Pozdrav svima.
Prvo da kazem, trazio sam odgovore na raznim forumima (i na ovom) za moj problem, ali nisam mogao da ih pronadjem, pa je to razlog zbog koga otvaram ovu temu. Izvinjavam se unapred zbog duzine posta, ali moracu detaljno hronoloski sve da objasnim, jer kao sto pise u jednom postu moderatora - svaki covek je individua za sebe.

Imam 21. godinu. Probleme sa depresijom i anksioznoscu imam od 15. godine, ali nista sto bi ozbiljnije uticalo na moj seksualni zivot. Normalno sam masturbirao sve do 19 godine. Tad sam poceo da se osecam lose zbog masturbiranja, posebno nakon tog akta. Inace, u tom periodu sam masturbirao tako sto bih i po nekoliko sati (obicno dva sata) gledao pornografiju i ne bih imao nikakvih problema sa erekcijom, bio mi je "uzdignut" svo vreme. Medjutim, od 19 godine to sve slabi polako i tiho.
Ubrzo nakon toga, dijagnostifikovani su mi depresija i anksioznost (isto sa 19 godina). Poceo sam da pijem cipralex, xanax i trittico. Sto se tice masturbiranja i dalje je sve bilo relativno ok i normalno, s tim da sam osecao sve vecu krivicu zbog masturbiranja. U medjuvremenu sam napunio 20 godina. I u medjuvremenu sam lutajuci po internetu naisao na jedan sajt na kome sam zakljucio da je masturbacija uzrok moje depresije i anksioznosti, pa sam poceo da se zestoko borim protiv masturbacije, odnosno da apstiniram. Naravno, u pocetku je apstinencija trajala svega dan, dva, ali potom sam se "uvezbao" i apstinirao bih po 6, 7 dana. I dalje sam osecao veliku krivicu nakon masturbiranja, ali sam i dalje par sati gledao pornografiju kad bih masturbirao, medjutim - sto sam vise apstinirao, to je gledanje pornografije kada bih masturbirao bilo krace. To je vazno, videcete kasnije zasto.

E sad... u medjuvremenu mi je promenjena terapija u zoloft, rivotril i sizap - a problemi sa masturbiranjem, potencijom su poceli da budu sve izrazeniji. Isto, mi je i kasnije promenjena terapija u seroxat, rivotril, sizap, ali su problemi sa potencijom poceli da budu sve izrazeniji. Ali ne bih rekao da bi mi problemi sa potencijom poceli da budu sve izrazeniji nakon promena terapija, vec je to jednostavno bio kao hronoloski proces koji je tekao samo na losije i na losije gradualno. Medjutim, i dalje sam mogao da masturbiram, doduse zelja za masturbacijom je bila sve manja, i dalje je postojao osecaj krivice zbog masturbacije veoma jak, ali sam i dalje duze gledao pornografiju dok bih masturbirao, medjutim znatno krace nego sa 19 godina, na primer.

E sad dolazimo u "prezent". Prvo da kazem da mi je u medjuvremenu promenjena terapija u zoloft, rivotril, rispolept, ali isto ne bih rekao da je to uzrok mojih problema sa potencijom i masturbacijom, jer je nekako, kao sto sam i rekao, tok tih problema isao na sve losije i losije gradualno bez obzira na promenu terapija za depresiju i anksioznost (a i psihozu, u medjuvremenu dijagnostifikovanu).
Sad... Koji su to problemi koje imam sa masturbacijom?
1) Dosta smanjena zelja za seksom (u odnosu na period kad sam imao 19 godina, ali i dalje postoji)
2) Impotencija. Ne mogu da dobijem erekciju uopste ni na kakav vizuelni ili bilo kakav drugi stimulans. Mogu jedino da masturbiram dok gledam pornografiju ako rukama prakticno silujem samog sebe, na silu masturbiram cisto da bih osecao uzitak. Nikako drugacije ne moze da mi se "digne".
3) Imam preranu ejakulaciju. Mislim da masturbiram u roku od 5 minuta gledanja pornografije sto je uzasno u odnosu na period kad sam imao 19 godina kada sam mogao i po dva sata da gledam pornografiju sa "podignutim" penisom bez problema.
4) Desava se vrlo cesto da sperma uopste ne izadje nakon masturbacije. A kada se desi da izadje, onda bude vrlo vodenasta, ali normalne bledobelicaste boje.
5) I dalje se osecam lose nakon masturbiranja - ali mislim da znam sta je uzrok tome - to su svi ovi prethodno nabrojani problemi. Jer u masturbiranju uopste ne uzivam, to je vise mucenje za mene.

