Moj sin ima malo više od tri godine i skoro su mu radili popravku drugog zuba. Kada su popravljali prvi zubić dali su mu anesteziju i on se jeste plašio ali bar nije osećao bol. Anestezija je bila kroz špric. Drugi zubić popravljao je pre par dana i nisu mu dali anesteziju ali smo zato nas četvoro morali da ga držimo da bi sedeo. Bilo je mučno. Inače moje dete je imalo fras sa oko dve godine usled visoke temperature. Kada je popravljao ovaj drugi zubić sledila sam se od straha jer je bukvalno počeo da se trese i uplašila sam da ne doživi opet fras iz straha ili slično. Prosto ne mogu da verujem da nema neke dobre anestezije za decu koja nije loša za zdravlje. Moj sin je rekao da više neće da ide kod zubara i bojim se da moje muke tek počinju jer je sada navukao ogroman strah. Inače stomatolog nije znao da je moje dete imalo fras jer mi nije padalo na pamet da će se sve to izdešavati zbog predhodnog dobrog iskustva kod popravke. Šta je taj dečiji stomatolog trebao da uradi ? Da li je anestezija obavezna ili ne ili zavisi od procene doktora? Ne mogu da verujem da dete od tri godine treba da trpi bol pri popravci zuba! Šta da radim? Posavetujte me kako da oslobodim dete od straha i šta da uradim da ga ne boli popravka? Gde otići na popravku? Hvala unapred.

Mogu da vam kazem samo kako su nas ucili, nekad davno, i kako izgleda kada gledam decjeg zubara kad popravlja zube (jedna mladja zena, koja ima troje svoje dece ), jer ja nisam radila sa decom vekovima.
Sa decom se radi tako da se prvo "upozna", sa osobljem, masinom, instrumentima, pregleda se, cavrlja se s njim, ako moze nesto da se uradi i uradi se, dete dobije neki mali sareni dar, i to je to. Svi srecni i veseli.
Dakle, prvo se proceni koji je psiholoski tip deteta (i roditelja, uci se na cetvrtoj godini), pa se pita detaljno o bolestima i stanjima koje je dete moglo imati, pa se trazi pravi pristup, pa se radi. Ne radi se po svaku cenu, i ne radi se da nekoliko ljudi drzi dete da bi mu se opravio zub, odmah da se razumemo.
Dete se salje u opstu anesteziju ako se sa njim ne moze uspostaviti nikakav kontakt (deca sa posebnim potrebama), i/ili ako ima jako mnogo zuba u vrlo losem stanju za opravljati; na zapadu je opsta anestezija vrlo rasirena praksa, medjutim - ona ima svoje rizike, i (licno, kao roditelj) ne mogu da kazem da je bas resenje izbora, ako bi se mog deteta ticalo.
Da sam na vasem mestu, krenula bih redom po decjim zubarima, da razgovaram, da ih "pogledam", da vidim ko su i kakvi su, kako mi deluju kao ljudi. Da cujem i da mi objasne kako rade s detetom, da im kazem kako mi se dete dosad "provelo", i da posle procenim gde cu dete voditi.
Uzela bih sebi tu slobodu da vam kazem jos nesto: kad se dete naprica i naigra sa simpaticnim i dragim decjim zubarom, dodje jedan trenutak da treba da otvori usta. Ako kaze NECU, neko od prisutnih nekad treba da kaze MORA, da pokaze autoritet, a to treba da bude roditelj. Dakle, nemojte ocekivati od stomatologa da preuzme vasu ulogu - posle "razgledanja zubara", lepo detetu sve objasnite, i budite spremni da pokazete VAS roditeljski autoritet u momentu kad zaskripi, ako smatrate da je dotad sve islo kako treba. U celoj prici vi ste "in charge" , od pocetka do kraja.
Postoji bezbroj vrsta vrlo lake anestezije koja se moze dati malom detetu, te oko toga nemojte brinuti.

I, mnogo srece.

Hvala puno na odgovoru. Ja živim u Beogradu pa me zanima da li neko ima preporuku što se tiče dečijeg zubara?

Digne mi se kosa na glavi, kada vidim decu koja su bila kod drugih stomatologa koji koriste metod vezivanja, drzanja i slicnog. Takodje i razne ideje sa klinike za deciju i preventivnu stomatologiju tipa drzanja, trpanja neke gume u usta su van svake pameti totalno idiotske i da ne navodim dalje.

PRICA PRICA I SAMO PRICA. Najgora su vec istraumirana deca, koja vam dodju sa strahom od stomatologa. Njima morate da objasnite da moraju da vam veruju, da bi niste taj drugi zubar nego ste vi vi. DA NISTA NE SME DA IH BOLI. Anestezija moze da se da 100% bezbolno, da ona sa iglom, kada dete 1 put primi bezbolno anesteziju KUPILI STE GA, za sva vremena. Morate da budete iskteni, ako ipak nesto treba malo da zaboli morate to da kazete detetu. Ali opet kazem bol treba da bude sveden na minimum minimuma.

Ja kazem da svako dete mozete da stavite u stolicu, i da mu radite zube bez ikakvih peripetija ako znate sa decom. I mnogo je postenije reci "Ja ne znam sa decom" nego glumatati velikog doktora.

