Molila bih za misljenje. Moja drugarica se porodila pre nedelju dana i, posto je vec dugo na terapiji Rivotrilom, jako je zabrinuta jer ne zna da li je bezbedno da doji bebu. Pije tri puta po 0.5mg. sto je znatno manja doza od one koju je uzimala pre trudnoce. Kaze da ne moze da prekine sa uzimanjem, cak ni da smanji dozu. Lekari su joj rekli da nije bas pozeljno da pije, ali ako vec mora... To su joj isto govorili dok je bila u drugom stanju (neke doktorke su se, cak, zgrazavale kada bi videle da pije Rivotril), a rodila je zdravu bebu. Da li neko ima podatke o tome koliko je bezbedno da doji?

Puno hvala na brzom odgovoru

Ne razumem jednu stvar - d ali se o zeni neko psihijatrijski brine ili ona uzima Rivotril na svoju ruku? AKo ima psihijatra onda treba da saradjuje sa njim i u pogledu svoje terapije i eventualnih prilagodjavanja situaciji a on ce joj dati najbolji savet vezano za kontraindikacije Rivotrila kod dojenja (i ne samo ovog leka vec i mnogiuh drugih, ali ovaj je u nadleznosti psihijatra), a ako ne - po cijem nalogu pije Rivotril?

Garfield,

drugarica ima svog psihijatra, kod koga se leci godinama. On joj je i smanjio dozu kada je ostala u drugom stanju. Sada je problem sto ni on ne moze tacno da joj kaze kakve posledice Rivotril moze da ima po bebu. Samo joj je rekao da bi bilo dobro da smanji dozu, sto ona kaze da je nemoguce. Mislim da nema tu vrstu poverenja u njega, da bi apriori prihvatila sve sto joj kaze. A i on je verovatno malo izgubio nerve sa njom pa i ne insistira ni na cemu . I tako ona i dalje pije 3 puta po 0.5 mg i plasi se da ce da naskodi bebi, a ne moze da prekine, jer joj je, kaze, i ta doza mala. Posto nema vremena, zamolila me je da ja pogledam na netu, a ja sam resila da se obratim vama.

Hvala Vam, Garfield. Ako imate jos neku ideju, bice nam od koristi svakako. Pozdrav

Mozete da joj kazete da od svog deteta jos od kad je bilo intrauterino stvara - buduceg narkomana. Mozda ce joj to malo otvoriti oci. Ako se resi covek da ima dete onda nema 'mogu-ne mogu', stvari se moraju, jer postoji neko i nesto sto je vaznije u zivotu od nje sada. Neka se uozbilji i pocne da se ponasa odgovorno i kao roditelj a ne kao razmazeno dete. I neka po potrebi promeni psihijatra (ukoliko je ovaj zaista izgubio zivce zbog njenog odsustva sardanje u terapiji i medikaciji).
Naime Rivotril prelazi u mleko i njena beba vec godinu dana (od kad je zaceta prakticno) uzima onoliko Rivotrila koliko i majka. Rivotril deluje po benzodiazepinskim receptorima bebe pa ce i beba imati apstinencijalnu krizu kada majka ostavi (ukoliko ostavi) Rivotril ali ce se bar skinuti sa Rivotrila. Tako nadrazeni benzodiazepinski receptori kod tako malog deteta snazna su predispozicija da ce dete jednoga dana biti zavisnik - bilo od nikotina, alkohola, a sasvim izivesno od svega sto daje unakrsnu reakciju sa benzodiazepinima. KAd VAm se za 15 godina pozali da ima sina/cerku koji guta tablete i zaliva ih votkom ili pivom: podsetite je na moje reci danas!!!

Da, nazalost, toga sam se i plasila. Situacija je vrlo ozbiljna i sada je samo problem kako da joj saopstim sve to .Ona je vrlo labilne psihicke strukture i bojim se da ne napravim jos vece zlo.. Njen psihijatar je veoma uvazen, jedan je od 10 psihijatara koji imaju licencu za bavljenje psihoanalizom (ili psihoterapijom?), ali on zaista vec godinama muci muku sa njom. Ostala je u drugom stanju zahvaljujuci vestackoj oplodnji, i to jedva, jer je imala nekoliko operacija na jajnicima, i doktorka koja joj je uradila operaciju rekla je da ce biti sposobna da ostane u drugom stanju jos nekoliko meseci posle operacije i posle toga verovatno vise nikad nece moci. U stvari, ona je vrsila pritisak na nju da sto pre zatrudni, znajuci pri tome da je na terapiji Rivotrilom. Drugarica je, kada je ostala u drugom stanju, uz velike muke uspela da smanji dozu, ali potpuno da prekine sa uzimanjem nikako ne moze. Stalno je uznemirena, uplasena (ja mislim da je i to skodilo bebi ), imala je i nekoliko panicnih napada dok je bila u drugom stanju. I sada je pitanje, ako prekine sa uzimanjem, da li ce biti sposobna da se nosi sa svim teskocama i problemima koji je ocekuju... Znam da trudnocu treba planirati, ali njena situacija je bila specificna... Ne znam sta da radim, bas sam u glupoj situaciji

Vama puno hvala, Garfield, sto ste mi dali sve potrebne informacije, a ja cu sada da vidim sta mi je ciniti.. Mada, mislim da bi bilo bolje da joj je njen psihijatar to rekao, mislim da bi imalo jaci efekat. Na mene moze i da se naljuti Verovatno se nada da cu joj reci nesto sto ce je umiriti...

