Pozdrav.
Vec dosta godina patim od anksioznosti. Uzasno los osecaj se javlja par dana pre ispit, lekarski pregled, izlazak iz kuce... dok je na sam dan nepodnosljivo. Iz kreveta ne mogu ustati, povraca mi se, ponekad dobijem i temperaturu, sve u svemu bukvalno ne mogu da funkcionisem. osecam se kao u paklu. O jelu da i ne govorim. Nekoliko puta sam isla i kod psihijatra. Prvi put su mi prepisali cipralex, a drugi put nedavno maprotilin. Da ne spominjem da mi nista nije pomoglo, cak od ovog drugog nisam mogla uopste da funkcionisem. Medjutim nastavila sam da ga pijem, ali bezuspesno. Oba ova leka su mi prepisali zbog navodne depresije, ali ja nisam depresivna. Cak mi je zivot sasvim lep, osim ovih nepodnosljivih situacija. Svi psihijatri sa kojima sam razgovarala o tome su mi govorili da sto vise izlazim iz kuce i da nista lose nece biti i da sve biti u redu. Medjutim nista nije u redu. u tim trenucima nikako nije u redu.
Zaista ne mogu vise da trpim sve to... molim vas da mi pomognete na neki nacin, da mi kazete sta bi trebalo da ucinim.

Cao Loren! Dobrodosla!
Pa sam naziv tvoje "bolesti" je naziv teme....anksioznost... od koje svi pomalo "patimo" neko vise, neko manje.....ali skoro svi zivimo s nekim strahom od ovog ili onog....to je normalno samo se moramo, u najvecoj meri sami izboriti sa svojim strahom, to je po meni jedini nacin da pobedimo "zmaja".....kad samo jednom uspes da se nateras i izboris.......svaki drugi put je lakse i lakse. Veruj mi!
Nema te tablete koja ce to uraditi umesto tebe. Ne mogu komentirati tvoju th. ne znam nisam nikad popila nista vise od bromazepana ili tako nesto i to u malim kolicinama...mene su i one gotovo obarale, umrtvile....Verujuj mi da te razumem i ja sam nekad spadala u velike plasljivice... sremezljivice....tremare.....Tu mi umanjivalo vrednost....umanjivalo ocene.....poslovne rezultate........onda sam jednom rekla d o s t a! Progutala knedlu, nisam obracala paznju na broj otkucaja srca kad sam izasla pred moj najveci strah (i izvor straha) profesoricu i (muciteljicu) istorije i na njeno zaprepastenje trazila da odgovaram pred komisijom Izborila sam se, pobedila strah u sebi..........Nije mi bilo lako.... ali je vredelo! Nastavila skolovanje normalno.......nisam vise nikad dozvolila da me trema, bar ne u toj meri ponese, da me pobedi.............!
Lici li ti to na tvoju "depresiju"? Znas kako narodna kaze: "Klin se klinom izbija!"
Naravno da je zivot lep..........ukoliko ne dozvolis da te tamo neki strah pobedi! Zivot je nekad ruzan nekad lep......ukoliko ga zivis, a ne provedes opijen lekovima, uplasen......Dodala bi zivot je lep ali i kratak, zato ne oklevaj.......brisi van iz kuce.......Patikice na noge pa van.......prolece je sve se budi! Probudi se i ti. Skockaj se i napolje...........ceka te svasta napolju.....i lepo vreme i dobri prijatelji i dobri komadi.............ne ispustaj to! Ok nekad pada kisa...nije uvek VRH...ali Boze moj...to je zivot!!!
Srecno! Dobro otvori okice videt ces koliko je lepo....vani!

