Negde 24.03. sam osetio da mi je lose i to sam pripisao gripu. Bio sam kod doktora i dobio lekove. Za nekoliko dana bilo mi je bolje, pono sam osetio blago povisenu temperaturu negde oko 03.04. i opet sumnja na grip, ali nisam isao kod lekara. 09.05. dobijam zutu boji odlazim kod lekara i konstantuju zuticu. Radim laboratoriju 10.04. i rezultat je sledeci:

Bilirubin total 170.8
ALP-AMP 265
ALT 230
AST 116

10.05. Radim virusologiju i rezultat je:
Anti-HAV IgM 4.9 pozitivan
Pocinje lecenje odnosno stroga dijeta, pijem RELIV forte 1 dnevno i lezanje. Sledeca laboratorija 23.04. sa rezultatima:

Bilirubin total 32.1
ALP-AMP 155
ALT 187
AST 66

Interesuje me posto sam kuci da li sam jos zarazan i ako jesam jos koliko dana. Nide nisam nasao tacne podatke koliko traje zaraznost i tome slicno.
Unapred zahvalan na odgovorima.

Zar je moguce da niko nezna koliko traje zaraznost.

Uzrok nastanka i učestalost
Izazivač oboljenja je virus hepatitisa A, označen kao Human enterovirus tip 72. Pripada RNK virusima, veoma je otporan na fizičke i hemijske uticaje spoljašnje sredine. Izvor zaraze je oboleli čovek. Čovek je infektivan tri nedelje pre pojave ikterusa, a sa pojavom ikterusa infektivnost naglo opada. Osnovni putevi infekcije su preko vode, hrane i kontaktni. Osetljivost na infekciju virusnog hepatitisa A je veoma visoka, pri čemu je indeks kontagioznosti posebno visok kod dece i mladih, a manji kod osoba u trećoj deceniji i kod straijih osoba.

Klinička slika
Period inkubacije kod inficiranih virusom hepatitisa se kreće od 9-50 dana, mada najčešće 15-30 dana. Bolest može da ima tipičan i atipičan tok (anikterusni, asimptomatski, ascitni, prolongirani). Tipična forma virusnog hepatitisa A ima tri faze u evoluciji: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna. Preikterusna faza nastaje naglo, obično kratko traje (3-4dana), pri čemu se zapažaju znaci intoksikacije u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaje težine u stomaku. Tokom ove faze se zapaža: dispeptični sindrom - muka, osećaj težine u želudcu, nagonom na povraćanje, povraćanje, slabim apetitom, bolom pod desnim rebarnim lukom i lakom dijarejom; gripoidni sindrom - povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, kataralne promene na gornjim partijama respiratornog trakta; neurovegetativni sindrom - vrtoglavica, neraspoloženje, smanjena koncentracija. Krajem ove faze dolazi do promene boje urina, koji je tamno prebojen, a česta je i promena boje stolice, koja je aholična. Ikterusna faza se odlikuje pojavom ikterusa. Ikterus se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U slučajevaima sa uobičajnim tokom bolesti dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze. Hepatomegalija je različito ispoljena i jetra se palpira na 2-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je takođe uvećana. Ova faza bolesti se održava od 7-14 dana. Rekonvalescentna faza se odlikuje isčezavanjem ikterusa i pojavom obilnije diureze. Hepatomegalija i splenomegalija se povlače. Dužina ove faze je individualana, ali obično se kreće 1-2 meseca.

Dijagnoza
Dijagnoza virusnog hepatitisa A postavlja se na osnovu epidemioloških podataka i kliničke slike. Potvrđuje se laboratorijskim testovima funkcionalnog ispitivanja jetre dok se etiološka dijagnoza postavlja direktnim i indirektnim metodama.

Lečenje
Lečenje obolelih od akutnog virusnog hepatitisa se sastoji od dijetetskog, posteljnog režima i patogenetske terapije.

Prevencija
Mere profilakse su opšte i specifične. Opšte mere su identične kao kod crevnih zaraznih bolesti. Specifične mere zaštite mogu biti pasivne i aktivne. Pasivne mere zaštite obuhvataju davanje preekspozicione i postekspozicione imunoglobulinske profilakse. Aktivna imunoprofilaksa obuhvata davanje vakcine.


nema ti shta da si zarazan ako si se izlechio ti si zdrav!