Zdravo

Pridružio sam se forumu da bih postavio par pitanja u vezi sa ASD, u nadi da će neko moći da me posavetuje ili da mi preporuči psihijatra u Beogradu koji bi mogao da mi pomogne.

Unapred se izvinjavam ukoliko je postojala ovakva tema, no kada pokušavam da pretražim forum dobijem poruku "Žao nam je, ali trenutno ne možete koristiti sistem pretrage." Takođe, podforum neuropsihijatrija je zatvoren, te sam odlučio da temu postavim ovde.

Background info: Muškarac, 24 godine. Život me nije mazio, odrastao sam u vrlo problematičnoj porodici (blago rečeno), te sam poslednjih (min) 5 godina života proveo vrlo depresivan, anksiozan, na periode suicidalan. Išao sam na psihoterapiju kod 5 različitih psihijatara, te su mi i 'dodeljivane' raznorazne dijagnoze: depresija, PTSD (PTPS), OCD (OKP), bipolarni poremećaj, generalizovana anksioznost... Takođe sam primao i farmakoterapiju, uglavnom SSRI i sedative/anksiolitike, no davali su mi i antiepileptike (lamotrigin). Poslednjih godinu i po dana pak ne idem na psihoterapiju, niti konzumiram bilo kakve psihoaktivne lekove.

Napomenuću i da sam išao na terapiju isključivo u državnim ustanovama, te da mi se nijedan od tih psihijatara nije preterano posvetio - razgovori su bili jednom sedmično, ne duži od 30 minuta, a često se dešavalo i da lekari i nakon 2-3 meseca terapije ne zapamte ni osnovne podatke o meni (razumljivo, imaju na desetine pacijenata) - dakle, kvalitet terapije i nije bio na nekom visokom nivou.

Pošto su mi se mnogi simptomi vratili: depresivna stanja, ogromna socijalna anksioznost, teškoće sa empatijom, povezivanjem i komunikacijom s drugima, rešio sam da sam pokušam skontati šta mi je i šta da radim. Poslednjih meseci sam zaista pročitao gomilu literature (počevši od wikipedije, te informacija sa sajtova raznih psihijatrijskih asocijacija, tekstove domaćih i stranih autora-psihijatara, self-help literature te i par stručnih knjiga). Naravno, uplašenom laiku sa istorijom psihijatrijskih problema je lako da se pronađe u svemu i svačemu što pročita, no ipak do sad nisam našao nijedan poremećaj koji me do kraja opisuje i u kom se u potpunosti pronalazim. Prihvatio sam činjenicu da ne znam koliko ne znam i da nisam dovoljno stručan sam sebi da pomognem.

Međutim, poveden sasvim drugim motivima (težak slučaj autizma u familiji + radoznalost), juče sam krenuo da čitam o autizmu, Aspergeru i spektru autističnih poremećaja. Sledio sam se. Ukratko, ASD me savršeno opisuje. Repetitivne i kompulzivne radnje (koje je par psihijatara prepoznalo kao OCD), način razmišljanja i doživljaja sveta oko sebe, problemi u komunikaciji i razumevanju drugih (čija posledica je socijalna anksioznost), hipersenzitivnost (buka me onesposobljava, razne teksture materijala na dodir me uznemiravaju)... Uradio sam i Autism Spectrum Quotient (AQ) test online sa rezultatom 38/50 što je, navodno, jak indikator za poremećaj autističnog spektra (80% ljudi sa dijagnostifikovanim ASD imaju preko 33 vs. 2% neurotipičnih osoba).

Da zaokružim priču (TL;DR): prilično sam siguran da imam ASD, te bi mi bilo kakav stručan savet bio dragocen (ako na forumu ima neuropsihijatara). Ako je neko imao slične probleme, voleo bih da mi preporuči nekog dobrog psihijatra u Beogradu... premda trenutno nisam u situaciji da izdvojim više od 2000RSD sedmično, no, ako se ispostavi da vredi - snaći ću se.

