domaće vune. Umesto opanaka, neke ugažene cipele ili patike, za po dvorištu.
Ja se na svog muža oslanjam kao na osobu koja ima pregršt dobrih osobina, a neke od njih su osećaj sigurnosti koji mi pruža i koji je bar meni, kao ženi potreban. Tu je i osećaj da me neče izneveriti, da će biti tu kada mi je potreban, da će me zaštititi.
Najvažnije od svega, može da razume moje potrebe, dileme, htenja i da me podržava.
Mogla sam da se udam i ranije, za drugoga, to svakako. Za dečka koji je sličniji meni, barem spolja, ali ovo što sam našla kod svog sadašnjeg muža nisam našla ni kod jednog pre njega.
Ovde nije ključno da li zna iz koje nam knjige npr. dolazi Žilijen Sorel i ko ju je napisao.
Eto predloga za sledeću lektiru - Stendal, Le Rouge et le Noir. Šalim se, hajde malo da se našalim i sa sebe pokušam da skinem anatemu koju je većina od vas na mene bacila.
Ne biram mu ja knjige, nego mu predložim, postoji gomila knjiga, i teško se snaći, ja pokušavam da pratim novu produkciju, a on nažalost čita lektiru, ali kombinuje i sa knjigama koje ja čitam.
Žilijen niste čitala moj post kako treba, ovo što sam Vam odgovorila sam već rekla, ali neka da se utvrdi.
@gagi15
Postoji knjiga "Heroj na magarcu", "Noge na vrancu, glava u klancu", "Don Kihot", kad smo se uhvaltili za literaturu, mislim da je moj muž prilikom našeg upoznavanja bio kombinacija ovih vitezova, a da smo sad nabacili oklop i zajedno ga glačamo. Zato što ja hoću sjajnog viteza, a on želi sjajan oklop, a krpice kojima glačamo oklop i sredstva za poliranje biramo zajednički, što bi bila poenta.
Teško da se na nekom večernjem kursu može "naučiti" kako da se integriše u više društvo, možda kursevi jezika. Moj muž ima isti stepen formalnog obrazovnja kao ja, ali ja sam svoje nadograđivala upornim čitanjem, pre svega, dakle ja tu vidim rešenje - knjigu u šake.
Uzgred pročito je npr. Don Kihota koga pominjem, posle svoje 30. i ja sam na to veoma ponosna, uvek mu kažem da sam ponosna kad pročita neku knjigu, a on ima tabelu u Excelu i čim završi uključuje računar i zapisuje ime pisca i knjige. I do toga je došao samoinicijativno, sad me zamolio da sa interneta skidam podatke o filmovima koje smo gledali, jer ne može da stigne, ja sam rekla da hoću, ali da nema smisla, ako ih nekad ne prelista. Složio se.
Iz svega se vidi njegova žeđ za stvarima koje su mu dugo bile uskraćene, jedino što nije dobro je kad krene da se poredi sa klincima koji npr. od srednje skole vise u Kinoteci, čitaju i kuka kako ih neće nikda stići. Ja mu kažem da se tu ne radi o kompeticiji, nego o užitku, opet idem u Kinoteku s njim i gledam filmove koje sam gledala kao gimnazijalka i većinu stvari zaboravila. Kažem mu da se dobrim stvarima u životu treba vrećati, s vremena na vreme.
Moj muž je pročitao vaše postove, rekao je da će sutra nešto da napiše, mislim da bi to bilo dobro, i za njega i za mene, a i za vas, pa da čujete i drugu stranu.
Pozdrav svima i hvala što ste nam posvetili vreme.