Vec godinama se pitam, posmatrajuci kolegu stomatologa koji ima ordinaciju preko puta moje, kako je moguce da je stomatologija postala tako zasebna grana u odnosi na sve ostale medicinske oblasti, a neke druge specijalizacije su i dalje "specijalizacije", iako su realno veoma uske i visoko strucne, da ne kazem i pomalo ODVOJENE iz konteksta opste medicine. Tu pre svega mislim na oftalmologiju, a potom i na ortopediju, psihijatriju, ginekologiju i akuserstvo, kao i na jos par grana, specijalizacija i uzih psecijalizacija (subspecijalizacija). Naravno, uvek se moze reci da je za oftalmologa bitno da poznaje internu medicinu i slicn - ali to je bitno i za stomatologa...

Interesuje me kakvo misljenje o ovome imaju lekari? Znam da u Ceskoj, na primer, imaju tri vrste medicinskih fakulteta, na jednima se uci opsta medicina, na drugima preventivna medicina, a na trecima pedijatrija. Eto, oni su to tako podelili... Koliko bi imalo smisla odvojiti oftalmologiju? Iskreno, koliko puta ste videli da oftalmolog nekom meri pritisak, pregleda trbuh, pipa pulseve na nogama itd...? Kolko je zaista oftalmologu bilo potrebno da provede onih 7 dana u ginekoloskom internatu tokom medicinskih studija? Ili da uci o polipima debelog creva, miksomima srca i Dupuytren-ovoj kontrakturi? Da ne pricam obrnuto - koliko zaista od znanja "naucenih" tokom par semestara na ocnoj klinici treba buducem ginekologu?

pa u suštini većina specijalista vlada samo svojom oblašću. Jedan endokrinolog ne prepoznaje neko očigledno neurološko obolenje, ali zato je stručnjak za svoju oblast. I istina je na zapadu generalno postoji trend da se svako specijalizira za samo jednu oblast. Recimo da se jedan hirurg izvešti u vađenju žučne kese i da samo tu operaciju radi.

To je lepo, dobijamo velike stručnjake za datu oblast. Ali šta činiti ako pacijent ima neki komorbiditet, koji neki specijalista ne prepozna. Gubi se vreme. Oftalmolog- da treba da zavrsi celu medicinu. Jedan karbunkul na oku može da dovede do sepse. Bez regulacije glikemije se ne može lečiti dijabetska retinopatija, bez regulacije krvnog pritiska hipertenzivna... Ili ako dođe do neke neželjene reakcije na lek, npr.

U suštini da se vratim na priču. U Beču je stomatologija još uvek medicinska specijalizacija. U drugim zemljama,pak na fakultetima postoje ti smerovi na osnovnim studijama: dermatologija, ORL, ocne...a u okviru tih studija, oni imaju neki brzi kurs iz medicine. A sad... da li je to dovoljno....U suštini ja jesam da se gradivo smanji, da se uvede više prakse, a da se manje teoretiše. Nadam se da je to sad regulisano ovom novom reformom. Ali..!!!! Uvek glasam za ono: Leči se pacijent, a ne bolest.... Leči se ceo čovek , a ne samo njegov deo...itd. itd. Naši specijalisti, nažalost, već dovoljno ne znaju mnogo van svojih specijalnosti, da bi takva reforma fakulteta bila luksuz koji ne možemo sebi da priuštimo. Nije lepo videti nekog dermatologa, koji u autobusu pored onesvešćenog čoveka (zbog hipoglikemije), diže paniku i viče- Zovite lekara!! To nikako ne bi bio lep prizor.

Nisam znao ovo za Bec. A ova slika o dermatologu u autobusu - HAHAHAHA, odlicno!

Novim kurikulumom na medicinskom fakultetu je vrrrrrrrrrrlo malo toga promenjeno, sto se tice prakse...