ako ti se i pored svega neda pobediti taj strah i panika-mislim da ima neki drugi uzrok--ili te neko pritiska previse da moras zavrsiti taj fakultet ili ti sama sebe opterecujes da ne smez da padnes----neki slican uzrok je sto se ti tako osecas-probaj da se tome suprostavis-pa i da ne polozis pa sta-na kraju krajeva i da napustis-ako vec ne ide--mada nisam bas za to al ako nikako ne mozes da resis-to je resenje
POKUSAJ NACI IZLAZ-MORA GA BITI NEGDE
srecno

hvala svima na lepim recima, ali meni fakultet nije jedini problem. tacnije u poslednjih godinu dana je najmanji, jer sam krenula bas da ucim i da dajem ispite.
moja nepodnosljiva nervoza se javlja cak i kada treba da izadjem iz kuce da se vidim sa drustvom, odem kod lekara, pricam sa nepoznatim ljudima ... na telefon se javljam samo najblizima ... to je za mene vec potpuno normalno iako uopste nije nesto sto bi normalna osoba ucinila. a da objasnim drugima zasto je to tako - ne mogu.
i da, godinama se sama borim protiv toga. da bukvalno sve od sebe da ucinim to sto mi je uzasavajuce. i ucinim. ali nije svaki sledeci put sve lakse. cesto je i teze. znam da je sve to u glavi, ali dzabe.
ne bih ni pisala ovde da nisam dosla do te tacke da apsolutno nemam pojma sta vise da ucinim.
jedino sto mi zaista ostaje je da platim nekog 'najboljeg psihijatra' da me leci i da se nadam da ce mi to pomoci ...
Hvala vam svima jos jednom.

evo link ka jednoj muzickoj numeri ciji tekst je u stvari poznati esej jedne kolumnistkinje i univerzitetskog profesora Mary Schmich koji je objavljen u Chicago Tribunu 1997 god. Ovo su njeni saveti o zivotu. Poslusaj, stavicu link i ka tekstu za slucaj da ne razumes nesto... Ovo su po meni najbolji moguci saveti koje mlada osoba moze da cuje...Nadam se da ce ti pomoci da shvatis koliko je anksioznost sasvim nepotrebna coveku i da ce ti uspeti da je prebrodis. Inace, i ja sam imao jedno vreme izrazenu anksioznost ali sam vremenom to prevazisao...

http://www.youtube.com/watch?v=sTJ7AzBIJoI

i tekst cele kolumne od juna 1997 god.
http://plodplod.blogspot.com/2006/07/ad ... asted.html

http://socijalnaanksioznost.blogger.ba/ ... 21/2518923 uzmi svaki dan iscitavaj ove tekstove ali lagano ...meni je isto psihijatar konstatovao blagu anksioznost uz blagu depresiju u i pijem AD velahibin i svakodnevno citam ove tekstove koje ako budes lagano citala svakodnevno poceces da kapiras da je anksioznost samo nauceno ponasanje...ti sebe bukvalno unapred spresas za los sled dogadjanja.Ja mogu reci da evoo posle 2 meseca sam na vrlo dobrom putu da se zauvek oslobodim anksioznosti jer sam citajuci ovo naucio mnoge stvari.

Da li su ti AD i ovi tekstovi pomogli, kako se sada osecas? da li imas potrebu i dalje za tabletama? Nadam se da je sve sada u redu

Hvala, pozz

Patim od anksioznosti i borim se negde oko 3.5 meseca. Plasio sam se od svasta: od ulazenje u neki portal, od galaksije, planete, sunce, meseca, pa i od same cinjenice kako smo nastali, kako imamo ruke... znam bizarno zar ne? Ali Ja sam taj strah i paniku u najvecem delu prebrodio. Moras da juris strah, npr. osetis neke nervozu, znojis se, osecas da igranje u stomaku, to je sve zbog potiskivanje emocija koje izaziva strah, moras da pustis da strah izadje a ti samo da gledas i da verujes sebi da ti nije nista. Najbolji nacin da prevazidjes i pobedis strah je da se suocis s njim.... Ja sam mislio da sam poludeo, ma nema sta nisam... a sad imam sam ponekad zmarce i kad ih imam Ja pokusavam da isprovociram strah da mi da najjachi moguci napad panike i straha. Ali znas sta se desava strah pocinje da bezi, daaa, strah nestaje i vraca se sloboda... Sto vishe ovako budes radio s vremenom na vreme uopste neces imati nikakav strah. Veruj mi ja sam se plasio svacega, ponekad samog sebe. Najveci lek je isto da pozitivnost i iskorenjivanje negativnih misli....

