Damire,
imati psihološko psihijatrijske probleme koje su okarakterisane kao dijagnoza nije a niti nesme biti problem a još manje sramota za pojedinca koji ih ima.I ti u tom smeru imaš dobar stav.Ne mogu da vidim da li je to okarakterisano kao akutno ili prolazno obolenje ali anksiozno ponašanje se kod mnogih ne može jasno videti osim ako nije dovoljno stručan da to prepozna.
Činjenica je da anksioznost i depresija obično idu zajedno ali i lekovi protiv anksioznosti mogu uterati pacijenta u depresiju kao nuspojava.U tim slučajevima se daju antidepresivi...Zajednička crta svih tih medikamenata je da utiču na seksualnost ,tačnije na seksualnu funkcionalnu sposobnost.
Kako si dosta dugo bio pod terapijom,samim tim je i taj negativni efekat izraženiji.Napominješ da su ti se javili neki strahovi ponovo.Ti lično moraš shvatiti da sve te poremećaje ako nisu konstatovane neke patološke promene na mozgu izazivaju sami hormoni mozga,žlezde,enzimi,stres.Dakle to su okidači koji kada dobiju dovoljan nadražaj spolja ruše ravnotežu tebe iznutra.
Trebao bi znati da psihijatriski lekovi u suštini ne leče,oni nisu antibiotik.ono što oni čine je kontrola ponašanja,dakle pomažu telu da ne trpi torturu poremećaja ali ne mogu izlečiti strahove,anksiozno ponašanje ....
Pravi i jedino ispravni tok lečenja je kako medikamentozni,tako i uz pomoć crkve koja se kroz liturgiju i svete tajne bavi lečenjem duše i uzrocima nastanka toga o čemu pišeš.dakle,problemi koji tebe muče su samo posledica a ne uzrok.Pokušaj se trezveno suočiti sa tvojim strahovima.Kadam se jave,udahni duboko i pogledaj odakle dolaze,da li ti mogu nauditi i tome slično.Videćeš da je to u osnovi privid i da nema blage veze sa realnošću.I naravno...ne slušaj i ne primaj srcu sve što napišu pojedini pametnjakovići na ovom forumu.To ti svakako neće pomoći.Zbog delikatnosti problemetike koja te muči ako želiš piši mi na PP jer to ipak nije za široku populaciju koja sebi daje za pravo da neozbiljno daje svoje komentare.Pozdrav.