Razmisljao sam pre o tom odnosu medicina- stomatologija... Samo na neki drugi nacin... O odnosu naroda prema tim dvema profesijama...
Stomatologa narod zove zubar ("majstor za zube", primetiti izvesnu slicnost etiologije reci "zubar" sa etiologijom reci: bravar, stolar, keramicar itd. ).
Doktora narod zove doktor (neki kazu i lekar, medjutim lekari su po toj mojoj analizi, u stvari farmaceuti "majstori za lekove" ).
Ili recimo ljudi kad idu kod stomatologa svi kazu "idem da mi popravi zub", a opet niko ne kaze "idem kod doktora da mi popravi bubrege i sl."... I ni dan danas mi nije jasno zasto ljudi toliko razlicito dozivljavaju stomatologe od doktora, kad su oni u stvari malte ne jedno te isto, samo stomatolozi popravljaju zube a doktori neke druge delove tela
Molio bih stomatologe da ovo ne shvate kao uvredu, to su samo neka moja ne bas ozbiljna razmisljanja...
Nadam se da se autor ne ljuti sto sam uneo malo neozbiljnosti u ovako ozbiljnu temu... Ali opet, kakav bi nam zivot bio kad bi uvek bili ozbiljni

Pozdrav!

Bas naprotiv, ja to i tvrdim - stomatolozi su isto toliko lekari, doktori, medicinari... - koliko i oftalmolozi, dermatolozi, ginekolozi... Zato me je iritiralo kad sam zcuo da ce imati svoju posebnu Komoru, a nije mi (uprkos svemu) ni danas jasno zasto su odvojeni u poseban fakultet...

Pozdrav!

Meni je to ok opcija da je stomatologija poseban fakultet. Poznajem par njih i znam kroz sta su prosli na fakultetu.Ljudi moji, to je totalno druga materija, nema to nikakve veze sa opstom medicinom, ljudi prate razne stvari iz oblasti protetike, novih tehnika u stomatologiji , novih materijala koji se pojavljuju u svetu. Govorim o mladjim stomatolozima koji su poceli da rade u svojim privatnim ordinacijama.Zato je i Ok da imaju svoju komoru.Mnogi od njih nece znati da vam nabroje 5 najcescih farmakoloskih grupa lekova i da navedu po jedan lek kao primer za svaku grupu.Da ne pricamo o ukazivanju prve pomoci na mestu nesrece, ljudi nemaju pojma o tome, jednostavno ne bave se tim poslom, ne interesuje ih to.Oni su doktori stomatologije i to treba i da ostanu kakva njihova "crna medicina" kad su stomatolozi bili doktori medicine. Ajte ljudi nemojte da ste smesni pustite tu pricu , znam iz kakvih su skriptica spremali medicinske ispite, pa to je samo informativni nivo a ni to nisu dobro naucili,svaka cast za stomatoloske predmete tu skidam kapu. Najbolje da se oni drze svoje struke jer kad pocnu da se mesaju u Medicinu ja dobijem ospice nespecificne lokalizacije sa izrazitim svrabom da se ne izrazavam strucno saddd...
A sto se tice bilo kog specijaliste doktora medicine on bi jednostavno trebalo da poznaje sve oblasti medicine na jednom odredjenom nivou, bez obzira dali je oftalmolog , akuser ili dermatolog...I siguran sam da je to tako , e sad svako ko dobije specijalizaciju njega specijalizacija povuce u odredjenom pracu pa se druge oblasti zapostave i zaborave.Jer nemozete od oftalmologa koji nije video EKG 20 godina u svojoj praksi da ocekujete da vam procita nalaz.Stim u vezi ja jesam za usmeravanje studenata posle polozenih predklinickih predmeta, ali to je Americki sistem ni u evropi toga jos nema u vecoj meri, nisam bas optimista da ce se to desiti kod nas u bliskoj buducnosti.
Pozdrav

Definitivno bi svi trebalo da prodju predkliniku,a onda ko sta zeli.....Cemu gomila podataka koje u praksi nikada necemo koristiti????Sto se tice novog sisema studiranja mnogo je naporniji od starog,a sigurna sam da ce rezultati biti mnogo losiji...U 15 nedelja semesra je smesteno 11 kolokvijuma,ljudi uce da poloze kolokvijum,jer bez njeg ne mozes na ispit,a sto se razumevanja gradiva i primene "znanja" tice-horor.Ali jednostavno ne moze drugacije...

