Zdravo svima, imam 32 god. i tek pre neki dan, sasvim slucajno, dodjoh od ovog foruma. Obradovala sam se (sto naravno ne znaci da sam srecna) kad sam videla da postoje ljudi koji imaju iste odn. slicne probleme kao ja. Moj problem datira jos od pre 10-god. samo tada nisam znala sta mi je. Mislila sam da je problem u vezi koju nisam imala hrabrosti da prekinem, budila sam se u znoju, sa strasnim lupanjem srca, strahom sta da radim, hiljadu puta razmisljajuci da je samoubistvo jedino resenje.. Posetila sam psihijatra, dijagnoza je bila agorafobija-objasnjeno mi je samo da je to strah od trgova, velikih prostora, no sad znam da ona ima mnogo sire znacenje...Tada sam pila Flunirin odn. Fluxalin.. i moram priznati da mi je bilo super.. pila sam ga oko godinu dana.. i bila ok godinu dana, zatim opet napadi panike, toliko jaki da sam zelela da odem i ostanem u Lazi Lazarevic, plaseci se da cu povrediti i druge i sebe. I ponovo isti lek a zatim promena psihijatra koja nije ni cula za fobije ili panicni poremecaj.. menjala sam gomilu antidepresiva i napokon dosla do novog psihijatra i Seroxata+Rivotril.. osecala sam se prilicno dobro.. sad je Seroxat stopiran, Rivotril smanjen na minimum a ja svaki dan ocekujem kao robiju.. imam sve moguce fobije, mostovi, zatvoren prostor, otvoren prostor, visina, kad sam u tunulu, putovanja dalje od 10-ak km i to bi potrajalo kao i ovo moje pisanije.. ja radim, trudim se da ne mislim, ali slabo, konstantno imam tremu, pa mi se place, pa se uspanicim i tako u krug.. i onda mislim da sam jedina.. znam da sam ja glavni krivac i sudija ali kako da se izborim..?

...............................

To se i meni desavalo...strah od svega i svacega,ma ludilo.Nije da ce ti sad nesto mnogo pomoci ovo sto cu ti reci,ali zapitaj se od cega bezis,cime si nezadovoljna.Meni je to takodje pocelo da se desava kada sam bila u jednoj uzasnoj vezi sa narkomanom.Bila sam kod psihijatra koga je ocito mrzelo da se bakce sa mnom pa mi je rekao da mi nije nista,da se malo sredim u zivotu itd.Koja glupost...da sam mogla sama da se sredim ne bih ni dosla kod njega.Onda sam pocela da citam knjige o tome i da ti kazem pomogle su mi u nekoj meri (mogla bi i ti da pokusas).Najvise mi je pomoglo kada sam se zaljubila.Tada mi je neko poklanjao paznju,imala sam vise vere u sebe i povratilo mi se samopouzdanje.
Nadji nesto sto ce ti malo vratiti veru u sebe,nesto sto volis da radis,idi na neki sport-pomaze dosta.
Nastavi sa terapijom i sigurno ce ti biti bolje.Veruj!!!