Pozdrav svima!
Kao prvo htela sam da pohvalim ovaj forum jer ima dosta dobrih stvari, pitanja, odgovora iz svih oblasti medicine, koji svima nama ponekad trebaju.
I cesto, na upit u guglu, izadje stranica sa odgovorom na doktor.rs. A to dosta govori o sajtu.
Vec duze vreme se nesto razmisljam da li da ostavim i ja svoj "problem" ili ne. Mozda je previse "banalan" al meni tako ne izgleda,
Dakle, na pragu sam 30-ih, zivim nekoliko godina sa partnerom, slazemo se dosta dobro, ustvari, super se slazemo, razumemo. Radimo zajedno, Cak planiramo planiramo da otvorimo nesto privatno. Da prosirimo nas timski rad. Planiramo i buducnost. Izlazimo, druzimo se, krecemo. Imamo tempo koji pratimo i dobro nam je. Trudimo se da se zdravo hranimo (sto manje testa, masti, slatkisa vise piletine, soje ribe, povrca...hranu gotovo da spremamo iskljucivo na vodi ato govori i cinjenica da nam litra ulja traje po 2 meseca tao da nas ova poskupljenja ulja ne doticu )) Imamo nase male kucne ljubimce koji nas jos vise cine srecnim. I sad se pitate gde je problem? problem je u meni i enegrigiji. Jer svako bi pored ovakvog zivota imao energije za jos dvoje ali ja ne. Vec skoro godinu ipo dana, ja mucim problem sa pospanoscu i zevanjem. Imam tako nekad napade zevanja to toliko traje, desetinama minuta, zevam do suza, na svaki sekund. Uzasno je. Neprijatno je ako sam negde u drustvu il sl. jer svaki put kad se vidim sa drustvom, rodbinom, prijateljima, ja zevam. Jako je neprijatno. U sred price, ja dobijem taj napad zevanja i ne znam i ne mogu da se zaustavim. Pa kao tarzim casu hladne vode, utripujem se da ce hladna voda da "sapere" zevanje. Ali nista, naravno, jer sve je to samo trip. Jedva docekam deset sati uvece.I obavezno pre nego sto legnem opet krene tura nenormalnog zevanja, zevanja do suza. Kao da godinama nisam spavala. Ustajem redovno oko 7. I kao mala sam ustajala rano. Nikad nisam bila spavalica neka. Cak iako se desi da izadjem u grad ili da legnem oko 3-4 ja cu ustati u 7-8 Dok bi drugi znali da spavaju do dva tri cetiri. I ne izlazim zbog toga. Jer danas se izlazi tek u 22-23 a ja sam vec do tad iscrpljena maksimalno.I tako vec mesecima unazad, Lezem oko 22 ustajem u 7 i ponovo lezem u 11 ustajem u 12-13... ja prosto moram oko 11 pre podne da zaspem, na sat dva. Na srecu pa posao obavljam od kuce i mogu da sebi priustim to spavanje. Ali mislim da to nije bas zdravo. Ako ne legnem oko 11 onda ne mogu da docekam budna 20h vec oko 18-19 dobijem napade zevanja i nekog jakog umora kao da sam kopala citav dan. Pokusala sam i sa redovnim vezbanjem (yoga, pilates, aerobic, kik box, vozila biciklo 20ak kilometara dnevno, trcala) ali nista. Zevanje nastaje i prilikom fizickog naprezanja tj vezbanja i umor ne prestaje, ne prolazi, iscrpljena sam, pregazena i stvarno ne mogu vise. A moj dragi, on je pun energije, radi mnogo, stalno,danju nocu zna da spoji po nekoliko dana rada sa svega par sati sna. I moze. Ima energije. Ima snage. Nikad ne zeva. Nikad nije umora. Sve stize.
Isla sam i kod doktora, proveravala krvnu sliku, urin, stolicu, srce, pluca. Sve je savrseno. Al opet nije. Ljudi, kako da izadjem na kraj sa ovim umorom i pospanoscu, zevanjem i iscrpljenoscu?Stvarno mi je veliki problem. Imam dosta da radim, ucim, kome da posvetim vreme, dan, sebe al ne mogu kad mi se stalno spava.
I danas sam legla oko 11 al me telefon probudio, jedva sam ustala, prisla kompu i odlucila da pitam vas jer ne znam vise kako da se ponasam.
Izvinite ako sam previse udavila sa textom, ali nekako sam morala.

Hvala na strpljenju i buducim odgovorima

Mart-a

Ja sam imao fazu života gde sam se osećao malaksalo i umorno. Situacija je slična vašoj. Otišao sam kod lekara i predložili su mi boravak u planini, redovno uzimanje vitamina i ustaljivanje kada ću jesti a kada ću spavati. Nije pomoglo. Kako mi je život postao manje stresan promenom posla i hronična pospanost je nestala. Ne mogu da kažem koliko je dugo trajalo, ali sam možda tek 6 meseci po promeni posla primetio da više ne zevam i nisam umoran. Ne znam da li je bitno, ali na ovom novom poslu imam klizno radno vreme i tim ljudi sa kojima se odlično slažem.

Isto kao i kod vas, sve analize su mi bile OK, a pritisak 120/80.

Moze da bude koksaki pa ste zbog toga umorni. A mozda imate i sindrom hronicog umora. U Klinickom centru na endokrinologiji postoji doktor za hronicni umor pa bih vam savetovala da zatrazite uput i odete kod njega.

Slichen simptome sam imala pre godinu ipo dana, posle perioda od 8 meseci konstantnog fizichkom i psihichkoj jakog zamaranja, spavanja mozda po 3 sata dnevno i onda je organizam samo pao od nesanice.....
....dijagnostikovana samo gvozdjana anemija i poremecaj rada srca koji se ispostavilo da je samo sindrom hronichnog umora! Doktorka mi savetovala da prebacim iz trece u prvu brzinu da odem negde na odmor i to ej to


i posle 4 meseca se sve vratilo u normalu!


ne treba sumnjati en neke opasne i ne znam kakve viruse i boleshtine, puno toga moze da bude samo anemija i hronichni umor!

Hvala svima na odgovoru.. Mozda mi se organizam samo prezasito i preumorio pa nikako da se povrati, jer na odmoru nisam bila od 2006. Idem sad za koju nedelju na planinu pa cu se javiti posle, da vam kazem jel doslo do promena il ne.