Od epilepsije,tuv.juvenilne koja navodno treba da prodje za 3-4 god.Ovo mi je treca god.i na poslednjoj kontroli nisam imala ni jedno praznjenje:)nadam se da ce tako i ostati.Znas kako....ne treba da te tvoji problemi toliko preokupiraju,znam da ti je teško,i meni je bilo u početku.Dugo se nisam usudjivala nikome da kazem,i jednom sam se slomila i rekla decku sve.On je pustio suzicu i zagrlio me tako cvrsto,kao nikad do tad i rekao da ce uvijek da bude uz mene:)Znaci sustina je naci pravu osobu koja ce te prihvatiti bas takvog kakav jesi,u suprotnom te ne zasluzuje.Stvarno sam prosla kroz uzasne stvari u zivotu...i nekad mi se cini da sam najveci baksuz na svijetu.Pokusavam da budem sigurna u sebe,da kad izadjem blistam,da niko ne posumnja da u sustini jedva stojim na nogama,ali nekad bude zaista tesko:(Imam zelju da uradim nesto stvaaarno veliko u zivotu,i dok to ne ostvarim necu se smiriti.Toliko puta sam zazalila sto sam se rodila zbog svega kroz sta sam prosla,a opet nekad kad razmislim-ja sam tu s razlogom.Probaj da razmisljas ovako i ne daj se:)

Ma verujem ti.Svima nama je tesko, cak i obicna anksioznost je opasna i teska a kamoli nesto vece.Ja sam se bas zeznuo sto sam prestao tablete da pijem jos sam i pio alkohol.Znaci vise toga nema, moram piti tablete a alkohol i drogu nikada u zivotu.Cuo sam akda neki apilepticar ima napad da nemoze da se povrati dva dana i da dok ima napad niko nesme da ga dira.

Ne.znas kako to izgleda:prvo dobijes auru,mislis,svjestan si odredjeno vrijeme,ali kad hoces da kazes nesto pricas nepovezano...kao da se centar za govor u mozgu poremeti,isto tako kad hoces da napises nesto.Takodje,pocnu ti se pojavljivati neke iskrice pred ocima,i tama a te iskrice bljescu,ono kao kad gledas u sunce pa sklonis pogled.Desilo mi se na casu jednom,pisala sam nesto u svesku i dobila auru u sred casa...iako polu svjesna,nemocna da govorim,vidim pa cak i da zatrazim pomoc(ne mozes ni to cak) molila sam boga samo da niko ne primjeti.Nemas pojma koliko je bilo tesko.Tad nisam pala,kao cudom se povukla aura.E obicno posle toga glava pocne da ti se bukvalno okrece za pun krug,ali posto je to nemoguce kad dodje do same granice onda gubis svijest i padas.Desavalo mi se x puta da se nenormalno izubijam svuda,jednom sam se bas gadno udarila u glavu.posle ustanes,ko da nista nije bilo...samo si malo iscrpljen,ali posle par sati sve se vraca u normalu.

Neznas sta je gore ovo moje ili ovo tvoje.Jesi ti procitala sve sto sam napisao o mom problemu tj psihozi?A to je samo glavnina.Posto sma dosta pisao.

Nije moj problem ni malo naivan,ali moram priznati tvoj je veci.Sizofreniju slobodno otpisi,to nije 100%.Posebno jos ako niko u tvojoj familiji nije to imao.Potpuno razumjem tvoj cin posezanja za drogom nakon smrti majke i losih intrapersonalnih odnosa.Ja sam ti kao ti po tom pitanju,znaci vjecito me je zanimalo sta ko misli o meni sta ko prica,a kad neko nesto negativno kaze...to je da se ubijem ili nista.I dan danas je tako....pokusavam da se trudim da me to ne zabrinjava ali...tesko.Ljudi nekad znaju biti skotovi,ali pravi skotovi.Ali kad mi naidje takav period ja samo pomislim na ono pozitivno i na ljude koji su vrijedni moje paznje.To mi donekle pomogne.Ljudi te osude i prije nego sto cuju tvoj pricu,a nikad ne stave sebe u tu poziciju.Ovo je nazalost takva sredina.Mislim da si pod velikim uticajem toga,i sad ako ti neki skot to kaze ti stvarno pomislis da je tako(u tvom slucaju da si lud-nigdje veze!).U takvim situacijama covjek je podlozan da ucini najvece gluposti da bi se na na neki nacin 'dokazao'.Droga jeste ucinila svoje(sto se tice tih glasova u glavi),smatraj to samo prolaznom stvari.Mislim da najveci uticaj je imala ta tvoja psihicka labilnost u teskim trenutcima i podloznost tudjem misljenju i naravno gubitak majke.Ali,moras jedno shvatiti,da se lose stvari desavaju ali i da prolaze.Vidis,npr.meni se desilo da dobijem napad pred osobama sa kojima sam bila u groznim odnosima,i sta mislis kakva je bila prica?Eno one epilepticarke....u istoj godini moj tata oboljeva od srca i ima hitnu operaciju,moje grudi su se razvile jos dok sam bila 3 osnovne,i od naleta hormona desilo se da koza izmedju njih ne sraste dovoljno za grudnu kost,to se ne vidi toliko ali isla sam na operaciju koja je bila prebolna i nije uspjela!Sad me ceka jos gora...desilo se isto tako da mi je decko uzeo nevinost neocekivano,da ne kazem na silu.....grozno sam se osjecala.I dan danas je tako...Ali,znas sta ja radim?Sredim se,obucem nesto sexy,hvala bogu imam nesto u glavi,ne izgledam lose,podignem glavu i izadjem napolje.Kad stanem stiklom na tlo-svijet je moj!A sa svakim ko mi se obrati,trudim se d budem maksimalno ljubazna i nasmijana-pa kome se ne dopada nek odjebe.I da znas da pali.A promjenila sam malo i sredinu,sto i tebi savjetujem.

Ma vreme leci sve, npr ja sam trenutno u depresiji i nista ne radim, i svaka sitnica me pogodi, a npr za jedno godinu dana ako da bog ako ne budem bio u depresiji bicu aktivan i psihickki stabilnija osoba, tako da sta god mi neko kaze ruzno ja cu to lakse podneti.kada bud ebilo lepo vreme idi trci svaki drugi dan od po 3 kruga za pocetak ili idi u teretanu pa trci na traci.

Da li ces biti u depresiji za godinu ili ne to zavisi od tebe:)A sto se tice trcanja ne znam,imam velike grudi pa nije bas lako trcati s njima Imam ja svoj sistem vjezbica,samo mi treba motivacija koju nemam:(