Ah, znaci ipak znate o cemu govorim .
Ali ipak necemo da se flekamo, ako nemate nista protiv, ja bih da promenimo tremu za nijansu.
U vasem osnovnim pitanju ste iskreno pitali, ja sam iskreno odgovorila.
No, imam i mali dodatak:
Vi ste se mnogo (nabolje) promenili za sve ove godine. Daleko ste pismeniji nego sto ste bili, daleko smireniji, daleko bolje promisljate, i generalno je ocito da ste mnogo radili na sebi. Ja vam za to odajem postovanje, jer u vasim okolnostima, ako ih se dobro secam, to nije nikako lako - ima previse onih koji vuku na drugu stranu.

ALI: imate jednu manu, i ne znam koliko ste toga svesni, ta mana se provlaci godinama - neprekidno imate potrebu da dokazete NEKOME da znate, da vredite, da ste inteligentni, a s obzirom da birate pogresne ljude za takve situacije, cesto ne prodjete dobro.
Vidite, da vam kazem nesto: vi VREDITE, vi jeste inteligentni, vi cete nauciti, dalje radite na sebi, gledajte da ne pisete budalastine, da se ne eksponirate javno, vasem psihoterapeutu govorite istinu o vasen virtualnom zivotu, i tako dalje i tome slicno.
I najvaznije: KRENITE, zaboga miloga, krenite napred. Godinama vam dobronamerni ljudi govore da odete, da odrastete, da ovo da ono, sve za cega treba imati itekakvu petlju, i znam da ne moze preko noci, ali vi imate vec - koliko? 26, 27 godina? Krajnje je vreme da spasavate sami sebe.
Znate kako ljudi kazu: kad shvatite da ste SAMI, da se niko zivi nece pojaviti da vas spase, onda ste tek svoji, onda ste odrasli. Na zalost, to se vama - u magli u kojoj zivite - nije desilo jos u pravom, u punom obliku, jos uvek ste zasticeni, ali treba da prestanete da oscilirate izmedju zahvalnosti prema ocu, i prema ljubavi prema sebi, treba da prestanete da umirete od samosazaljenja, jer vam je jedino to realna opasnost. To je tako jasno....

I, da ponovim, nemanje petlje je ozbiljna mana za ma kojeg doktora. Nije od znacaja da li cete diplomirati od 30 ili ko zna kad, vazno je - da li ste lav ili niste.
Ja molim da ne zamerite na zavitlanciji za pancevacki fakultet, nisam mogla da odolim , ali istina jeste da to neko PLACA, P-L-A-C-A, i vi to znate odlicno, tamo negde iza. I ne sumnjam da vidite KAKO "neko" zaradjuje te pare, sa svojim ledjima i 10 prstiju.
Bila bih vrlo zadovoljna da ovo shvatite kao - recimo - roditeljsko misljenje.....Jer ja - verovali ili ne - saosecam sa vama. Ma koliko to cudno zvucalo.

Pozdrav i prijatan dan .

Odakle Vama da ja nemam petlje? Ako sam spreman da pitam profesora oralne hirurgije da kad polozim ispit prvo gledam, pa asistiram ,pa da mi posle da neku intervenciju sam da radim....nije li to petlja? Imao bi petlje da recimo izvadim impaktirani umnjak i to mrtav ladan. Da se ne lazemo mozda ne toliko petlje da ostanem sam u seli sa pacijentom ali dovoljno da uradim sam uz prisustvo iskusnijeg hirurga u slucaju da nesto zapne. Po meni je to sasvim dovoljna petlja za jednog studenta.

Molim vas, ucinilo mi se da imamo dogovor da ne podizem online vase reci/recenice koje dokazuju da znam o cemu govorim....