Da malo ozivim ovu temu. Novi kurikulum na fakultetu u Beogradu nije doneo ni jedno jedino poboljsanje. Jedan od asistenata na jednoj pretklinickoj katedri, je unazad vise godina na kraju godine davao opsezan test, slucajno odabranom uzorku studenata koji su upravo zavrsili slusanje tog predmeta (bez obzira da li su ga polozili ili ne) i uporedjivanjem rezultata koji su postigli studenti po starom kurikulumu i rezultata koji su postigli "bolonjci" (kako ih od miloste zovemo na fakultetu) dosao do zakljucka da je drasticno losiji rezultat novih studenata, sto direktno potvrdjuje da oni uce samo da poloze i malo od toga 'ostaje u glavi'.
Nas sistem studiranja, generalno, daje odlicne teoreticare, da ne kazem knjiske moljce, a malo dobrih klinicara. I ti dobri mklinicari su to postali samo svojim dodatnim zalaganjem i interesovanjem, a ne dobro organizovanom nastavom.
Kada nam izadje prva generacija 'bolonjaca' videcemo sta smo napravili ali se bojim da situacija nece biti ni malo bolja.
Nesto treba promeniti? Da li pokusati sa tom orijentacijom studenata posle pretklinike ili traziti novo resenje, nisam siguran. Nadam se da ce neko ko o tome odlucuje sesti i malo poraditi na tom pitanju. Ono sto sam siguran je da svaki, ne lekar, nego svaki medicinski radnik treba da zna da ukaze prvu pomoc, da da intramuskularnu ili intravensku injekciju i da poseduje neki osnovni nivo znanja koji ce mu omoguciti da zna, ne da leci, nego da zna kome da uputi pacijenta sa odredjenim problemom.
Ja sam se malo raspisao, nadam se da mi niko ne zamera.

Generalno gledano lepo to zvuci da svaki doktor treba da bude kompletan, ali mislim da sama praksa tera coveka da misli drugacije. Najbolje se zna ono cime se bavite svaki dan! I ako mislite da samo u svojoj oblasti budete dobar strucnjak u toku sa svim svetskim trendovima, treba vam ogromna kolicina vremena, sto znaci da nema mnogo prostora za ponavljanje znanja iz drugih oblasti, odnosno stalno se pitate sta ste sve ucili na fakultetu i koliko vam je vremena uzelo, a sad se jedva toga secate...
Ne moze svako sve da zna, niti treba...
Mislim da je nas fakultet predugacak i preopsiran, daje vrlo malo prakticnog znanja za lekara opste prakse i navodi vas da molite Boga za neku specijalizaciju i milostivog mentora, koji treba da vas OPET uci ono sto bi mi vec trebalo, bar nacelno da znamo.
Imala sam jedan vrlo zanimljiv razgovor sa doktorom docentom sa ortopedije. Moje pitanje je bilo zasto mi nemamo protokole, kao na Zapadu, po kojima cu i ja sutra kao tek svrseni lekar znati sta treba da radim sa covekom koji slomi nogu, kao i neko ko ima 20 godina radnog staza? A on mi je odgovorio u stilu: "Mnogo ti hoces nisi jos ni zavrsila, pa bi sve da ti se servira,a ja se mucio 20 godina bla,bla...-NO COMENT
Mozda ne bi bilo lose da se studenti na pola fakulteta opredeljuju prema svojim afinitetima sta bi ucili detaljnije, a ostalo samo bazicne stvari. Studiranje bi svakako bilo zanimljivije, jer bi vezbali ono sto nas stvarno interesuje...
I ja se raspisah
Pozdrav

Ja se izvinjavam sto se petljam gde mi mesto nije Nisam doktor, samo mali komentar na temu. Mnogo me zanima i mnogo volim oblasti neurologije i psihijatrije i pre nego sto sam upisala fakultet, bas mi je bila najstrasnija stvar na svetu to sto nema poseban fakultet za te nauke. Medjutim, zavrsila sam medicinsku skolu, pa sam razmisljala o tome kako neurolozi koje sam gledala na vezbama ipak treba da znaju vise od onoga sto im je uzestrucno...
Tako sam ja nastavila na specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i jako sam zadovoljna. Cesto iz ljubavi i interesovanja citm na internetu ili kupujem knjige iz omiljenih oblasti, iako je to vise nego sto moja struka zahteva...
Sve najbolje vam zelim u Novoj godini...