Oprostite na malo podužem izlaganju.
I hvala unapred.

Момак, нема овде психо-стручњака. Има један стоматолог, костоломац, пластичар и нас неколико мохиканаца. Ако сам некога прескочио нека ми опрости. Данас нико нема времена да дели бесплатне савете. Ако од неког стручњака и добијеш савет он се своди на упућивање код сличног себи.

Лично се слабо разумем у те специфилне болести које си спомињао али судећи по тексту који си лепо написао, мислим да теби није ништа, мислим органски. И мене иритира вата, плиш, од буке ми је мука, од дуванског дима ме боли глава и пеку очи итд. То је потпуно нормално.

Вероватно си само мало спетљан и одрастао без озбиљне подршке родитеља.

Шта кажеш?

Ma dijagnoza mi je najmanje bitna stvar u celoj priči, nek važi i da sam samo 'spetljan'. A da imam problem - imam.

Nadao sam se savetu stručnjaka ili preporuci, ali avaj, tražim dalje, od vas poslednjih mohikanaca mi nema neke velike vajde.
Hvala na odgovoru svakako.

Треба да си свестан да не можеш да будеш савршен и без мане а нарочито не можеш онакав какав си замислио да треба да будеш (или негде прочитао).

Живот је пред тобом и треба да знаш да се проблеми не решавају таблетама и што је још важније, проблеме не може да ти реши нико други већ само ти.

Jao, bum se usral, evo samo sam tebe čekao da mi to kažeš. Ma niko živi se nikad toga nije setio. Revolucionarno! Najbolje zapravo da psihijatriju kao disciplinu suspendujemo i prestanemo proizvoditi lekove za glavu, oni ionako ničemu ne služe, je l' tako? A ljudi koji ne mogu da se sastave godinama su samo, šta, glupi i teže 'savršenstvu bez mane'? Eh, kad bi bilo tako lako.

Pošto si i ti laik (pretpostavljam za ovu tematiku i veći laik od mene, jer rekao da nisi upućen u bolesti o kojima govorim), poslednje što je na mestu je da snishodljivo udeljuješ nekakve savete i 'bisere mudrosti' bez pokrića.

Tražim dalje. Pozdrav.

Па ево да не би остао у заблуди да сам био снисходљив према теби, само ћу ти појаснити: ти си један обичан плачљивко и неспособњаковић, а поврх свега нарцис. Играј те твоје игрице и даље и "далеко" ће те одвести у реалном животу.

Aco,ovog puta prevazisao si samog sebe . Covjece , ako nemas nesto pametno da kazes,usuti . Sta bi ti uradio da neko tvoj najmiliji ima takav problem ,rekao mu da je placljivko, da izmislja ili nesto slicno tome,lijecio ga magnetima,kupao ga sodom bikarbonom,nalivao ga petrolejom ?! Svako ko zatrazi savjet ,treba mu isti dati ,naravno ako je svrsishodan . Ja zaista ne znam kome ti mozes pomoci ,jer ne mozes ni samom sebi a o humanosti da i ne govorim . Stidi se !

А ти прво научи да читаш, Dentin.

Psihoterapijom se redje bave psihijatri, to je polje psihologa koji su usavrsili neku od metoda psihoterapije. To ne znaci da nisu adekvatni vec se veliki posa deli na ta 2 dela. Razlika je da psiholog ne moze prepisati terapiju (lekove), vec psihijatar na osnovu analize psihologa i razgovora od 10-15 min prepise terapiju (lekove) i predlozi rad sa psihologom. Zato je redosled prvog odlaska kod psihijatra prvo razgovor sa soc radnikom, drugo psihologom i na kraju psihijatar.

Predlazem ti psihijatriju na KCS ...

