Imam 17 godina, i pre neki dan sam otišao na fudbal. Igrao sam oko 2-3 sata,ispratio svaki napad,trčao kao konj i bilo mi je mnogo naporno pošto tokom školske godine sam dosta neaktivan i kad počne raspust ja krenem sa sportom intenzivno. Međutim,posle fudbala me je uhvatila nesvestica,imao sam osećaj da ću da padnem u nesvest. Otišao sam kod druga,dao mi je malo meda i vode pa mi je bilo lakše. Sutra dan je bilo sve OK. Ali,posle dan-dva opet sam otišao da radim, da betoniram nešto kod druga. Po velikoj vrućini smo to radili i bilo je naporno jer smo kante betona prenosili. Uveče,nije mi baš bilo dobro,opet sam mislio da ću da se onesvestim i otišao sam u hitnu. Izmerili su mi pritisak (bio je baš visok,zato što sam se prepao,tako je rekla doktorka), posle 20ak minuta ponovo izmerila bio je OK.

Sutra dan sam otišao kod doktorke i rekla je da sam se preforsirao i da moram da odmaram,ali za svaki slučaj da proverim krv i srce.
Analize krvi su super, kao i srce.

Evo posle 2-3 dana sam i dalje u kući, ali se osećam nekako bezveze. Imam taj čudan osećaj kao da sanjam,nekako nisam svestan,i nekad me hvata nesvestica,malo je bolje iz dana u dan,ali taj čudan osećaj me nervira.

Vaše mišljenje,da li je još neko imao iskustva sa ovim?

Да скокнеш до мене и претовариш ми 20 тона угља, а потом и десет тона шљунка?

Претерао си. Мораш да будеш физички припремљен да би могао да се излажеш интензивним физичким активностима.

Колико ти је гвожђе, хемоглобин и еритроцити?

Hahahah,mogao bih čas taj ugalj da pretovarim,nije problem

Da ne tražim onaj papir sad, znam da je analiza krvi super,doktorka je rekla kao da sam bio na planini,sve umereno.

Samo mi je napomenula nešto šećer,da sam u periodu kad može da mi padne lako,i da počnem ujutru da cepam kašičicu meda.

Pošto svi kažu da sam preterao, još neki dan po kući ovako da čamim pa će da prođe valjda

Није ваљда да те мрзи да тражиш папир са анализама, а мене не мрзи да читам оно што си написао?