Poštovani,

Bele kvržice na obodu penisa, veličine čiodine glave sam prvi put primetio pre oko osam godina. Nije mi delovalo opasno, jer pre toga nikada nisam imao seksualne odnose, pa ni bolesti prenosive tim putem, mislio sam, nisam mogao dobiti. Par godina kasnije našao sam devojku, a posle pola godine veze počeo sam ponovo da mislim na taj predeo svog tela, i učinilo mi se da se, iako smo koristili zaštitu, bele tačkice šire.

Pregledao sam slike na internetu, i ono što imam nije mi se učinilo kao bilo koja polna bolest, već mi je najviše nalikovalo na Hirsuties coronae glandis, ali sam ipak otišao kod doktora opšte prakse. Ona je pogledala, delovalo joj je smešno što se brinem zbog gluposti i na moje insistiranje, poslala me kod dermatovenerologa. Ni ta žena nije mislila da je to opasno (iako je rekla da kod nje ne dolaze samo promiskuitetne osobe, i razbila mi uverenje o nemogućem prenosu aseksualnim putem), mada mi je, opet zbog moje upornosti, ofrlje prešla tečnim azotom preko sumnjive regije, dala mi bornu kiselinu i rekla da dođem na kontrolu (ne rekavši kada).

Tad sam pomislio da očigledno samo previše paničim. Ali nikad nisam bio u potpunosti miran. Zato sam, kad sam 2010. sa desne strane ispod glansa primetio zadebljanje, kao neku debelu izdignutu liniju, trkom otišao kod privatnog dermatologa, koji je to dijagnostikovao kao venu, a bele kvržice kao pearly penile papules. Ni pored toga nisam bio miran.

Isto tako, nisam ni sad. Osetio sam da mi je, posebno u poslednjih par godina, životni polet opao, i teško mi je da živim sa činjenicom da sam MOŽDA zarazio nekoga dragog (ili nedragog, nebitno), i da ću MOŽDA dobiti neku opaku bolest ako ne učinim još nešto, ili, još gore, da je već imam.

Išao sam opet kod doktora, zbog peckanja pri mokrenju, ispričao sve ovo - poslali me kod urologa. Imam bele tačkice na usnama koje se vide bolje kad se usne razvuku - zubari kažu da su Fordajsove granule. Devojci je pre par godina dijagnostikovan HPV, ali njen ginekolog nije delovao zabrinuto, niti je išla na bilo kakve operacije, pošto je sve rešeno vaginaletama.

Moje pitanje je: koji je sledeći logičan korak? Možda sve umišljam, ali je ulog preveliki da bih proveo dane u briganju ili odlascima kod doktora. Osim toga, mislim da je sva ta briga, opravdana ili ne, već počela da ostavlja posledice na moje fizičko zdravlje.

Pomoći će bilo šta - savet, nova informacija ili topla, smirena reč. Unapred sam vam zahvalan, koju god od ove tri stvari da odaberete.