Ja ipak mislim da moras naci dobrog neuropsihijatra (do duse pre mislim da treba da potrefi terapiju i ne mora biti tako dobar) al svakako uz njegovu pomoc i lekove ces doci do tog stanja kad ces moci da polako utices na svoje stanje i kad to uspes sve ce ici u dobrom smeru. Tesko je sam krenuti jer je prosto nemoguce--necija pomoc za prvi korak je neophodna.
Naravno da ti ne vidis sada problem ni u fakultetu i ne znas gde al negde piostoji-al sad sve analiziras i sve ti je vec poznato i ne mozes naci kljuc--ne zaboravi neka promena u zivotu je dodatna stimulacija za takvo stanje,pokusaj i to.
SRECNOOOO

Znam kako vam je, i ja imam problema sa tim :-/
Imam 19 godina, i evo nekih mojih problema koje sam imao i koje imam...
RANIJE: Protekle zime sam imao nekih problema sa napadima panike, straha, hvatala me neka manja depresija, u svakom slučaju sada nema većih problema (ali kad je neka promena vremena tada se osećam očajno, glavobolja ponekad, pritisak u grudima, ošamućenost...)..
Sve je to nastalo iznenada, odjedom.. Do današnjeg dana niko od lekara (neuropsihijatara) ne može tačno da kaže uzrok nastanka... Jer sam se bavio treningom u teretani (krenuo sam sa 15 godina), trčanjem, raznim drugim fizičkim aktivnostima, pio sam razne suplemente (proteini, kreatin, tribulus) naravno sve u normalnim merama uz konsultaciju sa nutricionistom, imao sam i par stresnih događaja vezanih sa školom, sa privatnim životom (to da su čoveka pretukli i ubili ispred mene) ali ja sam sve ovo osećao i pre toga samo nisam obraćao pažnju...
Čitao sam da je anksioznost i napad panije zadesio i decu od 5-6 godina i starije ljude, ne bira godine, oni nisu ništa pili i trenirali pa ih je zakačilo to...
Kako je proleće došlo i olepovremilo se i ja sam se mnogo lepo osećao... Leto takođe.. Te napade nisam osećao, ali i danas imam pomalo "tremu" (ili neki mali mali strah) kad se noću vozim busom, ili kad trebam da odem negde dalje od kuće...
Povremeno mi se javljaju kao blage vrtoglavice (ošamućenost), neki put dok sedim, neki put na treningu, nebitno je vreme i mesto (primetio sam da je to u večernjim satima kad se umorim tokom dana) i osećam umor...
Pričao sam sa jednim od najboljih neuropsihologa kod nas, i rekao mi je da je to na nervnoj bazi (Jer dosadašnji rezultati regleda srca, pluća, glave, stomaka, hormona i sve ostalo su fantastični), tako da očigledno sve to kreće od psihe...
Lekari su rekli da se opustim, da ne razmišljam o tome jer mi nije ništa, da se fizički zamaram (ali ne da dižem ogroman teret, nego da što više trčim i radim prirodne vežbe), da izlazim i kad mi je najteže, da nađem devojku koja će da pomogne u "lečenju" ... nju sam našao i stvarno pozitivno utiče na mene jer ide u medicinsku školu pa je upućena u ovo.....

SADA: Počeo sam da treniram, apetit mi se vratio, zdravo živim (sem ovih cigareta koje ću da ostavim jer mi ništa dobro ne donose), alkohol mi smeta i na miris iako ranije nije... ne provodim mnogo vremena pored kompa jer vidim da mi i to smeta, jednostavno osećam svaku sitnicu....kako je leto prolazilo počinjem da osećam neko neraspoloženje i sve ove sitnice... Nije opasno ali me nervira.....
Bio sam kod neuropsihijatra ponovo i dao mi je da pijem Rivotril 2mg, 1/4 ujutru i 1/4 popodne i tako 10 dana pa da vidimo kako ću onda da se osećam. Na zalost njega nema nigde u prodaji tako da ću malo da sačekam dok ga ne nađem, kad nisam umro do sad valjda neću još...
Nekad imam strah da ću da se onesvestim, ili da ću da umrem, ali to je još nije desilo...
Hteo sam da vidim da li neko ima ovakvih problema?
Da li ja jedini osećam ovu ošamućenos i ljuljanje u glavi?
Ponekad mi je muka iako nebi imalo od čega da bude?
Da li trening loše utiče na sve ovo?
Stvarno ne znam šta ću više da radim, poludeću više

ja mislim da u ovom slucaju nije u pitanju samo anoksioznost... najbolje da se konsultiras sa kakvim dobrim i preporucenim lijecnicima..jer ako ti smatras da nisi depresivna i da ti je zivot lijep nema potrebe za preparatima za smirenje

