Dragi (buduci) kolega, cenim Vas entuzijazam, ali neki Vasi stavovi i komentari zaista nisu na mestu.
1. Zlatno pravilo urgentne medicine je da se ne narusava licna bezbednost, kao i bezbednost sopstvenog tima - tek kad je taj uslov ispunjen, pristupate pacijentu, inace pravite glupost - od jenog pacijenta pravite ih vise (nepotrebnim povredjivanjem sopstvenog tima)
2. Defibrilatori koje spominjete, automatski spoljni defibrilatori, nalaze se na javnim mestima u Nisu i Indjiji i upotrebljavani su za spasavanje zivota i kod nas
3. Sto se anafilakse tice, tesko cete spasti pacijenta koji je u pravom anafilaktickom soku cak i ako mu odmah date terapiju - kod nas je uobicajeno da se mnoge alergijske reakcije dijagnostikuju pogresno kao anafilakticki sok. Adrenalin nije lek sa kojim se moze odokativno raditi i potrebno je poznavanje protokola urgentnih stanja za njegovu upotrebu
4. Da li mislite da prodavacica u apoteci (bez zelje da ikoga vredjam) moze da prepozna i na pravi nacin tretira anafilaksu?

NE!

neke stvari koji studentbgd govori ima smisla... opće znanje puka uspoređeno sa znanjem puka po zapadu se razlikuje do te mjere, da se meni neki dan na dežurstvu na rukometnom turniru dogodio slučaj, kad se oko momka koji je kolabriro skupilo toliko ljudi da ja nisam mogo prić, i svatko je imao ideju, kao polij vodom ili čupaj jezik (tehnika koja se ne radi više od 10 godina), a nitko se nije sjetio maknut da liječnik priđe... Imao sam sreću boravit po inozemnim kongresima urgentne medicine, ALS i ATLS tečajevima i vidjet kakva je organizacija naprimjer hitne u Londonu... nemojmo se zavaravati da smo dobri... dobro pacijentu kojem ja priđem nije dovoljno... u najmanju ruku moramo težiti prema izvrsnom... radim u BiH, i sretan sam jer sad imam priliku radit za njemačku ambulantu + hitnu službu... razina rada ovdje je nemjerljiva s razinom rada u hitnoj u kojoj sam prije bio, gdje se liječnicima ne da izać na teren pa pošalju medicinsku sestru... o čemu mi ljudi pričamo....

e sad, poštovani kolega studentbgd... što se tiče da nas zakon obvezuje da pomognemo, čak i kad je naš vlastiti život ugrožen....
jel ti znaš da se po natjecanjima hitnih pomoći, ili u normalnim zemljama gdje medicinski tim ima ispite i provjere znanja svake 2-3 godine, diskvalificia i obara, ako nisi pitao: Jel okolina sigurna za prići?, što znači, i to nauči zauvijek: NIKAD, ali baš NIKAD, ne prilaziš pacijentu ako oklina nije sigurna za tebe i za tvoj tim, osim ako si izuzetno lud... ugrožavat svoj život, i živote svog tima, ne pada mi na pamet... što prije kolega shvatiš, da mi nismo Bogovi, i da se ne može svakoga spasiti, to bolje i po tebe, i po tim s kojim ćeš radit... jer da netko iz mog tima odluči upustit se u opasnost i pomoć unatoč zabrani, ja bih bez okljevanja krenuo za njim... pa čak i ako poginuo...ali to se neće dogodit... jer smo profesionalci... to je ključno... naučit se distancirat od žrtve....

zanimljivo razmisljanje....................................pa prva pomoc mi je bila obavezna u skoli,ap tako da znam za sve prilike kako treba reagovati.......................

vjeruj mi svi su imali prvu pomoć i u auro školama i čak u nekim školama... al ne zavaravajmo se... to je sve, samo ne prva pomoć... i koliko ti je toga ostalo u glavi ako naiđeš na osobu u kardijalnom arestu... znam momke, koji su proplakali nakon što su vijdeli žrtvu kojoj su oči se okrenule i pala je "mrtva" na pod...a svi su se junačili kao da su neke face... najteže je bit general u bitki....

