ovako...imam 22 godine,studiram i radim,dakle sama zivim i izdrzavam se...Oduvek sam sve uspevala sama,bila vukovac u skoli,trenirala,bila uspesna u svemu...a sada imam ogromne probleme...Sa 15 godina sam dobila anoreksiju,sa 35kg,shvatila da imam problem,izecila se.Ne znam kada, ni kako ali sam pocela da povracam posle jela,ali to je bilo retko,mozda jednom mesecno.Kada sam pocela sa studijama,preselila se u drugi grad,(inace razlog za to je bila 4-godisnja veza,koja je pukla jako brzo nakon mog dolaska )ta bulimija se pogorsala,ali sam ipak nekako uspevala da drzim kontrolu.Od leta(tada sam radila u inostranstvu)se stanje jako pogorsalo,povracam svaki dan.Znam da imam problem,rekla
sam bliskoj drugarici,bila kod psihologa,ali nikakvog pomaka nema.Po ceo dan lezim,ne radujem se nicemu,stalno sam depresivna,prepuna crnih misli,ne zelim da vidim svoje prijatelje,zelim samo da nestanem,ubija me ta moja nemoc nad samom sobom,a nemam vise ni nade.Najgore mi je to sto nikad necu biti normalna i sto nemam nikakvu podrsku niti ljubav niti ooslonac u zivotu.Osecam da nemam vise svoj zivot,ustvari nista ne osecam.Ne mogu da spavam ili spavam previse.Nista vise nema smisla i ceo taj haos u mojoj glavi traje vec nekoliko meseci.
Sto se tice moje porodice,u losim sam odnosima sa ocem,jer je u nekoj barsekti,pa se gotovo i ne cujemo,a zivi na 400km od mene,a mama je umrla pre god.dana.
Zahvalna sam svima koji napisu bar reci ohrabrenja.

Prvo: nisi ti izgubljena. Svesna si od cega bolujes i trazis izlaz.
Drugo: nije istina da nikad neces biti normalna, da se nemoze nista uraditi.
Trece: trazis podrsku, i ohrabnjenje, znaci da ipak postoji nada i da zelis da se izvuces iz te blesave spirale u kojoj jedes bezgranicno kad si depresivna, a posle toga deprimiras zato sto nisi uspela da se kontrolises, itd...
Cetvrto: prestani tako da se umalovazavas i krivis, jer nisi ti kriva, to je bolest koja je psihickog domena (moze da dodje bas od familijarnog konflikta, nedostatka afektivnosti, itd... i jedinu utehu koju je tvoja psiha pronasla je hrana). Znaci da zbog psihickog poremecaja si dobila i nenormalno ponasanje prema hrani.

Lecenje bulimije nije ni malo jednostavno, i ne treba shvatiti olako. Poseta lekaru je neophodna, naravno zbog pojedinih analiza, jer svakodnevnim povracanjem, iscrpljujes organizam, deshidratacija, najopasniji je pad potasiuma (K), koji trebas da pratis, ali i krvni pritisak i srcano stanje. To pracenje je vitalno. Mozda cak i neki lek anxiolitik ili anti-depresor moze da ti pomogne u pocetku da se osecas bolje.

Posle toga dolazi stavljanje pod kontrolu te bulimije, za sta ti je potrebno da izmenis pojedine navike. Nikako ne smes da se zatvoris i izolujes i to iz vise razloga
- sama, kuci mozes samo da prebiras crne misli, da se okrivljujes za sve i svasta, i naravno jedini izlaz ce da bude bas da jedes neograniceno.
- pokusavaj da nadjes neku aktivnost koja ce da ti zauzme vreme, jer dok mislis na nesto drugo zaboravljas i na svoje probleme, i na hranu.
- izbegavaj da jedes sama, kuci, jer u drustvu ces od ustrucavanja da se obuzdas i izbegnes krizu bulimije.
- kad si tuzna, potistena, depresivna, trazi drugaricu, druga, jednostavno rame za plakanje, ne drzi sve za sebe, jer to ce pogorsati tvoje stanje.

A da bi se definitivno izlecila od bulimije, potrebno je ukloniti psihicki povod, kazes da si posetila psihologa, ali nije ti bilo bolje. Nesumnjam. Stvari su mnogo komplikovanije, i on naravno nema carobni stapic da bi to jednostavno uklonio. Pojedinim je potrebno vise godina, redovne terapije da bi se nasao psihicki uzrok, ili povod, pa tek onda da se resi.

Ali ne gubi nadu, izlazak postoji, i trazenje pomoci je prvi korak, i glavni koji si pokrenula. Sad samo moras da nastavis, koliko mogu da ocenim, nisi slabic, boris se kroz zivot sama i prelazis razne prepreke, preci ces i tu. Samo hrabro, i nije sramota traziti podrsku i pomoc. Srecno.

moglo bi se reci da nista neznam o bolestima i problemu koji te muci al samo jedno znam da moras da verujes i ne samo to, budi sigurna da je prirodno stanje organizma da bude zdravo i kako god se poremetilo moze i da se popravi-
Postoji jedan problem koji svako vidi tek kad ga resi ili kad je kod drugog a kod sebe ne vidi-
Druga stvar-ako zelis a prirodno da zelis-i zato si postavila pitanje-moras sama napraviti drugi korak-prvi si napravila.
Trece-ako nikom ne verujes-to batali (prosto receno)-problem koji imas si sama napravila a sama moras i da resis-al ne moras bas da padnes na dno-dna-uz pomoc drugih-makar i nepoznatih ljudi-knjige- mozes lakse-
Nemoj biti nesrecna sto vise nisi samostalna-jaka-da sve mozes sama-to je jedan od uzroka problema-nije nas Bog stvorio da sami zivimo i resavamo sve i sve-podeli sa nekim-bilo kim-iskreno svoj problem-al istinski
KRENI U AKCIJU_MAKAR JEDNU SETNJU NA SILU-bas kad ti je tesko
itd
nadji poslednji atom snage da pronadjes motiv-da nesto promenis u zivotu
tesko-znam al ipak

