|
"Nauku" i ono što je "naučno" ne bi trebalo predstavljati kao religiju, kao nešto numinozno, nego baš treba najviše kritikovati kako bi zaista bilo naučno.
Nažalost, nauka se danas prestavlja kao nova religija.
Pre svega treba znati ko objavljuje šta je nauka i naučno. To nije skup stručnjaka koji se oko nečega dogovore na nekom skupu i to se onda objavi. Ne, nego interesni lobi farmaceutske industrije koji kontoliše sve što se u medicini izdaje kao naučno i dokazano.
Iza svih udžbenika, priručnika, stručnih biltena i časopisa stoji farmaceutska industrija, kao i iza seminara i drugih vidova stručnog usavršavanja koji su potrebni svake godine lekarima da sakupe po 24 boda da bi sačuvali licencu.
Zato sve lekare stalno obilaze ljudi iz farmacije i dogovaraju im dodatne bodove ako dele njihove lekove, sa dovoljno bodova po receptu slede egzotična putovanja na stručna usavršavanja ili novac ispod tezge.
To je potpuno zatvoren krug interesa.
Medicina je odavno postala industrija bolesti, a ne zdravlja. Ta industrija kao i svaka druga ima profit za jedini cilj. Zato se forsira jedino alopatska medicina koja tretira simptome, a ne uzroke bolesti, jer im trebaju pacijenti, a ne zdravi ljudi.
To vešto prikriva maskom dušebrižništva i humanosti, ali joj i ta maska lako spada, bar na Zapadu lakše nego ovde, jer tamo je sve industrijalizovano i podrazumeva se da je i čovek roba.
Ono malo dobrih lekara koji žele da leče ljude su uhvaćeni u zamku i nakon studija, čim počnu da rade, shvate u šta su upali, da su između dve vatre: svoje savesti i interesa moćnog farmaceutskog lobija koji im diktira profesiju i egzistenciju. Zato na Zapadu, a verovatno i ovde, lekari koji samo zucnu protiv vakcina gube licencu. Zato samo ćute i rade šta moraju, recituju šta su naučili i da ne bi mnogo trovali ljude sa lekovima sve više im preporučuju čajeve i druge tradicionalne savete.
To je tržište vredno milijarde dolara i jedino zato se nameće vakcinacija sve više i više, iako je bolesne dece sve više i više.
Sve zaraze i epidemije koje spominješ iz školskih udžbenika su lažno predstavljene kao da ih je jedino vakcinacija potisnula. Sve su one zavislie od uslova života i higijene. Na primer, tuberkuloza se dobijala najviše zbog hladnih i vlažnih stanova po gradovima, krajem 19-tog i početkom 20-tog veka, ne i po selima u toplim domaćinstvima. Danas je nema jer su uslovi bolji, nema vlage po stanovima. Difterija se javljala najviše za vreme I i II sv. rata, zbog uslova rata, i to samo u onim zemljama gde se uvodila vakcinacija protiv difterije (Nemačka, Mađarska...). Istovremeno države koje nisu uvele vakcinaciju protiv difterije (Francuska) nisu je ni imale. Takvih dokaza da su vakcine širile epidemije ima puno jer same vakcine sadrže virus i šire ga. I danas kada dete primi vakcinu protiv zauški postaje izvor zaraze, odrasli ne smeju da ga diraju da ne bi dobili zauške, kao jedan otac u Hrvatskoj.
Deca koja su vakcinisana protiv malih boginja dobijaju ih deset puta više od nevakcinisane dece. To su podaci Svetske zdravstvene organizacije iz USA krajem devedesetih. Od tetanusa oboli i umre do 5 ljudi godišnje u celoj Evropi, i to su sve stari ljudi već slabog zdravlja, preko 70 godina. Tu infekciju hvataju uglavnom ljudi koji rade sa konjima. To je samo infekcija koja se pravilnom dizinfekcijom može sprečiti. Opet stvar higijene.
Sve je više naučnih istraživanja koja opovrgavju propagandu da su vakcine iz raja došle, da su neke vrlo štetne i nepotrebne.
Ako je vakcina jedina zaštita od boleština, kako je ljudski rod preživeo tolike vekove bez farmaceutske industije? A tek životinje?
Epidemije najviša zavise od uslova života, vode i hrane, i sa njihovim poboljšavanjem se i povlače. Povlačile su se uvek pre uvođenja vakcinisanja. To pokzuju statistike.
Variola vera je najbolji primer dezinformacija. Čovek koji ju je doneo u Srbiju primio je vakcinu protiv velikih boginja u Zagrebu pre putovanja u Arabiju, vakcina sadrži virus boginja, i za desetak dana se aktivirao kada se čovek vratio i doneo variolu veru u Srbiju, a te bolesti uopšte nije bilo u Arabiji odakle je došao. Tu epidemiju smo dobili od vakcine. I puno je takvih slučajeva u svetu.