Ne znam sta jos da kazem, nadam se da sam detaljno objasnio sve sto me muci i da ce neko razumeti i javiti se i reci mi da li je problem psihicke ili fizicke prirode. Ili i jedno i drugo. Ili bilo sta uopste, samo mi treba neki uput, neka smernica sta da radim, jer je stanje uzasno. Meni ova vodenasta sperma i nedostatak sperme uopste "mirise" na to da je problem fizicke prirode, a ne psihicke, ali opet na strani psihickih uzroka su osecaj krivice nakon masturbacije, depresija, anksioznost, itd. Sto se tice tih psihickih problema oni su takodje isli na sve losije i losije ako to ima neke veze.

Molim vas za bilo kakvu pomoc. Hvala unapred.

Masturbacija je zdrava. Prostata mora i treba da radi. Ne treba osecati krivicu zbog toga.

Savrseno normalna stvar. Sad, ne treba ni tu preterivati tipa nekoliko puta dnevno, vec umereno, jednom u 2 dana ili jednom dnevno.

Ne osecaj krivicu oko toga. Isto tako bi mogao da osecas krivicu i zbog pisanja.

Hvala na odgovoru puno.
My mind is fu**ed up. Zbog depresije i jos nekih drugih stvari. Jednom dnevno sam masturbirao kad sam bio u normalnim okolnostima, samo sto je to trajalo obicno oko 2 sata.
Podlozan sam tome da slusam tudja misljenja bez kritickog preispitivanja. Na primer, jedna dr psihijatar me je zbog "zavisnosti" od pornografije poslala u Drajzerovu gde sam se tamo lecio zbog toga i jos vise zacementirao taj osecaj krivice od masturbacije. Ali dobro sta je tu je.

Ali to je jedan od pet problema, ovi drugi su mi dosta problematicni i vise nego ovaj osecaj krivice. Da je samo tu osecaj krivice to bi bilo "lako" (u odnosu na ovo), ali tu su, kao sto sam i napisao, impotencija, prerana ejakulacija, smanjen libido, vodenasta sperma ili nedostatak sperme, uopste.

Не знам шта си могао да очекујеш када сам себе убијаш у појам том кривицом. Нормално је да ти се јави импотенција. Пошто ретко мастурбираш нормално је да брзо свршиш. Нема ту проблема осим психичког самоуништавања коме су допринели имбецилни лекари и хемија коју пијеш.

Hvala puno na odgovoru.

Videcu sta cu da radim sa sadasnjom dr psihijatrom. Pitacu je sutra ako bude vremena kako da resimo ovaj problem.

Јави шта ти је рекла.

Pitao sam psihijatra doktorku sta je sa impotencijom? Ona mi je rekla da sam inhibiran u mnogim aspektima, pa da je impotencija rezultat svega toga, i da kada mi bude bolje, da ce i impotencija nestati.

Ali... evo sad sam masturbirao. Prvo, prakticno sam na silu to ucinio, jer mi se nije masturbiralo uopste, vec kako bih mogao da zaspim. Drugo, nisam mogao da odrzim erekciju ni 5 minuta. Trece, erekcija je bila veoma slaba. Cetvrto, nije izaslo nista sperme nakon zavrsetka. Peto, pogledao sam ispod kozice glavic i primetio da mi je crven deo gde je otvor kanala da tako kazem.

Inace, vratila me je na neki lek na kome mi je potencija jos bila i najbolja (u odnosu na ostale lekove) (i raspolozenje), ali nesto iskreno ne verujem da ce se potencija vratiti. Nije normalno da nakon masturbiranja ne izlazi sperma....

Ништа немој на силу да радиш.

Razumem. Ali tesko je to. Masturbacija mi je godinama bila beg od depresije i anksioznosti, postala navika za resavanje tih problema. I onda "odjednom" ne mogu da masturbiram, a druge alternativne "begove" od depresije i anksioznosti nisam pronasao. I onda moj mozak razmislja da treba da masturbiram, da ce mi to doneti zadovoljstvo i to ucinim na silu. Pokusacu da od sad masturbiram samo kad osetim potrebu. A to je nikad. Mozda bude vremenom bolje, izmedju ostalog i zbog novih lekova, ko zna...

А да узмеш да се бавиш неком физичком активношћу?

U pravu si. Ali tu je problem. Nadam se da moderatori nece zameriti sto sad ulazimo u psihologiju/psihijatriju, jer je to kod mene izgleda uzrok impotencije i ostalih problema sa potencijom.