Najbitnije da su kafici puni.
Dok se u svakoj normalnoj zemlji sveta zelja za nekim vecim saznanjem jednog studenta podrzava, pa cak i ako on pita nesto nerealno pruzi mu se kakva takva podrska, u srbiji se dize kuka i motika. I posle se cudimo sto nam je svaka sledeca generacija doktora sve gora i gora. Dok u normalnoj zemlji u pauzama od ucenje ili kad im je previse ucenja studenti idu na kliniku i uce posao, Srpski studenti locu pivcugu po kaficima. Dok se u normalnim zemljama studenti hvale sta su sve videli, naucili, koliko su bili u sali u Srbiji se hvale kako su se ubili od alkohola i ko se koliko napio. Ali j*** ga to je zato sto taj studenti na zapadu ima podrsku a u Srbiji nema. Jer opet cu reci, jako je jebeno vecini starijih kolega da sebi stvara konkurenciju. Treba malo da neko stavi prst na celo i zapita se. I onda se pitamo sto su bolji od nas.

Malo podrske mladjim kolegama nije na odmet. Niste se ni vi rodili nauceni da vas potsetim.

Isuse, kakve budalastine .

Jel' vama nije niko dosad rekao da ocito imate problema sa socijalnim interakcijama, da ne razlikujete pomoc od sarkazma, podrsku od omalovazavanja, da ne shvatate - najverovatnije - ni uzivo - da li vam neko misli dobro ili ne, koga mozete vredjati, a koga ne?

U cemu je ovde poenta, de - da cujem?
Vidite, sada bi vi "normalno" od mene ocekivali da se pravdam, da dokazujem kako sam dobar covek i castan kolega, ili mozda da vas napadnem, ili nesto trece, ali mene - mrzi. Eto verujete da me mrzi.....
Nije vama svima lako u vasoj glavi....lol. Isuse, bas ste smesan coveculjak.....

dragi studentu,koliko god da pokusavaju da te sputaju,nemoj im dozvoliti!budi hrabar u svojoj odluci da nesto i naucis!vecina studenata na fakultetu ne nauci puno korisnih stvari,jer tamo ih uce kako da bubaju ono sto je neki pametan profa napisao.niko im ne pokaze ni najosnovniji manuelni rad pa kad treba nesto da urade,jadnici se snebivaju,jer nemaju pojma sta je to.a sve to zarad toga kako bo profesori pokazali i dokazali kako su oni ti koji su bogom dani da sve znaju.dragi moj,koristi svaku priliku,jer i kad samo gledas mozes da seknes dovoljno samopouzdanja da sutra znas makar ko o cemu prica pa neces biti u situaciji da te neko(polu)pismen ismeva,kako nisi bio u stanju da na vreme zavrsis fakultet.Niko,ali bas niko ne pominje tatine i mamine sinove koji preko veza dobijaju grdne desetke,jer su i oni zaboga,bogom dani da sve znaju,dok deca ,,obicnih,,smrtnika pokusavaju da svojim znanjem pokazu i dokazu da su vredni paznje!!!!!

Ah, alter ego.....

ja kako shvatam danasnje studente uz duzno postovanje.vecinom su to momci i djevojke koji kad dodju u bolnicu na praksu vec se vide i osjecaju kao dr,ali znam kad malo bolje razmisle da imaju jos do te diplome.neki dan se meni ovo desilo:dr koji je radio pacemaker je inace profesor na faxu i dopustio je jednoj grupi studenata da udju u predsoblje sale odakle se prati monitoring pacijenta a i vidi se sta se radi u sali.i ja tada bio zaduzen za monitoring.kolege sa faxa su dosle i plate plasiranje elektrode u ventrikul,gledaju i naglas pitaju a sta radi sad,a sta radi ovo,a sta radi ono itd a iako sam ja tu tehnicar i radim u sali njima je u jednu ruku bilo ispod podnizenja da upitaju bilo sta vec su samo nagadjali i lupetali kao maksim po diviziji.ja sam ih samo slusao i radio svoj posao.kada je pacemaker uradjen i kada je dr dosao do njih oni su mu par pitanja postavili a dr je rekao ja sada nemam vremena pitajte moga kolegu neka vam malo objasni (m3n3).hocu reci sljedece da jako brzo idu ispred svog vremena i ja da sam dr ni u kojem slucaju dok se njihov karakter nebi iskristalizovao ne bih im nista slicno dozvolio.nisam ohol,vec samo oprezan.meni to nije smetalo,naprozic meni je jako drago da moj kolega dr vjeruje meni i da ne sumnja u moje znanje ekg-a i svega ostalog,u suprotnom ja s njima nemam nista.nadam se da me razumijete