To ne piše u medicinskim udžbenicima, ali ljudi znaju da je tako bilo.
A nauka bez ljudi nije moguća iako baš to pokušavaju da nam nametnu: nehumanu nauku kao autoritet u koji treba slepo da verujemo.
Konkretno o vakcinama sva nauka se zaniva na sledećem:
Na osnovu činjenice da imuni sistem reaguje na strana tela razvijeno je jedno verovanje da ukoliko se jedan strani antigen ubrizga u neku individuu, ta individua će onda postati otporna na buduće infekcije tim antigenom. Tom verovanju dato je ime “vakcinacija”. Ono što zagovornici vakcinacije nisu uspeli da shvate (zato što im to neko ne dozvoljava) je da sekretorni IgA (jedno antitelo koje je prvenstveno zastupljeno u pljuvački i izlučevinama mukoze probavnog i respirativnog sistema) predstavlja prvu borbenu liniju imuniteta, tj. jedan normalni početni odgovor organizma na sve patogene uzročnike koji su uneseni u organizam udisanjem vazduha ili gutanjem. IgA pomaže kod zaštite od virusnih infekcija, on glutinira (zgrudvava) bakterije, neutrališe otrove koje luče mikrobi a takođe i oslabljuje sposobnost patogenih mikroorganizama da se vežu za površinu mukoze. Ono što ovde treba shvatiti je to da zaobilaženje ovog mukoznog vida odbrambenog sistema (“prve linije odbrane”) direktnim ubrizgavanjem organizama u telo, - vodi do rušenja samog odbrambenog sistema tela, prilikom čega se IgA pretvara u IgE, dok se B-ćelije hiper-aktiviraju te počinju da proizvode patološke količine ‘samo-napadajućih’ antitela, a to takođe dovodi i do suzbijanja delotvornosti citotoksičnih T-ćelija.
Tako nastaju sve autoimune bolesti.
Većina sastojaka vakcina se ne navodi ni na deklaraciji jer je to "poslovna tajna", sve sastojke ne znaju niti proveravaju ni državne institucije koje odobravaju vakcinu za upotrebu.
A ti sastojci nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz...). O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe.
Nove vakcine se prave genetski modifikovanim virusima (rekombinantni virusi). Te vakcine sadrže u sebi plazmide što su u stvari zatvoreni prstenovi rekombinantne DNK koji prodiru u jedra ćelija gde im daju instrukciju da sintetišu inkodirane anti-genske proteine. Tako će orginalni genetski sklop jedne individue, biljke ili životinje biti promenjen i neprestano će proizvoditi antigene koji će zbunjivati imuni sistem. Te genetske promene će ostajati kako se odvijaju deobe ćelija i tako će biti prenosive na potomstvo. To može da dovede do izumiranja i/ili modifikacije (uključujući i promene ponašanja) bilo koje grupe koja je tretirana time. Posledice tih genetskih modifikacija osetiće tek naši potomci, a tada će biti kasno za sve.
Od 2000-te godine po zakonu vakcine koje se daju deci ne smeju da sadrže živu.
Sve te vakcine i dalje sadrže živu pod drugim nazivima (thimerosal, natriumtimerfonat) i to se ne navodi u deklaraciji pakovanja vakcina, jer po istom zakonu proizvođači nisu dužni to da navode.
Ne postoji nijedna studija u svetu o delovanju vakcina koja bi bila neutralna, tj. koju je sproveo nezavisni naučnik a koja je bila urađena kao slučajna dvostruko slepa studija, sa placebo grupom, a koja bi dokazivala neškodljivost vakcine i njenu zaštitnu funkciju. Takva studija ne postoji. Sva zvanično prihvaćena "istraživanja" sprovele su same farmaceutske kompanije koje su i napravile vakcine i sva su lažirana. Svi "dokazi" o ispravnosti vakcina zasnivaju se jedino na međusobnim "koncenzusima" farmaceutske industrije, naučnika i političara koji rade za njih.
Kao jedini dokaz o delovanju neke vakcine uzima se prisustvo antitela nakon primljene vakcine. Antitela se javljaju kao reakcija na upale koje nastaju zbog aluminijum (sulfata, fosfata, hidroksida...) - koji se samo zato i stavlja u vakcine: da bi izazvao upale i antitela. Da bi se te upale kontrolisale dodaju se antibiotici, koji ne deluju baš uvek. Ali krije se od javnosti da prisustvo antitela uopšte ne predstavlja i imunitet na dati virus. Prisustvo antitela samo pokazuje da je organizam došao u kontakt sa otrovima iz primljene vakcine. Ništa više od toga.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
