Ljudi, dosta smo pricali o simptomima ove bolesti. Ono sto mene interesuje je da sad vidimo ZASTO! Zasto imamo panicni poremecaj!? Koje su nam to zajednicke psihicke karakteristike? Jer mislim da cemo tako pomoci jedni drugima da uocimo koji su nas strahovi doveli ovdje i sta trebamo uraditi da se suocimo sa njima i da ih prevazidjemo?Mislim da je najbitnije utvrditi UZROK ove bolesti. Jer ako ne znamo uzrok, nema niti jednog lijeka na ovom svijetu koji ce nam pomoci. I ljudi, prestanite ici po doktorima i trositi lovu, jer nema ovde fizickog poremecaja, poremecaj je u glavi-malo otrcano zvuci, ali tako je!
Evo, ja cu poceti prva.
Imam 24 godine, zavrsila sam ekonomski fakultet i trenutno trazim posao koji zasluzujem. U horoskopu sam vaga. U skoli, na faxu sam jako uspjesna, sve sam zavrsila sa super ocjenama i prosjekom i bila sam primjer drugima. Zivim u normalnoj porodici, sa roditeljima koji se obozavaju i super slazu, a isto tako se ponasaju prema meni. Imam vec dugo momka koji me voli i super se slazemo, imah hrpu prijatelja i prijateljica, uvijek spremnih za izlaske i provod, ali i za razgovor. Pa, u cemu je problem?! Svi faktori da budem srecna su tu. U drustvu sam omiljena, djelujem pozitivno na ljude i svi se bore da budu sa mnom u drustvu. Ali, isto tako sam i prestroga sama prema sebi. Ne dopustam si greske,iako sam u stanju jednu gresku ponoviti vise puta, a onda se grizem zbog toga. Mrzim kad ljudi vide neki moj nedostatak, pogotovo ljudi koje volim.Lakse mi je ovo ispricati vama, nego majci ili najboljoj kolegici(koja uopste ne zna za ovo). Citav zivot se trudim da ljudima pokazem kako sam dobra u necemu, kako se neceg ne bojim i sl. A ,u stvari, umirem od straha. Tako sam pobjedjivala sebe! Znaci, ljudi me znaju kao caricu, boginju i dive mi se. Tako da duboko u meni lezi strah da se necu svidjeti ljudima, pa me cak moze jako razocarati i misljenje covjeka(ako je negativno) koga vidim prvi put u zivotu, a i on mene. To bih voljela prevazici. Ako uradim nesto cega se stidim, ako se osramotim pred nekim ljudima, ja onda bjezim od njih. Ne smijem se suociti sa njima! Mislim da oni misle sve najgore o meni i da ce to citav svijet znati. To sto su ti ljudi hiljadu puta losiji mozda od mene ili sto uopste njihovo misljenje nije bitno, to me ne moze utjesiti. Isto tako, imam ogroman strah od bilo kakve vrste rizika. Radije cu nekome drmnuti istinu u licu, nego pokusati slagati ili iskriviti ili precutati istinu. I to nema veze sa moralnoscu. To ima veze sa strahom da me ne otkriju, pa sta cu onda!
Isto tako, cesto mi se javlja, bez ikakvog razloga i strepnja da ce se nekom mom nesto lose desiti ili sl. A da ne govorim o opsesijama sa nekim bolestima, kao npr. prije par godina, dvije godine sam bila ubijedjena da cu dobiti rak dojke i stalno sam se pipkala i ludila sam. Ali je to sve prestalo samo od sebe.
To bi bilo otprilike to! Sjeticu se ja toga jos!
Vjerujte mi da je ovo otvaranje duse neznancima super i da se vec osjecam puno, puno bolje. Nadam se da cete i vi to pokusati i da cemo uspjeti jedni drugima da pomognemo, jer psihijatri su preskupi, a lijekovi ne dolaze u obzir.

malkice je ova "ispovest" konfuzna..volis reci drugima sve u lice ma koliko to lose bilo?
a ispovedas se potpunim strancima..i imas strah da tebi neko ne uradi ono sto si ti u stanju njemu uraditi tj..reci:)
uh bre.. poradi na sebi na tome da zavolis sebe ili da te neko zavoli onakvu kakva si..kazes prijatelji? ali izvini kakvi su ti to prijatelji koji po onome sto sam skontala ustvari ne znaju pravu tebe? tj ni jedan tvoj strah..nego te idealizuju ..tj ti uzivas u tome jer si svesna svojih mana..mane imamo svi..i ne treba bezati od njih oni su sastavni deo covecanstva savrsenstvo nepostoji..mislim da bas i nemas neki opaki problem samo treba da malkice vise verujes u sebe tj u ono sto ti i zaista jesi:)..

U pravu si, breskvice! Pokusacu malo vise da se otvorim prema svojim bliznjima, iako je jako tesko pokazati slabost ljudima koji su do sada mislili da si jaka. Imam osjecaj da bi sve bilo puno lakse da sam se povremeno otvarala. U svakom slucaju cu pokusati. Hvala na tome sto si mi otvorila oci!

Ma nisam ti ja otvorila oci otvorila si ih sama .. jer ja ne bih znala da ti nisi rekla.tj.napisala, zar ne;)
..mada ladno imam osecaj da ima neka kvaka
da si nesto preskocila al aj:)

Uzrok ( u licnosti ) svih napada panike je neuroticna struktura licnosti.Obzirom na vreme ukojem zivimo na svakodnevni stres, ekonomsku i egzistencijalnu nesigurnost ,usamljenost itd.. ima jako puno neuroticara i to bez obzira na pol, IQ,obrazovanje, ekonomski status...Zato je i panicni napad izuzetno cesta pojava. Ona je vrlo usko povezana sa licnim osecanjem bazicne nesigurnosti , manje vrednosti...i drugog, u zavisnosti od iskustva same licnosti kao i od okruzenja u kojem je ona danas. Ono sto je najvaznije je da uz terapiju lekovima i psihoterapiju sa terapijski edukovanim psihologom ili psihijatrom ljudi nalaze nacina da se oslobode napornih i iscrpljujucih napada panike.