btw toliko puta su nam pacijenti usli u ventrikularnu fibrilaciju (ovo je ipak tema strucne diskusije) i toliko smo defibrilacija uradili,i bogu hvala manje vise sve su prosle ok.ali i dan danas kad se desi da defibrilator mora da radi ja se ukakim.DA LI TO ZNACI DA JA NEMAM PETLJU??? skoro nam se desila jedna jako teska defibrilacija,i kazem ja dr posle cestitam dr dobro ste se snasli a on ce meni k... sam se snasao U**** sam se u gace.ovim rijecima.to su rijeci covjeka koji ima diploma malo more iza sebe i jako ozbiljno shvata ljudski zivot.LJUDSKI ZIVOTI SU U NASIM RUKAMA,to jako ozbiljno treba shvatit.

kako nauciti nesto ako nece niko da ti pokaze?nauci da gatas ili postani vidovit da nebi izazvao zavist nekog ko nema pojma!!!!
Ili se osloni na one koji ipak hoce da ponesto i objasne!znanje se ipak prenosi!!!!

ja sam u pocetku radio na odjeljenju,sto znaci da sam imao iskustva.ali kada sam dosao u salu,htjeo sam bas kao kolega sve nekako na brzinu.ali kolege su mi isto tako govorili,stani na loptu doci ce vrijeme.osjecao sam se nekad bezveze.razmisljao sam: pa radio sam na odjeljenju nisam idiot.pocinjao sam sa upoznavanjem svega sto se radi u sali,data mi je literatura da ucim.poceo sam da ucim o sterilnosti u sali,a ja se pitao jesam li ja glup ili oni,to su banalne stvari.ali kada su mi dali prvi puta da samo sto spremim sa instrumentima,nikad to necu zaboravit,desterilisao sam se nakon minute.i posle niz stvari koje sam morao proci,od davanja instrumenata pa do svega...dosao je red da radim i ja sa dr...iako sam do tada puno puta bio u sali i gledao kako se radi,kada stanes iznad pacijenta sve je mnogo drugacije.

Pazi profesor je dozvolio studentima da gledaju opraciju iz monitoring sale. U svetu (mislim na zapadne zemlje) studenti zatvaraju (siju) pacijenta posle operacije a o tome da li smeju da budu na klinici, prisustvuju intervenciji se ne postavlja pitanje. Kada bi nasi studenti imali uslove kao njihove kolege na zapadu da na svaku kliniku mogu da udju i tamo provdu vreme, da su im operacione sale otvorene (naravno uz postovanje principa asepse) onda bi mogli da spoznaju koliko nemaju pojma. Jedino covek koji nesto zna moze da spozna koliko nema pojma. Da recimo bude na klinici, pa proba da uz prisustvo doktora postavi dijagnozu, pa ce da pogresi, onda ce stariji iskusniji kolega da ga uputi. Em ce nesto da nauci em ce shvatiti da ne zna bas sve i da ima jos da taljiga.

kod nas na hirurgiji (opstoj) studenti na zadnjoj godini fakulteta uzimaju anamneze (samostalno).ja znam da je studentima puno lakse kad dodju na kliniku nego dok su samo na faxu.imam prijatelje koji studiraju medicinu.tamo ih profesori ubise teorijom,a kad na kliniku dodju sve bude drugacije.ima svakakvih mentora,nazalost,ali vecinom su svi susretljivi.

lupetenje,lupetenja,lupetanja.......ko razume-shvatice

Studentbgd a da vi niste profesoru trazili da podelite profesorku platu, posto mu “pomazete” vec tri meseca u operacionoj sali, da se covek nije uvredio zbog toga pa vam zato nije dozvolio da uradite operaciju.
Zanimljivo je to sto vas je odbio. Bas me cudi!!!!