Jako je moguce izesti obuku prve pomoci ali da nju izvode ljudi koji se u to razumeju. Ja sam u jednoj knjizi za polaganje vozackog ispita procitao kako je u koliko bas niste sigurni da je nekome stalo srce znaci ne znate bas da li se oseca puls najbolje da ne radite masazu srca dok ne dodje neko strucan (doktor) pa da vidi da li je to puls sto vi osecate ili nesto drugo. Naravno jedan anesteziolog se zabezeknuo kad sam mu ovo rekao. Naravno knjigu pa i taj deo je pitao inzenjer saobracaja. Stvar je u tome sto svako moze da napise svasta.

auto-škole ja neću ni komentirat... kad sam ja išo za to polagat...stavili su nam neki video gdje je još uvijek bilo 5:1 omjer kompresija sa umjetnim.... ma ne želim komentirat...eto samo ću reć da prema novim smjernicama iz 2005. uopće ne trebaš provjeravat puls pri reanimaciji...dovoljno ti je da ososba ne diše da započneš kompresije i umjetno...

Taj odnos 5:1 se pominje na mnogo mesta. Ali sada amerikanci pricaju o nekom sistemu mnogo kompresija pre ukljucivanja vestackog disanja (oko 200) zato sto tvrde da u krvi ima jos uvek dovoljno kiseonika i da je bolje usresrediti se za pocetak na pokretanje srca. Po meni je jako delikatno pitanje taj odnos. Ne moze se reci koji je dobar odnos.

Jedno pitanje ima li adrenalin neke vajde kod anafilaktickog soka ako ne prikacite I.V liniju da bi ste podigli pritisak na pozeljan nivo u koliko je isti pao na opasan nivo po pacijenta?

nije to pitanje... o takvu pitanju ni ne možemo govorit u polju prve pomoći...

Kako nije pitanje? Otiso sam malko od teme. Ali pa sta. Jos sam tu negde sa temom. Nije bas za prvu pomoc i za lajke ali ajde neka mi neko odgovori. Dakle ako je kod anafilakse doslo do velikog pada pritiska , da li adrenalin ima nekog efekta u koliko nedostaje infuzija kojom bi se podigao pritisak. Posto u mnogim uputstvima za tretman anafilakse ne stoji da treba prikljuciti infuziju a u mnogima stoji da treba pa je moje pitanje ko je tu u pravu. I kada treba prikljuciti. Da li samo ako je pritisak dovoljno nizak ili uvek.

Kolega, moje misljenje je da u svakom slucaju cak i kod razvijanja anafilaktickog soka u celini( sto je izuzetno retko) i u prilikama koje nisu bas pravi anafilakticki sok ( dosta cesto) treba uvesti I.V liniju iz prostog razloga zato sto cete se naci u cudu kada u razvijenom soku ( obzirom na cekanje koje pominjete) necete naci venu, bas zbog pada pritiska i kolapsa vene. Ovo je samo moje misljenje-logika. POzz

ja nisam ni student,ni lekar ali ucila sam u skoli o prvoj pomoci.tako da naravno da bih svima pomogla pa makar poginula,posebno deci nedo bog da treba.mada problem je sto sam preosetljiva tako da neznam dal bih uspela nekom da pomognem,kad sam videla saobracajnu nesrecu i mrtvu zenu,ja sam pocela da se gusim i zamalo da padnem u nesvest.to sam videla kroz prozor autobusa,koji se pomerao i tako me nekako proslo kasnije inace da sam bila pored tih kola,ne verujem da bih opstala na nogama,tako da i nisam bas za neku pomoc. za decu pak mislim da bih neznam sta uradila,bas sve na ovom svetu.i to ne samo da im spasim zivot.

evo, ja bih još rekao, u svakom slučaju kod kojeg će trebat daljna obrada, ili lijekovima, ili laboratorijske pretrage, te kod težih povreda, trauma, stanja, uvijek uvedite venski put....