Pozdrav,

ovih nedelja imamo u porodici ozbiljne probleme kako da negujemo onemoćalog starog oca (86 godina). Probleme rešavamo već kako nailaze, što bi se reklo snalazimo se kako znamo i umemo.
Iako me u Srbiji malo toga iznenađuje, ne mogu da ne primetim po svemu sudeći totalnu neuređenost zbrinjavanja starih lica. Još više me zbunjuje ono što sam pročitao u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, gde stoji doslovce u članu 99:

"IZABRANI LEKAR:
....sprovodi kućno lečenje i palijativno zbrinjavanje, kao i lečenje bolesnika kojima nije neophodno bolničko lečenje;"

Ima li ovde neko ko poznaje lekarsku praksu (ili teoriju) da mi objasni kako to da je izabrani lekar zadužen da "SPROVODI KUĆNO LEČENJE" kad oni to očigledno ne rade.

Na primer danas mi je po drugi ili treći put na moje pitanje šta da radim u konkretnom slučaju lekar (izabrani) mog oca objasnio nekoliko opcija:
- bolnica kao izvesna mogućnost (on je dao uput za specijalistu, što je čista glupost jer čoveka koji ne može ni da stane na noge i koji je u polukomatoznom stanju ne mogu sem na nosilima da ODNESEM do specijaliste).
- kućna nega u smislu da povremeno dođe gerontološka domaćica ako sam pravilno naveo termin.
- zavod za gerontologiju u ulici Kralja Milana (ako se ne varam) gde je nejasno da li će ili neće prihvatiti "moj slučaj" jer otac ne stanuje na njihovoj opštini;
- zahtev za kućno lečenje sa "jednim izlaskom lekara". Nisam se setio da pitam da li je to jedan izlazak mesečno ili je to jedan izlazak po uputu.

Da ipak ne širimo temu previše, mislim da ste razumeli šta me zbunjuje, pa da se skoncentrišemo ako može na moje osnovno pitanje: šta znači ono u zakonu da izabrani lekar sprovodi kućno lečenje? Da li je to još jedna sprdnja naših "upravljača" ili je nešto drugo u pitanju? Hvala unapred.

Postoji patronažna služba svakog DZ koja dolazi kući, tako da bi on trebalo to da organizuje u smislu propiše terapiju itd. Verovatno je to to, ne znam iz prve ruke ali postoji ta opcija