Mozda je bolje da prvo predje na Bensedin.

Zatim da Bensedin postepeno (1/4 tablete jedne doze, ne sve tri odjednom!) da smanjuje nedeljno, sto ispada ovako:
umesto 1+1+1 tbl dnevno da uzima:

3/4 + 1 + 1 tbl, pa posle nedelju dana (ili posle 2 nedelje):
3/4 + 3/4 + 1
pa se tako smanjuje sve za po 1/4 tablete i kada se dodje na
1/4 +1/4 + 1/4 tbl dnevno, onda se ukida i taj komadic, s tim sto se zadnja ostavlja vecernja doza.

Pa cak i ako bi se te niske doze zadrzale, to nema veze, navika na Bensedin nema ako se ne prelazi 15mg/dan.

Sve ovo dugo traje, ali cemu zurba. Vazno je ne ici previse brzo!
svakodobro

Dragi Ugljesicu,

Ksalol je aneksiolitik. Nakon sto sam se prvo ja razbolela od karcinoma, 5 meseci nakon mene se je to desilo i mom ocu. Zbog isuvise veliko stresa imala sam konstantan pritisak u grudima, osecaj da mi neko sedi na grudima ili da mi steze srce rukama. Uz to napade panike, znojenja, beznadja. Po savetu psihologa sa Onkoloskog otisla sam kod psihijatra i od njega dobila Ksalol. Prve dve nedelje sam pila 2 x 25 mg i tada je dotat i Zoloft (antidepresiv). Ovu kombinaciju sam pila nekoliko meseci i na kontroli prosle nedelje psihijatar je doneo odluku da je vreme da pocnem da smanjujem ksalol. Proslih nedelju dana doza je smanjena za jednu cetvrtinu, sledecih nedelju dana treba da smanjim za drugu cetvrtinu. Za ovih 7 dana nisam primetila nikakve nus pojave koje bi bile rezultat smanjenja doze Ksalola.

Znaci sve moze, ali prethodno treba covek da bude uveren da mu je bolje i da je dosao trenutak da smanjuje dozu jer ocito su u pitanju lekovi koji se ne mogu izbaciti odjednom.

Pozdrav

Ksalol je lek iz grupe benzodiazepinskih anksiolitika. Osim sto deluje na nervozu (anksioznost), iritabilnost, dobar je 'antipanik' jer veoma uspesno smanjuje strahove pa se cesto daje kao deo terapijskog protokola u lecenju fobijskih stanja i panicnog poremecaja. Ima do odredjene mere i sedativnu (uspavljujucu) komponentu, ali to mu nije primarna uloga nego vise ....sporedni efekat. Ne daje se za lecenje nesanice sem ako psihijatar proceni da je nesanica bazirana na visokom stepenu anksioznosti (pa otklanjanje iste dovodi posledicno i do regulisanja sna). Koliko ce na nekoga delovati sedativno, sve zavisi od samog organizna pacijenta i od date doze. DAje se u dozi od 0,25mg, 0,5mg i 1 mg. Dovoljno psihofarmakoloski obrazovani psihijatri znaju da ga je najbolje davati u sto manjim dozama sto kraci period ("as much as needed, as little as possible" klauzula vazi posebno za ove lekove koji stvaraju zavisnost). Uz Rivotril i Bromazepam, ovo je lek iz navedene grupe anksiolitika koji stvara najbrzu i najjacu zavisnost. Ne treba ga se plasiti ukoliko se uzima u saradnji sa lekarom i po preporuci psihijatra. Treba biti oprezan sa lekarima koji nisu psihijatri a koji vrlo olako posezu za ovim lekom i prepisuju ga pacijentima za najrazlicitije somatske tegobe, bez kriticnosti prema samoj dozi, nacinu uvodjenja leka i njegovog kontrolisanja i izbacivanja. Kod panicnih stanja i fobija moze se davati od nekoliko nedelja pa i do godinu dana, sa prosekom od nekoliko nedelja do 3 meseca, ankon cega se polako iskljucuje onako kako je to i objasnio kolega u gornjim postovima, ali ne na svoju ruku vec u saradnji sa psihijatrom. Ukoliko je lek indikovan, dobro iznivelisan u dozi, i pracen od strane strucnog lica, nema opasnosti da ce se razviti zavisnost, a ako se ona i razvije razvice se u kontrolisanim uslovima a i skidanje ce biti kontrolisano.
Sto se Tritika tice, on pripada grupi antidepresiva sa sedativnom i anksiolitickom komponentom. Tableta se moze deliti na tri dela a proizvodjac tvrdi da uzimanje jedne trecine izaziva uvodjenje u san (veoma uspesno), dve trecine san i smanjenje napetosti, a cele tablete antidepresivni ucinak sa vec navedenim prethodnim komponentama. Za razliku od SSRI antidepresiva koji neselektivno deluju po serotoninskim receptorima u mozgu i zbog toga mogu dovesti do pada seksualne zelje kod zena i impotencije kod muskaraca kao nezeljenih efekata, Tritiko specificno obilazi serotoninske receptore koji dovode do ovog nezeljenog efekta pa se nekada daje pacijentima koji su upotrebom drugih antidepresiva razvili seksualnu disfunkciju. IZ moje prakse s aovim lekom, pokazalo se da mu je sedativni efekat veoma dobar, cak i anksioliticki zna prilicno dobro da deluje, ali se pokazao kao nula od antidepresiva. Ono sto je dobro (mada to ne pise u samom uputstvu ali uputstva za uputstva, a iskustvena medicina je primenjena medicina) jeste da se moze kombinovati sa drugim antidepresivima SSRI kod osoba koje imaju problema sa spavanjem u maloj dozi (sedativnoj i anksiolitickoj), i na taj nacin udruzenim dejstvima kako sanirati nesanicu i nervozu tako smanjiti seksulanu disfunkciju.

