Dobar dan zelim.

Imam 39 godina, 10 godina braka, dvoje dece i zenu koju volim, i koja mi je savrsena u svakom pogledu. Sa zenom sam imao manje vise odlican sex do relativno skoro, iako u zadnjih 3-4 godine (po mom misljenju) nismo imali bas cesto sexualne odnose, recimo jednom nedeljno.

Obzirom na godine, nisam bio bas toliko iznenadjen cinjenicom da mi se par puta u zadnjih godinu-dve desavalo da mi erekcija zakaze negde na pola puta, posle nekih 10-15 minuta. Pretpostavljam da je to bio problem generalnog fizickog zamora, ali mi ni malo nije bilo prijatno zbog toga, sta vise, polako sam poceo da brinem. Srecom imam razumnu zenu, koja mi nije zamerala. Negde sam u podsvesti stalno imao taj strah da mi se ponovo ne desi isto, ali vrlo cesto sam uspeo da zadovoljim i zenu i sebe.
Desavalo mi se ponekad i da ne uspem da odmerim trenutak kada da prestanem sa pomeranjem, pa dodje do nezeljene prevremene ejakulacije. Ok, nije strasno, desava se ponekad. Ni u prvoj ni u drugoj situaciji, zeni nisam ostao "duzan", ali me je sve to iznutra pritiskalo, iako, kao sto rekoh imam razumnu zenu koja mi nije zamerala.

Relativno skoro je pocelo da mi se desava da se toliko sexualno uzbudim da mi se prag eksplozije sveo na 10 sekundi, i to je razlog zasto sam postavio ovaj problem ovde.
Zena mi je kao vino, svakim danom mi je sve lepsa i zgodnija, i stvarno uzivam i u pogledu i u dodiru i u sexu, ali sam poceo da se pitam da li je takav moj stav prema njoj doveo do toga da se toliko uzbudim kao tinejdzer.
Shvatam da je strah od zakazivanja erekcije pomesan sa strahom od prerane zavrsnice jako losa kombinacija, i kad se na sve to doda cinjenica da sam (sto posle 10 godina braka mozda zvuci neverovatno) uzbudjen kao klinac kada je vidim ili dodirnem, dosao sam u situaciju da sam postao jako los ljubavnik.
Prilikom odnosa sam toliko uzbudjen, tako da mi se osetljivost dovede do tacke koja nije ni malo pozeljna, bar ne toliko brzo i na pocetku. Niti smem brzo da se pomeram, niti smem duboko da odem, sto zeni treba i nedostaje joj u tim pojedinim trenucima. Ne znam kako da izadjem na kraj sa ovim problemom, predstavlja mi bas veliki problem i osecam ga kao bas veliki teret.
Da, zaljubljen sam u svoju zenu, i nikada mi nije bila lepsa i zgodnija, ali sta da radim po pitanju mog vidjenja nje? Stvarno tako mislim i ne znam kako da se oduprem tim mislima ni tokom predigre, a ni prilikom odnosa. Ako probam da mislim o necemu drugom, ne bi li se "ohladio" bojim se da mi se ne desi pad, a to ce opet da dovede do moje neaktivnosti, a njoj ce biti potrebna aktivnost, sto znaci da opet necu moci da je zadovoljim klasicnim sexualnim odnosom, i onda opet ide taj zacarani krug iz koga ne znam kako da izadjem.

Poceo sam da se pitam da li imam fizicki problem, ili je ipak u pitanju psiholoski problem?
Zbog cega sam toliko uzbudjen, da mi se osetljivost dovela na tako kritican nivo?
Nemam i ne osecam nikakav (bar ja mislim da nemam) problem fizicke prirode.
Sta da radim? Kako da se postavim? Da li postoji nesto (savet, preparat, terapija, sta god...) sto moze da mi pomogne da stvari postavim na nekadasnji nivo, to jest da mi se sexualni zivot normalizuje?

Hvala unapred svima koji su procitali, i hvala svima koji daju misljenje, sto na osnovu licnog, sto na osnovu medicinskog iskustva.