Draga moja!
Cim si ovde i trazis sagovornika, znaci da se nisi predala i da si svesna da imas problem.
Moj ti je savet, da pod hitno odes kod psihologa, ako ti ovaj ne odgovara, idi kod drugog.Ako se stanje pogorsava, trebalo bi da te uputi u bolnicu. Ne zanemaruj sebe! Mlada si i zivot je pred tobom, a sta si do sada uspevala sama, meni samo govori da imas potencijal i za mnogo vise. Nisi napisala da li imas brata ili sestru. Oni su najbolji za krizne situacije. Ako nemas, sigurno imas neku blisku osobu, drugaricu, tetku, koleginicu. Popricaj sa njima kad ti ponestane snage i sigurna sam da ces se osecati makar malo bolje.
Zelim ti sve najbolje!

Hvala vam svima na recima ohrabrenja!
Da li neko zna kom psihologu bih mogla da se obratim u NS?bila sam samo u studentskoj polikliici... I da li postoji neko ko je imao slicne probleme i izlecio se...posto sam ja pokusala sve,da nemam vremena, da ne budem sama,idem na aerobik,ali uvek nekako uspem da prevarim sebe...posto mi sve to nije uspelo,izgubla sam svaku nadu i zapala sam u ovo stanje...

Cao, nada poslednja umire (...kazu stari ljudi), ti se nisi pomirila sa sudbinom, i rekla sebi da se nemozes boriti protiv toga. I poseta ovom forumu, i zelje podrske, su samo nove municije u tvojoj borbi. Da jer svaki novi pokusaj, te vodi korak unapred, i nema veze sto nekad posustanes, (padnes da bi bolje ustala i nastavila!!! . U topiku nutricionizma, ima jos jedna diskusija, na ovu temu (hijena), mozda mozete zajedno da se hrabrite. I sa njom sam malo opsirnije razgovarala, pogledaj, i prikljuci joj se.
U profesionalnom zivotu sam srela par devojaka sa istim problemom, koje su se izlecile. Da, da. Znaci samo hrabro, uporno, prosla si tolike prepreke u zivotu, mozes ti i to!!!
Racunam na tebe, i verujem da mozes, a kad mogu da verujem ja koja te ne poznajem, kako ne bi mogla ti!!!!

Gagi15, svaka ti čast!!

Zbog ovakvih reakcija i visim na forumu....
Volim to sto kad covek ima problem i trazi pomoc UVEK naidje na podrsku clanova.....

I ja licno verujem da su poddrska i reci ohrabrenja veoma bitni za svaki problem.

[

Sa ovim se potpuno slazem i verujem da svako moze da se izbori sa svime, pogotovu kad je vec jasno definirao da postoji problem.

Vi ste svesni svega, jasno Vam je gde je osnova svega toga, imate zelje i volje da sve to resite i verujte da ce se sve to nakraju isplatiti...

Preprocitajte sve ono sto je ranije napisano i uspecete.

SRECNO !!!!!

PS
I zasto "izgubljena" kad niste, nego ste na dobrom putu da opet pronadjete sebe, sto Vam zelim od srca.....[/quote]

pa da podrska je najvaznija,kad biste znali koliko sam vam zahvalna!Sad mi prosto nije jasno kako sam mogla biti tako depresivna,posto sam ceo svoj zivot pozitivna.Evo ja sam danas zbog svih vas dobila neku novu snagu i od sutra zapocinjem borbu svim sredstvima!Sutra se i selim,posto mi je u ovom stanu jako depresivna atmosfera, a selim se kod najbolje drugarice koja zna za ovaj moj problem,pa mora biti bolje!!! a i javila sam se devojci sa istim problemom(hijeni),pa se nadam da cemo bodriti jedna drugu u trenucima krize!

Jaka si i mozesh da se izborish sa problemom.To vishe nije Bulimija vec je povracanje na nervnoj bazi.I osobe koje zive sa porodicom nemaju nikakvu podrshku od roditelja i brace i sestara vec od prijatelja.Treba ti drushtvo i kretanje van kuce.Nisi zadovoljna pre svega izgledom jer nemash motiv,odnosno nekog da te pokrene.Ono shto imash je mladost, inteligenciju i iskustvo koje jejako znachajno.Jacha si nego sto mislish,iskoristi to.Samo si se umorila od borbe.Nekad je bolje biti bez roditelja nego ih imati kao problematicne.Retko ko ima sreu da moze da se osloni na njih.Zato kad budesh majka imacesh nekog ko ce te pokretati koga cesh voleti i ko ce te bezrezervno voleti.Pokreni se, nadji jednu stvar koja ce te obradovati, jedno mesto koje zelish obici,pojedi sladoled ! Sitnica koja donosi zadovoljstvo,chak i ako ga povratish,sutra necesh.Nisi maza!Ali bicesh nechija maza jednom,pa kreni da ga sretnesh...Na vrata dolaze samo inkasanti,chak ni poshtari ne vishe Mislish da i u kuci zashticena od daljih problema ali nije tako! Tu je izvor problema.Nemoj sedeti sama jer smo sami sebi najgore drushtvo.