Sto se kombinacije Tritika i Ksalola tice, ne vidim vecu opravdanost za upotrebu ova dva leka u duzem vremenskom periodu od par nedelja.

Pozdrav

Pre svega zelim da se zahvalim za sve odgovore. I to jos nije sve.
Znate, ja poticem iz prilicno konzervativne porodice, bar sto se tice odlazaka kod psihologa, psihijatra. Zato kad je moja rodjaka odlucila da ode, svi su bili nekako smusheni. Rekli su joj ok, ali, i dalje nekako nisu uspevali da pojme zasto bi ona, ili iko hteo da ode?! Znate, to se kod nas smatra slaboscu karaktera: kako to da neko 'nema dovoljno snage', ili 'dovoljno volje' .... da izadje na kraj sa jednom obicnom tugom, da ne kazem skenjanoscu (izvinite na psovci, ali mi deluje kao da bolje opisuje situaciju)! Sada kada je dobila te lekove, oni vide kako je pospana vecinu vremena, i to im je glavni dokaz da uopste nije ni trebala da ide!?
Sada me jos zanima, da li je moguce izaci iz depresije pukim razgovorima, bez uzimanja ikakvih lekova? Pre koju godinu sam i sama prosla kroz nesto slicno, i rekla bih da sam se iscupala (pri cemu je 'iscupala' prava rec), i to uz ogromnu podrsku prijatelja. Zanima me ako je to moguce, zasto onda lekari brze - bolje prepisuju lekove? Meni je bilo dovoljno da shvatim da sam depresivna (sto kazu: priznanje problema je pola problema vec reseno!), i da onda pocnem da kontrolisem svoje reakcije. Neverovatno strpljenje mojih prijatelja mi ih je sacuvalo za one moje bolje dane, a ostalo je bilo na meni.
Mi gledamo filmove gde je normalno da ljudi pod stresom idu kod psihologa da se ispricaju, ili kako ja vidim to: da srede sopstvene utiske, sto jeste vrlo potrebno. Nekad je coveku potrebno da neke stvari kaze naglas nekome da bi mu se slozile neke kockice. Ja isto cesto tako funkcionisem. Da li je to samo u tim zapadnim zemljama tako? Zar ne bi i neki nas psiholog mogao slicnim nekim vodjenim razgovorima da dovede do zeljenog rezultata? Zasto brze - bolje poseze za lekovima?
Od onda sam postala jako osetljiva na ljude sa depresijom: prepoznajem ih, i prepoznajem njihove simptome i cini mi se da mnogima od njih fali samo dobro vodjen razgovor i ohrabrenje. Citala sam i tad i ovde i na mnogim drugim mestima da se depresija leci lekovima. Da li je to obavezno tako?
Jos jedanput: hvala na odgovoru unapred.

Nisam strucna da bih mogla da odgovorim na pitanje da li je moguce izaci iz depresije samo psihoterapijom. Medjutim, kako mi je lekarka iz Psiholoskog savetovalista na Onkoloskom institutu objasnila, postoje stanja koja zbog okolnosti zahtevaju urgentno stavljanje depresije pod kontrolu, a to je moguce samo lekovima. Ona je upravo upotrebila recenicu "vi nemate vremena da vasu situaciju razresavate razgovorima".

I nakon 3 meseca moj psihijatar smatra da jos uvek nisam spremna da krenem sa psiho-terapijom.

Cinjenica je da je moje stanje izazvano stresom zbog vlastite bolesti, a na sredini hemo terapije i ocevom bolescu. Ja bih to onako laicki objasnila kao post traumatskim stresom.

A sto se tice tvoje tetke uopste ne treba da se obazire na okolinu. Njoj nije potrebno odobravanje od okoline da bi se lecila. Depresija je bolest kao i svaka druga. Znam da okolina nema razumevanja, ali nasi ljudi nemaju razumevanja za toliko mnogo stvari da je iluzorno zeleti ugoditi svima.

Ako ima u tebi podrsku - to je super!