Anksioznost i depresija, struktura licnosti i razne slicne stvari su dovele do toga da nemam nijednog ne prijatelja, nego ni drugara. U proslosti, u detinjstvu, sam igrao sa drugovima tenis, stoni tenis, fudbal, odbojku i to su generalno sportovi koje volim, ali svi zahtevaju nekog drugog za saigraca, ne mogu da se igraju sami sa sobom. Od svih tih sportova sam jedino u stoni tenisu koliko toliko amaterski dobar. Teretana ne dolazi u obzir, vec sam pokusao. Imam kucni orbitek, pa mogu na njemu da vezbam, vezbao sam na njemu pre godinu i po dana, ali nikakve rezultate to nije davalo u smislu poboljsanja depresije/anksioznosti, a na kraju krajeva, i sama depresija i anksioznost me fizicki iscrpljuju da bih radio neke fizicke aktivnosti koje nije bas da volim kao sto je treniranje na tom orbiteku.

U sustini, voleo bih da nadjem nekog za povremeno igranje stoni tenisa, ili eventualno tenisa (mada njega nisam igrao vise od 6 godina), ali to je komplikovano, jer se tu javljaju misli, sta ako nisam dovoljno dobar. A, uopste, komplikovano je jer zahteva socijalnu interakciju prvo. Ne mogu da pridjem nekom i kazem "hej, hoces da budes moj partner za stoni tenis", vec treba prvo da se upoznam, sprijateljim sa tom osobom, na to mislim, a meni socijalna anksioznost pravi velike probleme u upoznavanju drugih osoba i sprijateljavanju sa njima, tako da ukratko to je to. Ali dobro, sta je tu je.

Нису депресија и остали психички проблеми узрок твог стања већ обрнуто. Твоје понашање, начин размишљања и вероватно животне околности су довели до депресије и осталих "дијагноза". Можда те је чак и само један догађај покопао. То треба да установиш.

Треба да промениш начин размишљања да би се извукао из проблема.

Свако од нас има своје проблеме и никоме није потребна особа која ће да га вуче на доле. Ретке су особе које могу некога да извуку из рупе у коју је упао.

Дакле, у се и у своје кљусе. Почни да мењаш начин размишљања. Ту ће ти помоћи и активности које волиш да радиш и које ти пријају: музика, шетња, трчање, јога...

U pravu si u potpunosti. Sa svime se slazem, samo to nije lak zadatak, treba da radim na tome dosta, dosta, dosta. Idem kod psihijatra, idem i kod psihologa. Tesko je kad citav zivot razmisljas na jedan nacin (da li zbog nekih dogadjaja ili ne) i onda treba da pocnes da razmisljas na drugi nacin. A ja sam jos ekstremno tvrdoglav. Ali nadam se da cu uspeti. U sustini, cak i kad bi ostali svi ovi problemi sa potencijom kod mene, a kad bih se resio depresije i anksioznosti, bio bih zadovoljan. I to ekstremno zadovoljan. Mada opet, to je "sta bi bilo kad bi bilo", ne bih bas da brzam sa takvim zakljuccima, pa da se posle pokaze da nisam bio dosledan. Ko zna, mozda bih posle ponovo bio u depresiji zbog ovih problema sa potencijom.
Treba da radim na tome da radim aktivnosti koje mi prijaju, radio sam neki test sa doktorkom, pa treba da napravimo plan tih aktivnosti.
Hvala na savetima.

Inace, sto se tice problema da nema sperme nakon ejakulacije, citao sam na internetu o tome i to se na engleskom jeziku prevodi kao "dry orgasm" ili strucno "retrogade ejaculation". To je jedan od redjih problema kada se radi o potenciji, bar kada je rec u odnosu na impotenciju, preranu ejakulaciju i slicne probleme. Verovatno danas svi znaju engleski, pa necu da objasnjavam o cemu se radi, ali ukratko to je problem kada sperma nakon ejakulacije odlazi u besiku, a ne kao i inace u urinarni kanal, pa kroz penis da izlazi napolje. Uzroci toga mogu biti veoma razliciti, ali ono sto je za mene relevantno, jeste da stres, depresija i slicni problemi jesu cesti uzroci te "retrogadne ejakulacije", kao i medicinski lekovi poput onih za upravo depresiju i anksioznost.

То јесте тежак посао али имаш само тај један живот тако да мораш да гураш даље.

mozda na ovom sajtu resenje problema sa potencijom http://kamagragel.xyz/kamagra