Za zdravlje svakog od nas je najvažnija genetička konstitucija, koju dobijamo nasleđem od roditelja. Ona nam određuju boju kose, oblik nosa, veličinu i oblik grudi, telesnu visinu, težinu, intelegenciju itd. Istovremeno genetika (čitaj DNK molekul) određuje i predispoziciju za bolesti. Znači, genetikom smo već predodređeni za neke bolesti. Prema savremenim podacima, iz oblasti humane genetike, svako od nas nosi rizik (’’predispoziciju’’) za pojavu 5-10 bolesti.
Međutim, genetička konstitucija svakog od nas je nepromenljiva kategorija, ona je onakva kakva jeste i ne možemo je izmeniti. Šta onda možemo uraditi? Možemo je upoznati. Možemo upoznati svoje gene, odnosno svoj DNK molekul, koji smo nasledili od roditelja. Upoznavanjem sa samim sobom, svojom genetičkom konstitucijom, stičemo mogućnost, da racionalnije i informativnije upravljamo svojim životom, svojim prednostima (vrlinama), ali i svojim manama (rizicima za pojavu bolesti). Stičemo mogućnost, da preventivnim delovanjem, sprečimo ili odložimo pojavu bolesti, čime produžavamo radni vek i kvalitet života. Često, preventivno delovanje, podrazumeva samo, promenu nekih uobičajenih životnih navika.
Navešćemo neke primere:
-ako neko ima predispoziciju za hiperholesteremiju, smanjenjem unosa masne hrane sprečava/odlaže pojavu mnogobrojnih kardiovaskularnih oboljenja;
-ako neko ima predispoziciju za psihijatrijske bolesti, korekcijom svog društvenog života može izbeći pojavu istih;
-ako neko ima predispoziciju za pojavu malignih poremećaja (kancera) preventivnim analizama i zahvatima može sprečiti pojavu istih itd.
Iz svega napred navedenog, sledi da je za zdrav, dugovečan i srećan život neophodno i jedino ispravno upoznati samog sebe, svoju genetičku konstitutuciju, svoj DNK molekul. Sledi preventivno delovanje, u pogledu izmene loših navika, korišćenja odgovarajućih neagresivnih prirodnih preparata (biljnih), umerena terapija, preventivne analize i eventualno preventivni zahvati.
Postavlja se pitanje: Kako da upoznam svoju genetičku konstituciju? ili Kako da upoznam svoj DNK molekul? Generalno, za to postoje dva načina: Prvi je, sekvencioniranje DNK, što je za naše uslove prilično skupa i ’’običnom’’ čoveku nedostupna metoda. Drugi je, familijarna i lična (personalna) medicinska istorija. Familijarna medicinska istorija, uz poznavanje humane genetike, omogućavaju procenu rizika pojave bolesti. Napredak u oblasti humane i medicinske genetike, je omogućio da se sa značajnom verovatnoćom, ustanovi rizik pojave bolesti.