Ja sam malo zakasnio,nadam se da ces videt ovaj post...
Tacno znam kako se osecas,iste simptome imam. Imao sam srecno detinjstvo,sve mi je pruzeno,nemam neke velike traume iz tog doba (hvala Bogu),ali kako sam stariji sve mi je gore (sada imam 20 god) i to bez nekakvog razloga,jednostavno se plasim. Kada treba negde da odem ili da obavim nesto (ne mora da bude nista strasno),pojavi mi se taj pritisak u glavi i bude mi muka i jednostavno ne mogu da funkcionisem...Isto tako par dana pred neki dogadjaj mi se javlja taj osecaj,ali toga dana mi je pakao (kao i tebi),hranu ne mogu da smislim. Na primer,otici sa drugaovima na neki rucak ili nesto za mene je nemoguca misija Nisam se do sada obratio lekaru.
Evo proslo je dosta vremena od kada si otvorila temu,kako se sada osecas,da li si uspela da pobedis ovu prepreku? ako jesi,daj mi neki savet,jer koliko vidim u istom smo problemu

SVi morate poraditi nesto na samopouzdanju i samopostovanju--ima neka stvar kod vecine koja ga sputava u tome-nekome roditelji sve udovoljavali,nekome nisu nista priznavali, neko nesto trece u odrastanju ali sad je vreme da se nesto preduzme-stanite na nulu i pocnite iz pocetka-NISTE SAMI I PUNO LJUDI IMA TAJ PROBLEM-malo se muce malo sputavaju ali im najvise znaci (po mom pisljenju) neko ko ce ih posteno saslusati i porazgovarati iskreno ali ne zaboravite da i vi morate biti totalno otvoreni u tom razgovoru. Džaba i da idete kod neuropsihijatra ako mu precutite da vas je RECIMO otac maltretirao-ili obrnuto-majka uvek hvalila_(PAMETNICE MOJA)-da vam nisu omogucili da se druzite sa nekom decom jer su losi-ili ko zna sta-MORATE BITI MAKSIMALNO OTVORENIIIIIIIIIIII
NEGDE SE KRIJE UZROK-mada ponekad i sami uvlacite sebe u corsokak trazeci uzdok a ne lececi posledice-mora i jedno i drugo.
SVIMA VISE SRECE U NOVOJ GODINI

Imam sina tvojih godina. Znam otprilike kakve vas sve muke danas muce. Sami se tesko mozete izboriti sa tim. Potrazi pomoc psihijatra, tebi treba psihoterapija cak i vise nego lekovi. Osamucenost moze biti posledica Rivotrila, ali ga nemoj nikako na svoju ruku i naglo prekidati. Fizicka aktivnost ti samo moze pomoci. No osim teretane pokusaj da izadjes malo napolje, boravis u prirodi, na suncu, medju ljudima koji te vole. Sunce je prirodni antidepresiv. Mlad si, zivot je pred tobom. Gledaj stvari sa vedrije strane. Nema razloga zasto bi ti se nesto lose desilo.

I ja se slazem--sto vise prvoditi vremena napolju-jos ako bi to bio neki koristan rad--da se vidi nesto iza sebe da ostaje to bi bilo fantasticno--upola manje potrebe za terapijom sigurno.
Ojacati samopozdanje-ciniti za nekoga nesto-to je mnogo bitno, ne cekati da vam neko pomogne iako i to treba prihvatiti ali ne biti usmeren samo na to.
Snagu trazite u analizi drugih koji su vam pred nosom (pa kad moze on --sto ne bih i ja),Nikako ono-e zasto bas meni ovo da se desava-od te zalopojke nema vajde.
Trazite sagovornike koji ce vam reci istinu pa neka se i ne slaze sa vasom-dobro analizirajte, mozete ovde ako ne uzivo--SVAKO DOBRO