Imam veoma jaku porodicnu istoriju secerne bolesti, obe babe, 1 deda, imali su ovu bolest. Kolika je verovatnoca da i ja to imam, koji bi bili prvi simptomi?

Dali neka pravilna ishrana moye da posluyi kao neka preventiva da se to spreci?

Kada pojedem malo vise slatke hrane boli me glava i lose se osecam, imam vrtoglavice ali se bojim da odem na kontrolu krvi zbog mogucih losih rezultata.

To što ne ideš na kontrole samo je odlaganje problema i može dovesti do nečeg mnogo goreg! Povišen šećer izaziva žeđ, umor, nekada i glavobolje. Bićeš mnogo mirniji ako odeš kod lekara. Ishrana je naravno veoma bitna. Ali najvažnije - PROVERI ŠEĆERE !!!

Da ne bi mnogo nagađao, najbolje je da uradiš test sa glukozom, odnosno test opterećenja, u ambulanti. To se radi tako što se prvo izmeri šećer u krvi (bocnu te u prstić), pa onda popiješ rastvor od 70ml glukoze, pa se nakon 2 sata ponovi merenje šećera. To će pokazati kakva ti je funkcija pankreasa.

Ono što bi svakodnevno trebalo da radiš, kao prevenciju pojave (a i kasnije u životu), je sledeće:
1. ne preskači obroke (znači, tri glavna i 2-3 užine)
2. podeli vizuelno svoj tanjir: 1/2 povrće, 1/4 hleb (ili krompir, testenina, pirinač) i 1/4 meso (ili jaja, sir i sl.)
3. bavi se fizičkom aktivnošću, makar pešaci redovno pola sata dnevno. To možeš da uradiš i ako umesto kolima ili prevozom, jedan deo puta (ili ceo ako je moguće), jednostavno preprešačiš.

Današnja terapija tabletama je izuzetno dobra i održava šećere tokom celog dana, jer lek traje 24 časa (npr. Amaryl). Nemoj odmah da misliš da ceš morati da primaš insulin. Zato je veoma važno da prvo utvrdiš svoje stanje, da ne bi iscrpeo rezerve pankreasa pre vremena, a i da bi "mirno spavao".

Moje lično mišljenje je da je insuli mnogo bolji od tableta! Čak i da se pokaže da si dijabetičar , razloga za paniku nema. Dešava se. Panika i strah bi ti u mnogome otežali situaciju. Ako se dokaže da jesi dijabetičar javi se ovde i sve će ti objasniti Dijabeta, a i ja ću ti rado pomoći iako sam dojabetičar početnik.
Ne brini. Dijabetes barem ne boli.

Kako ne boli? Mom dedi su nogu odsekli zbog toga !?

Zaboga pa kada je to bilo. Sada to ne mora da se desi. Bitno je da redovno pratiš kretanja šećera u krvi, da redovno daješ sebi insulin i da redovno ideš na kontrole. Ako vodiš računa o sebi do takvih stvari zaista ne mora da dođe. Moj kum ima dijabetes već više od dvadeset godina i nema ni jednu jedinu komplikacju, ali samo zato što je brigu o svom zdravlju ozbiljno shvatio.
Nemoj da se paranoišeš jer sve to i nije tako strašno, a i valjda će nam ovaj 21. vek doneti neke novine.

Eeeee, da… Upravo to "ne boli" je najveca zamka dijabetesa... Ukoliko čovek nije dobro obučen ili ne želi da sprovodi samokontrolu (a to je broj 1 u terapiji), dešavaju se stravične posledice! Neregulisani dijabetes onda podmuklo, iz dana u dan, godinicu po godinicu, sve više nagriza organizam i vitalne funkcije, pa se dešavaju i ovakve stvari kao tvom deki. Kardiovaskularni sistem strada, a to onda kasnije znači problem sa bubrezima, očima, srcem, itd, itd. Zato - pamet u glavu! Ako ne znate šta treba činiti, ili nemate adekvatnu podršku, uvek ima neko ko zna - makar na ovom forumu, pa ćemo dalje lako...