Ugljesic:

sto se tice pitanja o depresiji - nisu sve depresije iste. I nije svako 'skenjano' stanje depresija. Svi su ljudi ponekad 'skenjani', tuzni, bezvoljni, iscrpljeni emotivno, sa niskim energetskim potencijalima. I ne zahteva svako takvo stanje niti lecenje, niti psihoterapijski rad: dovoljna je pomoc prijatelja, suncan dan, kod zena obicno pomogne kupovina neke prigodne sitnice (kazu da nema tog loseg raspolozenja koje ne moze da se resi novim cipelama! ), a kod muskaraca seks, ili pivo s prijateljima uz prenos utakmice.
No ima onih depresivnih stanja koja se ne mogu razresiti na ovaj nacin, kada je neraspolozenje toliko veliko i osecaj nemoci i beznadeznosti zahteva psihoterapijski rad. Takve depresije cesto nastaju usled hronicnog ili akutnog stresa, mnogo njih je izazvano nekom vrstom traume (smrtni slucajevi, duge iscrpljujuce bolesti clanova porodice o kojima se brine, gubitak posla, prekid veze ili losa veza, razvod braka itd). Takva stanja obicno nazivmo neformalno 'reaktivnom depresijom' ili depresivnom reakcijom. Tezi stepen ovakvih depresija izaziva veliko psihofizicko iscrpljenje zbog veoma niskog energetskog potencijala i zahteva ponekad primenu lekova koji se zovu antidepresivi i anksiolitici (o njima smo pricali prethodno) u nekom odredjenom vremenskom periodu kako bi se podigao nivo energije i osobi omogucilo da udje u jedno stabilnije stanje kada moze da psihoterapijski radio (psihoterapija je kontra uvrezenim idejama JAKO naporan i iscrpljujuci posao koji zahteva izuzetnu emotivnu, psiholosku i mentalnu spremnost i snagu). Cini mi se da bi tvoja tetka mogla biti u ovoj grupi.

I najzad, postoje i one depresije kada radi o klinickoj depresiji, tj. tj o sindromu koji obuhvata citav niz simptoma kao sto su potpuno odsustvo ili dramaticno snizenje svoih nagona (nagon za ishranom i seksom i socijalnom funkcionisanju i najzad nagon za samoodrzanjem, odnosno z azivotom). Takve osobe ne smao da su duboko potistene, vec su potpouno povucene u sebe, izolovane od spoljnje sredine, opsednute crnim mislima o besmislu zivota, obuzete samooptuzivanjem i dozivljajem sopstvene bezvrednosti, energetski ispraznjene i potpuno bezvoljne, sklone razmisljanju o okoncanju svog zivota, te je celo njihovo funkcionisanje duboko pogodjeno ovim stanjem koje apsolutno zahteva terapiju lekovima jer nema ni prostora ni vremena za psihoterapijski rad (osoba prosto nema nikakav energetski kapaciotet niti potencijal za to). U takvim slucajevima lekovi se daju u vecim dozama i na veoma dugacke vremenske periode, cesto se piju dozivotno sa povremenim pauzama, i ove depresije se cesto veoma tesko lece (neke se nikada ne izlece)....

Dakle, sve zavisi o cemu se zapravo radi kada se za nekog kaze da je depresivan. Netacno je sasvim da psiholozi i psihijatri (psiholozi zato sto ni ne mogu po prirodi njihovog posla) odmnah posezu za lekovima. Poseze se za lekovima onda kada postoji indikacija za to odnosno kada pacijent ima najveci benefit od takve terapije.

Dakle, citala si dobro - depresije se obicno obavezno lece lekovima, jer kada mi u profesiji kazemo depresija, onda mislimo na tze obilke reaktivnih depresija ili na klinicku depresiju, od kojih se oba oblika prakticno obavezno i uobicajeno lece lekovima. Psihoterapija je super stvar ali na zalost ne moze bas sve da resi, i ne moze da se primeni bas u svakom trenutku - pacijent mora biti sposoban za to. Pozdrav i sve najbolje.

Garfilde,

Mnogo hvala na ovako iscrpnom objasnjenju. Jeste da ja nisam postavila pitanje, ali odlicno je kada ipak neko iz struke objasni citavu problematiku.

Nema na cemu, zato smo ovde svi mi iz struke, da pomognemo, razjasnimo dileme i pruzimo informacije. POzdrav

Ja bih Vas zamolila da mi nekako pomognete jer sam zaista ocajna.
Naime, ne radi se o meni vec o mojoj sestri. Treca je godina srednje skole..i ona vec 16 dana ne spava UOPSTE, jednostavno ne moze da zaspi.
Isla e kod lekara, pedagoga, psihologa i na sva ispitivanja..i, dijagnostikovana joj je: Insomnia non organica, jos mi je rekla da joj je lekar u dijagnozi napisao da je objektivno svesna (ja ne znam sta to znaci). Uglavnom, prepisali su joj Ksalol.

Zanima me, ako mozete da mi kazete zasto Ksalol? mislim, zar niste u prethodnom postu napisali da je on za anksioznost? I, po vasem misljenju sta moze biti uzrok?

Zelela bih da pricam s njom, mozda ima neki problem..a ne zeli da prica..ne znam kako da joj pomognem; samo ne mogu da je gledam vise onako snuzdenu..

Unapred Vam hvala!