Girl, Majjo: u stanju u kojima se nalaze gospodin i gospodja normalno je da telo ne funkcionise na uobicajen regulisan i zdrav nacin a to podrazumeva i da metabolizam slabi: bubrezi i jetra ne mogu adekvatno da detoksifikuju telo pa otuda mogu biti i neprijatni mirisi koje spominjete - nista cudno za ljude koji su u ovakvom stanju i stadijumu bolesti. Stvarno mi je zao sto to prozivljavate i vi i oni, to nije ni za koga zaista....
Majo, sto se ruke tice, ne verujem da se radi o sirenju tumora i pritisaka 'centra za bol' tim pre sto zapravo takav centar ne postji; pre ce biti da se mama zali na bol od svega zajedno, od lezanja, neudobnog polozaja itd. Oticanje ekstremiteta moze ici u prilog slabijem srcanom radu, a kod plegicne ruke mozda i slabija limfna drenaza.....Izmerite joj temperaturu za svaki slucaj ako vam se cini da je vruca. I pustite je neka spava sto vise meoze, neka se zena odmara. Covek nikada nije spreman; ni vi necete biti spremni ma koliko da se spremate. Najvaznije je da znate (i jedna i druga) da ste bile tu, da ste ucinile sve sto je bilo moguce uciniti. Vise od toga se ne moze......

A sto se sna tice....hmmm (pa jesam li ja u tom poslu ili nisam?! )

Drzite se, javite se kakva je situacija. Tu sam.

P.s. Obzirom i na vreme i na njhovo stanje, hidrirajte ih stalno kolko god mozete (voda, hladan caj....).

Temperaturu je mama imala svakodnevno, juče i danas nema, a inače, uvek joj je mnogo viša pod tom levom (plegičnom rukom), što sada kad razmišljam i ima logike.

Što se sna tiče: prosto ne mogu da verujem kako podsvest radi i na koji način stručno lice (u ovom slučaju Vi) to dovodi u vezu. Ma, u životu mi ne bi na pamet palo. Ostala sam u šoku!!!




Hvala Vam što ste tu!!



Gfn, ne nerviraj se oko ljudi, videla si da sam i ja prošla slično. Jednostavno takve odstranite, druge vam nema, a oni neka plaču svojim kućama. Jer vi ste ti koji ste uz njega i koji ostajete tu, a ostali dodju, olakšaju se i odu......svako svom životu. Ne dajte im da vam crpe i to malo energije.

Umro je...

majjo i Garfield iz sveg srca vam se zahvaljujem na svim savetima koje ste mi dali i svoj podrsci i utesi koju ste pruzile meni a preko mene i njima...

Majjo, srecice, bas ste me rastuzili, osecam vasu nadu, i zelju da sprecite neizbezno. Zaista mi je zao. Mozda jos nije dosao kraj, mozda ipak uz pomoc lekova nadoknadjuje ceo period nespavanja koji je predhodio. ( I ja sam optimista).
Ali srecice mala, bolje je i lakse i vama i njoj da ode tako blago i necujno kao senka, bez jauka i nepodnosljivih bolova.
Verujem da vam je tesko i sto dozivljavate, i sto gledate bespomocno, ali sam sigurna da taj neizbezni rastanak nebiste propustili ni za sta na svetu. Tu ste pored nje verno i brizno, vracate joj kako je zasluzila, sa paznjom, ljubavlju, najbolje kako znate. Tu ste uz nju, sad kad ste joj najpotrebniji. I to je najvaznije i najplemenitije.
Puno pozdrava..... (odoh da se prosetam..... )
Cujemo se sutra.

Gfn, iskreno saucesce.
Verujem da vam nije lako, budite uz vaseg decka, uz njegovu majku, budite im oslonac i podrska u teskim trenutcima. To je osnova porodice.

Girl: moje iskreno saucesce Vama i porodici VAseg momka. Znam da je tesko, ali pomisilte da se agonija za tog jadnog coveka zavrsila i da se smirio. To nikako nije uteha, jer utehe nema, ali zivot je uvek jaci: oni koji ostaju moraju dalje....Budite zajedno, i pustite tugu da odradi svoje, i vreme.....