Kirka: n iste Vi odgovorni ni za nju (ona je punoletna) niti sto joj njen psihijatar nije predocio rizike po bebu.
Osim toga, tesko da je on jedan od 10, jer kod nas ima mnogo vise sertifikovanih psihijatara za psihoanalizu a na stotine onih koji su sertifikovani za psihoterapiju. Ko joj je psihijatar?
Osim toga, ako se zena leci od panicnih napada ili fobije Rivotrilom po nalogu tog psihijatra, vreme je da ga definitivno promeni: panicni poremecaj a ni fobije sa panicnim napadima NE LECE SE RIVOTRILOM!!! Posebno ne duzi vremenski period! Neka se batali 'najboljih' nego neka ide kod nekog ko ce je leciti antipanicnim protokolom (a psihijatri - cak i oni prosecni, znaju koji se lekovi daju za panike a to svakako nisu benzodiazepini na duge staze!). Dalje, neozbiljno je i od psihijatra i od ginekologa da majci ne kazu da - ukoliko je to apsolutno neophodno, sta ne vidim kako bi moglo biti - moze da uzima lekove, bilo koje ako su oni potrebni a da ne doji: ni jednoj bebi nikad nista nije bilo zato sto je prehranjivano formulom; naravno bolje je uvek da majka doji ali ako je izbor izmedju dojenja Rivotrilom i visokom dozom adrenalina od stresa, ili prehranjivanja formulom, onda mislim da nema dileme sta ciniti, zar ne?! Kakvi je to paceri lece, za ime Boga?!?!

Za pocetak mozete reci drugfarici d aprestane da doji i da prehranjuje bebu formulom (neka izuzava mleko da ne razvije neki mastitis, i neka ga baca naravno a bebi neka daje formulu; ako je beba vec nekoliko meseci stara, ne mora majka cak ni da izmuzava jer ce mleko polako samo prestati ako ona prestane da doji).

Garfield,

poslala sam Vam ime psihijatra na pp, jer ne znam koliko je u redu da ovako (javno) pisem o bilo kom lekaru. Psihijatar joj nije odredio terapiju Rivotrilom. To su ucinili u dnevnoj bolnici u koju je odlazila pre desetak godina, zbog panicnih napada i agorafobije. Kod njega je pocela da odlazi nakon toga, kada je vec bila stekla zavisnost. Znam da on nije zagovornik medikamentoznog lecenja, naprotiv. U pocetku je insistirao na tome da ne pije lekove, ili da smanji dozu, medjutim ona nije htela da cuje. Ja mislim da tu nijedan psihijatar ne bi mogao nista da uradi, jer, od momenta kada je shvatila da joj Rivotril pomaze i koliko-toliko ublazava panicne napade, ona nigde ne mrda bez njega. Jedno vreme je uzimala mnogo vecu dozu, i to na svoju ruku, jer je tada samoinicijativno bila prekinula kontakt sa psihijatrom. Cak je par puta popila toliko lekova da su je vodili na ispiranje zeludca. Sve u svemu, ona je prilicno tvrdoglava i ne slusa nikoga, pa ni psihijatra. Kod njega ide kada ona hoce, prekida kada sama odluci i ponasa se vrlo neodgovorno. A on tu stvarno nista ne moze, a znam da se jako trudi. Samo se muci sa njom. Ja cu pokusati da je ubedim da ne doji bebu, ali sumnjam da cu uspeti. Jedino da je nateram da procita Vase postove . Za sada izbegavam da joj bilo sta kazem, jer je preosetljiva i uplasena.

Hvala Vam Garfield, zaista cenim Vas napor i zelju da pomognete

Aha, dakle to je to. Vec mi je bilo cudno da joj bilo koji psihijatar (posebno analiticki) odredi takvu th i drzi je na tome, ali svacega ima i nije se vise cuditi nizasta kod nas u drzavi. Drago mi je sto to ipak nije tacno, samo me cudi da taj psihijatar (nisam videla pp jos) uopste pristaje da je vidja jer po pravilu lekar ima pravo da uputi p[acijenta drugde i odbije da ga leci ukoliko ovaj odbija da postupa u interesu svog zdravlja i ukoliko su otpori ka saradnji toliko veliki da su ugrozavajuci po pacijenta. A kod nje ocito jesu. NE znam da li joj je bila predlozena neka druga terapija, no ona je zavisnik tabletoman i niko joj ne moze pomoci ako ona to nece (kao ni svaki narkoman), Rivotril ne leci fobiju ali posto ona ne pati trenutno od fobije nego od zavisnosti - sve ima smisla i sve se uklapa.....Steta, jer danas se fobije i panicniporemecaji jako dobro tretiraju (naravno ne Rivotrilom do stvaranja zavisnosti, nego drugacijim antipanicnim protokolom lekova) i zaista kad bi saradivala u svom lecenju, mogla bi kako da se skine sa Rivotrila tako i da resi pitanje svojih panicnih napada. Ovako pravi duplu stetu svojoj bebi - kako zbog toga sto od nje stvara buduceg zavisnika, kako zbog toga sto se beba (o)gleda u majci: emocionalno stanje majke vec je intrauterino formiralo buduce emotivne reakcije bebe, koja ce po svemu sudeci biti sklona fobicnom ili u najmanju ruku preemocionalnom reagovanju i visokoj anksioznosti u zivotu, a sada, tako razdrazljiva, anksiozna i napeta majka sa svojim strahopvima stvara za svoju bebu veoma nesiguran, zastrasujuci i opasan svet (bebino psiholosko poimanje stvari, gledajuci majku i osluskujuci njeno ponasanje i reakcije, mimiku, gestove, itd).

