Utapanje ima dve faze. U prvoj fazi kad tečnost počne da ulazi u disajne puteve dolazi do laringospazma tj. zatvori se refleksno larinks, a u drugoj fazi sa gubljenjem svesti popusta laringospazam i tada tečnost ulazi u pluća, srce tada jos nekih 5 minuta radi i onda staje. U prvoj fazi želudac se puni tečnošću, a u drugoj pluća.

Postupak pomoći unesrećenom

Prvo se proveri da li davljenik ima puls na vratu pipanjem karotidne arterije (njene pulsacije se pipaju pomoću tri prsta sa leve ili desne strane grkljana), time ustanovljavamo da li radi srce. Dok to radimo(da ne bismo gubili dragoceno vreme) možemo proveriti i da li unesrećeni diše posmatranjem grudnog koša.

1.Ako unesrećeni diše i srce mu radi, a bez svesti je, odstraniti sav strani sadržaj iz usta i postaviti ga u bočni ili koma položaj jer postoji opasnost od aspiriranja povraćenog sadržaja iz želuca (u ovom slučaju vode koje se nagutao),zapadanja jezika (jer je u komi) itd.

2.Ako ne diše i nema pulsa na karotidama, odstrani se strani sadržaj iz usta (pesak, mulj i sl.) unesrećeni se okrene na ledja, obuhvati rukama njegov adbomen i podigne da bismo izbacili vodu iz zeluca (koji je pun vode i distendiran, gura dijafragmu zajedno sa srcem i plućima na gore)

3. okrenemo unesrećenog na ledja i izvršimo kardiopulmonalnu reanimaciju o kojoj je ovde već bilo reči.

4. ako je kardiopulmonalna reanimacija uspešna, oslobodimo ga vlažne odeće, utoplimo i u bočnom položaju transportujemo do prve ambulante, stanice hitne pomoći, doma zdravlja i sl.

U brzini mi se u stavci 2 potkrala mala greška. Naime, unesrećeni se okrene NA STOMAK i onda mu se izbaci voda iz zeluca opisanim postupkom.

Traheotomia je vrlo komplikovana intervencija i za stručna lica a da i ne govorimo o ostalima.Izvodi se samo u slučaju kada postoji neka mehanička prepreka do mesta gde se ona izvodi i nikako ključevima ili sličnim predmetima.
Ako nisi potpuno siguran u to što radiš nikako ne pokušavaj jer tako sigurno ne možeš pomoči.

Posle koliko treba stati sa reanimacijom u slucaju da ne polazi za rukom da povratimo davljenika. Znaci kad se treba pomiriti sa cinjenicom da vise nema sansi.

A bas sam htela da pitam za stavku 2 kako je izvodljivo to opisano a na ledjima?!!!

Hvala!

Uza struka mi je upravo podvodna medicina pa cu dopustiti ovde sebi malko pametovanja.

Najpre, kod spasavanja davljenika je primarno osigurati sopstvenu bezbednost (stradavanje spasilaca nije ni najmanje neuobicajena stvar). Nekom ko se davi na povrsini ne prilaziti spreda. Bolje je dobaciti nesto sto pluta nego prici direktno sve dok je davljenik svestan. Itd.

Kod dece panicna faza na povrsini najcesce izostaje. Deca se tiho i neprimetno dave (ne skidati stoga oci sa njih kad su u vodi ili blizu vode!).

Kod onesvescenih davljenika koji ne disu na povrsini bolje ih je sto pre evakuisati iz vode (eventualno posle 2 spasilacka udaha) nego pokusavati herojsku ventilaciju u vodi kojom se samo gubi dragoceno vreme do kvalitetne resuscitacije na suvom.

Davljenika treba po mogucstvu drzati sto horizontalnije prilikom izvlacenja iz vode.

Cim je osoba na suvom zapoceti odmah primarnu ABC (Airways, Breathing, Circulation) proveru.

Pozvati hitnu medicinsku pomoc, po mogucstvu (pouzdanim) delegiranjem.

Prilikom evaluacije/otvaranja disajnih puteva imati u vidu mogucu povredu vratne kicme koja nije neuobicajena kod davljenika.

Povracanje i regurgitacija je redovan nalaz kod davljenja i davljenika tada treba okrenuti na stranu i ocistiti gornje disajne puteve (manualno ili aspiracijom ukoliko je dostupna).

Kada su gornji disajni putevi ocisceni i davljenik polozen na ledja otvoriti disajne puteve ili a)zabacivanjem glave ili b)protruzijom vilice (postednija metoda sto se tice vratne kicme) ili kombinacijom ove dve metode.

NE GUBITI VREME NA POKUSAJ EVAKUACIJE VODE IZ DONJIH DISAJNIH PUTEVA!

U slucaju slatkovodenog davljenja voda se apsorbuje zbog osmotske razlike, dok se kod morskih davljenja kontinuirano javlja penusavi plucni edem koji nije moguce odstraniti.

Ukoliko disajni putevi nisu prohodni uprkos prethodnim manevrima predlaze se eventualno Hajmlihov manevar--i to uz velike mere opreza jer je povracanje i aspiracija veoma verovatna. (Hajmlihov manevar ne koristiti za odstranjivanje vode iz pluca!)

Osim stranog objekta disajni putevi mogu biti blokirani i otokom ili povredom grkljana.

Po ustanovljenoj prohodnosti disajnih puteva (koju testiramo svaki put sa 2 spasilacka daha) pristupiti evaluaciji disanja.

Ukoliko je disanje prisutno davljenika postaviti u bocni polozaj sa otvorenim disajnim putevima. Dati odmah kiseonik ukoliko je dostupan.

Ukoliko je disanje odsutno zapoceti resuscitaciju. Ukoliko je osoba obucena pre zapocinjanja resuscitacije se moze proveriti puls (na vratnoj arteriji, ne na zglavku!) no vecina organizacija za obuku laika u pruzanju prve pomoci smatra taj korak nepotrebnim gubljenjem vremena.

Novi standard je dva udaha na 30 srcanih kompresija koje treba vrsiti 100/min.

Ukoliko dodje do regurgitacije zeludacnog sadrzaja (a doci ce!) davljenika odmah okrenuti na bok i ponoviti ciscenje gornjih disajnih puteva.

Resuscitacija davljenika moze da traje satima. Za sto bolju izdrzljivost ruke drzati ispruzene u laktovima i koristiti prebacivanje tezine tela za pritiskanje grudne kosti, a ne snagu ruku. Ukoliko je moguce ventilirati uz dodatak kiseonika. Dzepne maske za resuscitaciju imaju mogucnost kontinuiranog napajanja kiseonikom putem tankog creva, no u njihovom nedostatku u sklucaju da postoji izvor kiseonika spasilac moze sam da udise kiseonik i uduvava ga potom iz svojih pluca u davljenika.

Davljenik treba sto pre da bude predat sluzbi hitne medicinske pomoci intubiran, ventiliran kiseonikom i zbrinut pomocu ostalih mera ALS.

Kod mnogih davljenika je prisutna hipotermija i u tom slucaju resuscitaciju ne treba prekidati sve dok se unutrasnja telesna temperatura ne povisi aktivnim zagrevanjem barem do 34-35C.

Davljenik je mrtav tek kad je "topao i mrtav".

Kako se proverava da li su disajni putevi prohodni, koji je naj pouzdaniji metod za to???