Gfn moje iskreno saučešće.....

Nemam reči utehe.......tako se plašim svega. Ne bih bila iskrena da ti pišem bilo šta sem ovoga, slušaj Garfield, slušaj Gagi, slušam ih i ja, i upijam, jer znam da će mi trebati.......




Gagi, i mene teši (ako išta može da me uteši u celoj priči) samo nada da će otići baš tako kako kažete - blago i nečujno, bez bolova......
Ali teško mi je da se pomirim sa tim, jer ona je moja mama i moje sve. Jedina koja me nikada nije razočarala, jedina uteha, jedina i najiskrenija i bezrezervna i bez ikakvih prohteva i zahteva, jedina čista kao suza koju volim i koja me voli bez ikakve rezerve, punog srca i bez ikakvih očekivanja.

Ne osećam se ni spremno ni sposobno da idem dalje bez nje, tako me plaši taj osećaj beznadja i samoće. Niko mi nikada tu prazninu neće ispuniti. Činjenica je da me je previše štitila, da je uvek bila tu za mene, za sve moje potrebe, da je ceo život samo meni posvetila, o svemu uvek mislila. I na ove dane što slede je mislila, saznala sam od njene prijateljice da je sve pripremila još odavno, da ne bih imala troškove oko svega.
Užasno će mi faliti ta sigurnost i ljubav koju mi je ceo život nesebično pružala.


Garfield, jel ima potrebe da mami i dalje dajem Xanax, obzirom da spava po ceo dan i noć??? Budim je samo da bi jela pre nego što popije lekove, povremeno da bi popila po koji gutljaj vode i to je sve. Kad je presvlačim i okrećem "kao" je budna, ali to je jako kratko.

Majo: sta da Vam kazem a da zvuci iole utesno, kad utehe nema? NIkada nismo spremni da ostanemo bez roditelja, bez onih koji nas jedini bezuslovno vole i bezuslovno nam s(v)e daju. No izbora nemamo....

Sto se Xanaxa tice, mozete da smanjite na 1/4 uvece i da ostane samo na tome (dovoljno da je ne obara skroz a dovoljno da je umiruje). MOram Vam reci - ne mislim da spava od Xanaxa (samo), jednostavno telo bespogovorno zahteva smanjenje energetske potrosnje kada je tako iscrpljeno. NO naravno, smanjite na 1/4 pa mi javite za dan dva pa ako i dalje samo spava da iskljucimo pa da vidimo......
Ajoj ljudi....bas mi je zao sto ovo prolazite.......

U momentu dok ste ovo pisali (nisam stigla da pročitam), dala sam mami 1/2 jer je opet imala osećaj straha. Ovog puta da ne padne (verovatno je imala onaj osećaj propadanja ), a nakon toga je rekla da se jako plaši zemljotresa koji će biti noćas, jačine 6,7,8........šta god to značilo....
Imala je baš baš uplašen pogled, ma na momente sam mislila da je kraj........baš je čudne zvuke ispuštala.......tuga........

Rekla sam joj da ne brine, da sam tu, uz nju. Kasnije se smirila, lepo je jela i evo, sad će da utone u san.

Uhhh, jeste ovo teško i preteško.........

Pratim Vas sve od početka (zbog Maje) i svaki put kad otvorim ovu temu isplačem se pošteno ! Ujedno Vam se i divim na tolikoj hrabrosti i jačini !

Majo draga ,drži se i želim ti sve puno snage i mnogo sreće nadalje!
Ljubim te i ..................šta god da dodam je suvišno !

Hvala svima.

MAjjo, drzi se... Sta je tu je, na zalost to sto se desava ne mozes da promenis, mozes samo da budes uz nju do kraja i to je ono sto je njoj najpotrebnije, da vidi tebe svaki put kad se probudi, da zna da nije sama...