Stvarno je strasno biti toliko neodgovoran prema sebi, a pre svega prema detetu koje nije trazilo da bude rodjeno i koje je totalno bespomocno i ostavljeno na milost i nemilost nezrelim odlukama nezrele majke! Ima li tu oca u toj slici, nekog suvislog ko moze da joj skrene paznju na to sto radi? Sem VAs - Vi ste ipak drugarica? Ima li ona neku porodicu koja vidi sta se desava?

Potpuno ste u pravu. I meni, laiku, je bilo jasno da njeno stanje, konstantna nervoza, napetost, uznemirenost i povremeni panicni napadi tokom trudnoce, ne mogu da se ne reflektuju na bebu. Prosto je nemoguce da beba ne trpi kada je majka napeta, nesrecna, kada place... Ona nema muza, ima decka koji je "donator", ali sa kojim ne zivi. Njoj i bebi pomaze njena majka, koja je jos uvek mlada zena. Ali, mislim da niko od njih nije svestan da je ona psihicki jako lose, tu svako gleda sebe, na zalost...

Mislim da je stvarno dobra ideja da se ona obrati nekome ko bi joj pomogao da se izleci od zavisnosti. Doduse, sada je toliko okupirana bebom da nema vremena i tesko da ce se sada odluciti za to. Ona nema vremena ni da se vidi sa svojim psihijatrom, cuju se telefonom kada je njoj jako lose. Ali, meni se cini da se ona ipak dosta smirila otkada je ostala u drugom stanju, u odnosu na to u kakvom je stanju bila pre trudnoce... Ipak je uspela da znatno smanji dozu Rivotrila i pred porodjaj skoro da je bila potpuno ok. Medjutim, sada joj se stanje malo pogorsalo, zbog toga sto se plasi da ce dojenjem da ugrozi bebu. Ja se nesto nadam da ce se vremenom smiriti i da ce je beba promeniti, mozda nece vise biti toliko opsednuta sobom. Vec sada kaze da se uopste vise ne plasi za sebe. Samo da ne "prebaci" svoje strahove na bebu... A da li postoji mogucnost da se sama "skine" sa Rivotrila, tako sto ce postepeno smanjivati dozu?

Jasno mi je da ne moze mnogo toga da se ucini na ovaj nacin, ali Vasa zapazanja, ideje i saveti su zaista dragoceni i mislim da u velikoj meri mogu da pomognu da se nadje neko resenje

Mala ispravka, dete ce dobiti apstinencijalnu krizu, kad majka prestane da ga doji.
Pretpostavka je da sto ga duze doji, da ce kriza biti duza i intenzivnija.
Ako je vec tako, a potrebne su hitene odluke, zar nije najpametnije da beba predje na vestacku hranu, a majka batali dojenje, koje u ovom slucaju ne znaci beneficiju za dete nego suprotno.

U pravu s`te, zapravo sam mislila da ce imati beba krizu i ako majka prestane da doji, i ako nastavi da doji a prestane da uzima Rivotril. I naravno da bi najpametnije bilo da predje na vestacku ishranu ukoliko vec ne moze da ostavi Rivotril.

ja koristim rivotril vec duze vreme pokusavao sam da se skinem sa njega ali posle par nedelja me vratio psihijatar ponovo pa stoga sam hteo da kazem da je veoma tesko ostaviti rivotril a poceo sam da ga pijem po preporuci psihijatra sa vma da bih kada sam se javio u dnevnu bolnicu u palmoticevoj i odlazeci na terapije dnevne bolnice odsek b skinuli me ali kasnije i vratili tako da sada imam bas problem postao sam zavisnik od rivotrila p.s. lecim se od panicnih napada sa agarofobijom eto osetio sam potrebu da se ukljucim i da kazem da je veoma tesko ko nije prosao kroz to nezna kako je tresko kinuti se sa rivotrila

KAo i sa svake supstance koja stvara zavisnost (nikotina, heroina, ili alkohola), no svakako lakse od gore pomenutih. Vazno je da covek ima jak motiv i dobrog lekara koji zna sta radi.