Tako je Dentin.Neko vreme nisam zalazila na forum i sad iscitavam..i neke stvari se nisu promenile.Aco ovo je vrhunac i stvarno si preterao.Sramota na recima.Ja ovom decku nemam sta pametno za reci,nit da izmisljam toplu vodu.Stvarno nemam pojma.Ono sto bih mogla reci decku,da vidim da je pametan,da je svestan svog problema i da istrazuje i trazi nacin da pomogne sam sebi.Neki strucniji psihijatar,dobar,koji bi mu posvetio vremena uz pozrtvanost njega kao pacijenta i mislim da bi mu bila data prava dijagnoza i pomoc da to prevazidje.Ono sto mogu reci kao laik vezano za autisticni poremecaj..stvari koje si naveo imaju autisticnih primesa,medjutim..ti u tom slucaju ne bi tako dobro mogao rezonovati sve te stvari.Jer znam osobu kojoj je dijagnostikovankovan..ni to nije pravi autizam..vec blazi autisticni poremecaj.Hiperaktivnost,deficit paznje,slaba socijalna komunikacija -poremecaj sa autisticnim obelezjima.Autizam kao takav ili osobe koje imaju poremecaj sa primesama autizma uglavnom prati i zaostatak u razvoju.Mentalno.Ovaj decak u ima zaostatak od 4 godine.Radom i vezbom uspeo je da svede na nekih godinu i po zaostatka u razvoju i trenutno ide sa svojom generacijom ali po posebnom programu.A to kod njega je blazi oblik.Tacnije dijagnoza je poremecaj paznje sa primesama autizma.Po tvom nacinu pisanja vidim da apsolutnk nikakav zaostatak u tom smislu nemas.Takodje autizam se od malih nogu vidi.Ne posle losih zivotnih situacija.Iz svega toga mislim da zato ti niko nije ni dao tu dijagnozu iako ima simptoma koji se poklapaju sa tom vrstom poremecaja.Ovo govorim samo iz iskustva prihateljice kojoj sin ima autisticni poremecaj.

Нема он никакав заостатак јер уме да буде безобразан. Једноставним речима, дечко је размажен и навикао да му подилазе и титрају. Једина мука у животу му је што не може да буде савршен онако како би желео.

А ти Кристина чудо је како се увек појавиш на форуму само да би пљувала по мени наравно уз помоћ измишљених аргумената.

Kristina, Dentin i Nambr1 - hvala na podršci i savetima.

A ti, Aco - ne poznaješ me i ne znaš ništa o mom životu, te će pre biti da se malo projektuješ.

Da patetišem i pravdam se svojim životnim problemima i posledicama - ne pada mi na pamet. Kamo sreće da mi je nesavršenstvo najveći problem u životu - ja sam prošao kroz sranja zbog kojih ljudi skaču s mostova i ne težim savršenstvu nego nekom osnovnom duševnom miru. Na tvoje komentare mogu samo da se nasmejem, pa i da se sažalim jer mogu samo da zamislim kakav nedostatak empatije i višak ogorčenosti neko mora da ima da piše takve odgovore. Mnogo se lako triggeruješ.

Elem, srećom pa sam internet moljac i znam već da svaki forum ima svog dežurnog ogorčenog kretena koji jedva čeka da se izdrkava na novajlije. Po pravilu su to ljudi koji su uživo neviđeni beskičmenjaci koji ćute, podvijaju rep i beže od svakog konflikta. Pa to kompenzuju trollovanjem i bullying-ovanjem na internetu, pod velom anonimnosti. To kod mene ne pali.

Elem, case closed i sad vas stvarno napuštam. Te izvoli, biće tvoja poslednja, vidim da ti je stalo.

Лепо сам те питао а ти си напао мене из чиста мира, дакле немам ја проблем. То је ваљда очигледно.

А што се тиче анонимности чак ни то ниси у стању да видиш. Уопште нисам анониман што значи да сва твоја прича пада у воду јер је писана изгледа из зле намере или можда ипак као последица нарцисоидности.