Nadam se da ces nam se sutra javiti sa lepsim vestima

Majjo, sta mislite da pokusate da joj ne dajete Trodon dan-dva, ipak mi se on nesvidja, i da joj date nesto sto ipak malo manje "uspavljuje": ibuprofen, diklofenak, asociaciju paracetamol/dextropropoxifen itd (nazalost neznam nijedan naziv leka koji ima "tamo kod nas" : Garfield! upomoc!).

[quote="majja"]
Ne osećam se ni spremno ni sposobno da idem dalje bez nje, tako me plaši taj osećaj beznadja i samoće. quote]

Verujem! Vasa majka ce da nastavi da zivi u Vama, u Vasem srcu, u Vasim mislima. Najvaznije je da dalje nastavite bas onako kako vas je Ona i ucila, bas onako kako se Ona borila ceo zivot. Kad Vam bude najteze, setite se Vase majke, njenih reci, kako bi Ona odreagovala u datoj situaciji, kako bi volela da vas vidi.
I ja sam majka, i sigurna sam da se i Vasa ceo zivot molila za Vasu srecu, i da nikako nebi zelela da izgubite nadu i veru u zivot i u srecu.
Zivot se nastavlja, vreme ublazuje i tugu i prazninu, a ostavlja samo uspomene, i secanja na lepe trenutke.
Puno pozdrava, cujemo se sutra!

Gagi, Trodon joj sada dajem samo 2-3 puta dnevno (po 15 kapi). Brufen (ibuprofen) ne može da proguta, a nema šanse da onoliku tabletu izdrobim, kupila sam Sirup, to sam joj u početku davala, ali uopšte ne reaguje više na njega (na sirup). Diklofen - nešto sam skeptična prema njemu zbog srca a i dosta je težak za želudac (kao i Brufen), a ne znam da li išta mogu da pomognu čepići Diklofena?? Oni se rektalno stavljaju (meni su npr spas kad dobijem menstruaciju!!!, ali da li to "dolazi" do rebara? Mislim, da li deluje "dotle" (ajme, glupog li pitanja ).

Paracetamol pije skoro svaki dan, to joj dajem kad se temperaturu približi do 38.


Kasnije ću dobiti rezultate krvi, dr mi je telefonom čitala samo nešto, gvoždje je jako slabo, kao i hgb i crvena krvna zrnca. Da ne pišem sada napamet, prepisaću sve kad ih dobijem. Za gvoždje i ovo ostalo sam se baš iznenadila, jer joj je to oduvek bilo extra jako!!!!! Gvoždje uvek nešto manje od 30, a hgb oko 140. Ovo mi je baš šok.

Odmah ću početi da joj dajem kuvan proso sa medom, mlečom i propolisom, kao i kapi od koprive, pa se nadam da ćemo to ubrzo popraviti.


Što se spavanja tiče, mama i danas spava skoro ceo dan, pritisak je ok 115/65, puls izmedju 90 i 100. Stanje redovno. Kad je probudim lepo jede, pije vodu. Danas je pojela jedan oveći pečeni biftek, onako baš slatko, sa apetitom.
Ma ljudi moji, ja jednostavno ne mogu da se pomirim sa činjenicama kad vidim kako lepo jede. Bože kako su nekad neke male stvari TAKO velike.


Garfield, večeras ću joj dati 1/4, kao i sutra, pa ćemo onda videti nadalje, kako Vi kažete.

Gfn, kako si ti? Kako ti je dečko, njegova majka? Puno te pozdravljam i šaljem jedan malli deo snage, od ovoga malo što mi je preostalo.


Pozz svima i naravno, HVALA!!!!!!

Kupila sam Revitu Fe, kažu da je odlična za imunitet i gvoždje i sve ostalo što sam napisala u prethodnom postu. Od večeras krećemo sa udarnim dozama, nadam se da će joj bar malo pomoći.

majjo, hvala na pitanju ja sam relativno dobro kao i porodica mog decka(koliko je to moguce). Bila je sahrana danas, to im je naravno tesko palo ali mislim da su sada bolje, najgore je proslo sad samo ostaje da kao sto Garfield kaze, puste vreme da odradi svoje... Polako ce se sve vratiti u normalu, nema druge

Vi se drzite, drago mi je sto mama lepo klopa