Nemojte nikada biti tako iskljucivi- ja deci ne radim popravke zuba ,ali sam cesto prisutna u ordinaciji kada se to radi.Slazem se sa vama da je prica najvaznija ali,sta ce te sa detetom koje vam dolazi sedmi ili osmi put u ordinacijua,gde uz polu do jednocasovnu pricu,pokusavate da ga privolite da otvori usta a ono nece ili otvori i odmah krece da vristi.U teoriji je sve jako jednostavno ali u mnogogodisnjoj praks sve zavisi samo i iskljucivo o slucaja do slucajai,pa jos ako ste privatnik a u ordinaciji vas cekaju i drugi pacijenti,pa jos u vise navrata potrosite mnogo puta po pola sata do sat a nema saradnje, sta onda??!!!Jer nemoze se reci, ja neznam sa decom, ako vam u ordinaciju dolazi mnogo druge dece,slicnog uzrasta,razlicitog temperamenta i karaktera i uspesno saradjujete sa njima.Moje misljenje je da roditelji igraju veliku ulogu u svemu tome i da je pretezno osnovni problem odsustvo autoriteta u kuci koje se prenosi na sve dalje.I da zaista mislim da takvu decu treba slati u ustanove gde se podrazumeva da sa svakim tipom deteta mogu da izadju na kraj.A ne zaboravite svi smo mi nekada bili deca !!
Pozdrav

Sa decom moze da bude tesko.

@Tedydent,
ziva istina . Postoji uvek jedan trenutak kada neko treba da pokaze autoritet, a ima roditelja koji to ocekuju od stomatologa. Moje misljenje je da ja, jednostavno, nisam taj tip - mene deca ne sljive 5% , i mogu da cavrljam s njima onoliko i da ih nagovaram i vole me i sve, ali me jednostavno nece poslusati. A ako nece ni roditelja, onda smo tu i zavrsili .
Resenje je - drugi tip stomatologa; ne mislim na "baba-roge", nego jednostavno ima ljudi koji samom pojavom deluju autoritativno na decu. Meni se dogadjalo da sat vremena nagovaram dete, a da udje koleginica i s vrata kaze ZINI, i dete odmah otvori usta i dalje se radi normalno . Znaju oni tacno .

@Vlado,
ma, super je . Kao mlada zubarka sam uvek mislila zasto li su na zapadu cene usluga za decu skuplje, tek sam posle ukopcala... Mala usta, malo radno polje, zubi za nezavrsenim rastom korena, cudo.....

heh, citam ovo vezano za vezivanje djece, to jer tzv. "prijateljsko nasilje", sve to je opisano u knjigama, kao krajnji metod, kad imamo akutna stanja a djeca nisu za saradnju, pa imaju metode sestra drzi nogama i rukama, zastitne kosulje, zapusavanje nosa itd . itd.
Iskreno, ja sam bas to i imala na ispitu i profesoru sam rekla u lice (koji je by the way pisao tu knjigu ), da po mom misljenju sve te metode su nehumane, uticu na ljudska prava i stvaraju nipodastavajuci polozaj, sa uticajem na psihicku sferu malog pacijenta. Prof se nije protivio, blago se osmijehnuo ...

Dakle povsinski spric spric lidokaina ili sa vaticom prije uboda malom tankom iglom i to je to. Ako je vec dijete do te mjere nesavladivo, vishe sam za varijantu specijalizovanih klinka sa uvodjenjem u opstu anesteziju, koje je na zapadu , cak i redovna primjena kod nekog manjeg uzrasta. Smatram da je i ta varijant pretjerivanje ali u nekim slucajevima je sasvim OK.

Apsolutno da roditelji igraju kljucnu ulogu, priprema, vaspitanje prije dolaska djeteta ,su kljuc. Razmazeno dijete uz prisutvo roditelja u ordinaciji srozava nas autoritet, ali tu je metoda odstranjivanja roditelja iz ordinacije.

Uvijek se nasmijem situacijama sa jednom doktorke, kako sa ledenim izrazom lica takvom djetetu kaze: "ZINI MACO" kad dijete nece da otvori usta, ah kako onda otvori, cim je vide tako ozbiljnu
Ja kao i vecina, volim djecu i sve je to ok povremeno, ali uzeti kao trajno opredjeljenje, ne bih mogla

mah mah svima

Ma, deca su sjajna, samo treba... umeti . Ja - nije bas da umem.....
A tek sta se cuje...
Jednom je dosao jedan klinac od oko 5.5 godina, i sve vreme pratio ocima stomatolosku sestru (izuzetno atraktivnu, vedru i slatku crnku od oko 22 godine). Kad je za tren sestrica izasla napolje, on me je sapatom pitao:
- Je li, jel' ona udata?
- Ne znam, mislim da nije.
- A sta su joj roditelji?
- Ne znam.
- 'Ajde vidi, raspitaj se, pa da tvrdimo posao. .

A jedan momak od oko 4 godine je koleginici - zaspao . Bio je doveden sa bazena, koleginica mu je dala malo anestezije, i dok je cekala - momak poceo da hrce.....:).
Ma, da covek umre od smeha .

ja sam sa 5-6 godina na pola popravke ustao sa stolice i rekao "dosta je, necu vishe", posle kraceg ubedjivanja vratili su me na stolicu

Ja sam posle mnogo loših iskustava napokon pronašla odličnog stomatologa za svoje dete koje ima 7 godina. Uspeli smo da mu izvadimo zub bez anestezije, jer je ona bila toliko strpljiva sa njim da on posle tog bolnog iskustva obožava da ide kod zubara. Kada mu samo napomenem on me stalno sa nestrpljenjem pita a kada idem, a kada idemo... Ne mogu da opišem kakvo mi je to olakšanje napravilo. Čak je potpuno drugačije pristupio higijeni zuba jer sada i sam mnogo više vodi računa o tome da ne bi razočarao zubarku. Toplo preporučujem zubarku Jelenu , iz Slodent-a na Banovom Brdu.