Iako je uvod trebao da bude podugacak ja cu post ipak skratiti na nekoliko pitanja na koja se svodi sustina.


1. sta mene ceka, ali stvarno, sta me ceka kad zavrsim fakultet? Kakva realnost me doceka i "spusti na zemlju" jer meni je medicina jako zanimljiva ali ne znam sta cu misliti za 3, 4 godine. Koja je moja realnost ako znamo da nemam vezu ni lekare u porodici; dom zravlja? Selo? Farmaceutska kuca? Biro?
Koje su mi alternative?
Postoji li najmanja sansa da dobijem ikakvu specij.ovde s obzirom na br nezaposlenih?

2. mnogi su mi rekli kad je trebalo birati fakultet da treba da se zapitam sta zaista zelim u zivotu, dakle, koje su to osobine koje morate posedovati kao lekar i na sta se, ali zaista, kad se sve sabere, svodi vas posao (moram da trazim odgovor ovde posto prof.kad ih pitate obilaze kao kisa oko Kragujevca)?

3. jeste li se razocarali u svoju profesiju (bar malo) i sta je ono sto biste voleli da ste znali a niste kad ste studirali a niko vam nije rekao? Koja ocekivanja nisu ispunjena?



Molim vas da budete iskreni, kako se kraj studija ne nazire panika me hvata a ja sve manje vidim smisao u studiranju medicine u Srbiji.

Ceka te biro,farmaceutska kuca ako imas vezu,ili srecu,cak ni selu ne mozes da se nadas,a ako imas vezu,to je vec druga stvar...

Sta mislis da je jedina stvar pole fakulteta "specijalizacija"?

Pokusaj pravu meidicinu, pa radi u nekom selu u amublanti pa se brini o 2000 ljudi. To je "specijalizacija" gde je potrebno znanje i vestine a ne naprimer neka super specka "nuklearna medicina - subpspecijalizacija tireologija" gde ces radit po sistemu "tri bolesti - dva leka".....

Ne, radujem se bilo kakvoj praksi s obzirom na to da je ova sad blizu nikakvoj



Sta mogu da ucinim (a da je do mene) da ne bude tako?

Mozes da se molis bogu,ne znam odakle si,ali ako si iz bg-a bez debele veze neces moci nigde ni da volontiras,ni u nekom prigradskom naselju,selu oko bg-a,ja bar ne znam nikog ko je uspeo da se zaposli sam,izuzev u vreme bojica,a za mesta van bg-a stvarno ne znam...

Vidi, pitanja koja si ti postavio nemaju tacnog odgovora, a zasto je to tako, trazi pricu od 100 strana
Niko normalan, a ko ti moze iole koju pametnu reci, takvo pisanije ne moze sebi da priusti
Ti ces se na kraju negde vec zaposliti! To je ono sto trebas znati... Jer svi se vec negde zaposle
Ko god ti sta rekao, posla ima!
Sa radnim mestima se kalkulise, stalno se nesto mulja, ali nove ljude primaju.
Ukrtko:
Prosecan lekar bi trebao imati oko 30-40 pacijenata dnevno u proseku (em po zakonu, em da bi taj posao na nesto licio), a ima ih oko 60!
Isto vazi i za specijaliste.
Dakle generalno posla ima...
Problem je da previse momaka 'oce istu devojku
Dali ce bas tebi, sticajem sretnih okolnosti, kada se pojavis na KCS od direktora biti ponudjena specijalizacija neurohirurgije jer im se dopalo kako razmisljas za vreme staza...
J*** ga i na loto-u ljudi dobijaju
Nemoj previse racunati na to... Nije nemoguce, desavalo se, ali glupo je planirati buducnost na temelju necega sto ima verovatnocu zeljenog ishoda 1:40000.
Medicina... Medicina je ogromna.
Kao sto verovatno znas to je "primenjena biologija coveka". Dakle bavi se covekom i svim sto ima veze sa njim u cilju odrzanja zdravlja i lecenja bolesti. To je otprilike sve na svetu
U medicini za svakog ima mesta i za nas ce uvek biti posla (i za popove sa nama).
Mani se razmisljanja o srpskoj medicini... Mi smo mala, siromasna zemlja u tranziciji, nastanjena u proseku polupismenim svetom.
Rekoh da je medicina ogromna, jedna ogromna suma koja raste u mocvari... U njoj se tesko snaci i nama koji se time bavimo, a laici se tu izgube vrlo brzo! Najprostiji odgovor o tome sta je tvoj posao, odnosno, koja je tvoja uloga u zdravstvenom sistemu, je: Da figuriras Trebas sedeti u nekoj ordinaciji da bi se svet u mestu u kojem radis osecao sigurno
Mnoge ce se kolege verovatno naljutiti na ovo moje misljenje o srpskom zdaravstvu, ali taj se odgovor jednostavno namece odlaskom na posao svaki dan! To je ono sto moras - figurirati...
Ali takodje, prijatelju, tebe niko ne obavezuje da otaljavas svoj posao Tebi niko ne brani da se potrudis Niko te nece terati... Ali nece ti ni braniti
Proci ces vise faza u radu i shvatanju lekarije... I na kraju ces iznaci neki svoj put... Za to je potrebno vreme, a da bi se preziveo prolazak vremena treba biti strpljiv i naci nekakav hobi

Zahvaljujem na vrlo podsticajnom odgovoru!

Evo da ti napisem i ja nesto kao neko ko je sada u sred studija...
Kada sam upisivao,kao da i nisam bio svestan sta me ceka...Nekako mi se sve to na brzinu dogodilo jer se za razliku od vecine koja se spremala 2 godine za prijemni (pa popadali) ja sam se punom parom spremao 3-4 meseca bez dizanja glave sa biologije i hemije i upao na budzet. Kao sto rekoh,sve se brzo odigralo pa nisam ni imao vremena da razmisljam a ni da postavljam sebi pitanja gde cu, sta cu posle faxa i mislim da je tako najbolje. Evo ni danas o tome ne razmisljam jer objektivno ne znas sta ce biti sutra a kamoli za 6 godina.
Sto se samih studija tice-tesko je i naporno ali nemoj da te to obeshrabri jer se posle nekog vremena naviknes pa ti bar na neki nacin (citaj:psihicki) bude lakse. Bitno je da nadjes nacin da se dobro organizujes i da ne gledas previse unapred,vec je bolje koncentrisati se na predstojeci ispit i gledati da ga odradis sto bolje mozes.
Mislim da ne trebas da se zamaras jurenjem za ocenama,ponistavanjima ispita jer je to mac sa 2 ostrice a i takvo studiranje ce te brzo umoriti a to nije dobro.
Sto se generalno mog razmisljanja tice-kada bi me sada pitali da li bi ponovo upisao studije medicine rekao bi: DA! Jer kako odmicu godine,sve vise ulazim u 'sistem' i sve mi se vise svidja... U sledecem semestru mi pocinje klinika i jedva cekam Ako te nesto jos interesuje sto sam zaboravio da kazem-ti slobodno pitaj
Pozdrav