Postovani, ja sam nova ovde ali i ja imam problem sa aksioznosti, sa kojim neznam da se borim. Bila sam kod psihijatra koji mi je dao xenax 2 mg 2x dnevno, rivotril 1/4 ujutru i uvece i seroxtat 1/2 oko 10h. Terapiju pijem vec godinu dana ali anksioznost nije nestala. Panisni napadi su se znatno smanjili, ali osecaj malaksalosti, nervoza, lupanje srca, napetost u ramenima nisu. Vise neznam sta da radim. A uz to sam i veliki hipohondar pa umisljam i svakojake bolesti sto stvara dodatan problem. Mislim ako bi se resila hipohondrije da bi anksioznost nestala, ali neznam kako nje da se resim. Molim za bilo kakvu pomoc

A ja cu ti samo preporuciti da procitas tekstove na ovoj stranici: www.carnomed.rs

ja se izvinjavam sto ovako upadam ali htela bih da mi neko da neki savet sta da uradim povodom mog problema,pre godinu dana sam imala penicilinski sok sto je na mene uticalo katastrofalno,posle par meseci sam imala neki napad ,nakon par dana opet isti pa sve cesce predpostavljam da su to bili panicni napadi,porazgovarala sam sa psihologom ,panicnih napada nema ali tu su drugi svakodnevni problemi,cudni osecaji u glavi ljuljanja,pistanja,tokom hodanja kao da noge nisu moje. nisam isla na nikakve preglede,prosto jer se plasim da odem. da li moze neko da mi kaze da li je ovo ankcioznost ili mozda imam treba da uradim skener glave! ? hvala unapred

Sve je pocelo posle mog 18. rodjendana,tada sam dve veceri za redom slavio i naravno popio,bilo mi je ok posle obe veceri,medjutim uvece sam dobio nekakav napad ,srce mi je ubrzano kucalo i mislio sam da cu umreti.Sutradan sam otisao u bolnicu i uradili su mi sve analize,krv,EKG,snimak pluca ,secer i ostalo i bilo mi je ok.Imao sam povisen pritisak sve vreme.Medjutim kada sam saznao da su rezultati ok pritisak mi je bio normalan i sve mi je bilo kao pre.Onda posle par dana sam krenuo u skolu i osetio sam neku napetost u glavi,mislio sam da sam pokupio neki virus nesto,ali to me nije proslo.Nekako mi je drugacije u glavi nego pre i tako mi je vec 2 meseca,kao da se osecam nerealno ili zbunjeno ,ne znam kako da opisem.Mozete li mi pomoci nekako.Jednom mi se desilo da cak nisam zeleo da izadjem napolje misleci da ce mi se nesto dogoditi.Ne znam,cak sam jednom prilikom pricao s psihologom o ovome i on mi je rekao da je to mladalacka kriza neka i da ce vremenom proci,ali mene ovaj osecaj izludjuje,nekako mi je drugacija stvarnost nego ranije i cesto imam osecaj da mi je lose ali mi se nista ne dogodi.Stv sam uznemiren i zelim da budem onaj stari.Ako neko ima odgovor na ovo ili savet,bio bih mu veoma zahvalan.


Read more: pitanja-odgovori/cudan-osecaj-glavi-drugacija-svest-t53781.html#ixzz32weG4vZ0

Molim za pomoc!
Pre 2 meseca mi je ustanovljena anemija, krvna slika katastrofa, lupanje srca, blage vrtoglavice i na sve to od lekova me je poceo boleti zeludac, pa sam postala jos vise malaksala, tada sam se jako uplasila za svoje zdravlje pa sam obavila i ekg, ultra zvuk srca i kompletnog abdomena, hormone stitne i sve je bilo ok. Ali od tada zivim u strahu. Pre nedelju dana sam ponovo vadila krv sada mi je i krvna slika dobra ali ja umirem od srtaha, samo proveravam sebe da li mi se vrti. Strah me i da ostanem sa decom sama kuci, pogotovo uvece. Stalno sam napeta. Juce na primer muz mi je otisao u 3 smenu i ja sam ceo dan nervozna zato sto cu ostati sama sa decom, toliku sam nervozu sebi nabila da ne mogu ni da jedem, jako imam slab apetit, cak sam i povracala. Da li su ovo simptomi anksioznosti? Sta da radim, kako da se nosim sa tim?
Molim vas odgovorite sto pre, nekad mislim da cu poludeti

tesko da ces sama da mozes da se nosis sa tim--moras otici kod nekog neuropsihijatra--SVAKI STRAH JE ATOMSKA BOMBA ZA ORGANIZAM-moras se toga osloboditi bar svesti na neku manju meru.

Olinilo evo i ja sam tu da ti pomognem koliko mogu... prošla sam kroz to više puta i znam kako se osećaš.
To mi već više liči na depresiju nego na anksioznost.Moraš pod hitno da potražiš lekarsku pomoć i da kreneš sa nekom terapijom... ja sam tako kad mi se prvi put desilo ali i odlazila sam kod psihologa na razgovor jer ovo što ti se dešava nije nastalo od ničega ima tu mnogo potisnutih problema...
Zato treba prvo da se dobro odmoriš ...da smiriš taj strah..jeste da tablete nisu rešenje ali za početak mora.Pa onda ide suočavanje sa sobom...sa strahom sa svim problemima koji su neveli tvoj organizam u ovo stanje...
Moraš da izlaziš da se družiš sa ljudima..uzmi knjige poput -Kako prevazići strah- Pozitivne afirmacije-( Lujza Hej) ... Nikako nemoj da čitaš o bolestima,gledaš akcione filmove...ili da upadaš u rasprave...I nikako nemoj da ostaješ u krevetu..Kreni na neki vid treninga Zumba..Pilates..Joga ..jako dobro deluje na te strahove.
Znam da ćeš sad reći lako je ovoj ali veruj mi znam kako ti je...nekad me takav strah uhvatio da sam trčala napolje da udahnem vazduh koliko me gušilo...
Ali od toga se ne umire veruj mi... moja dr mi nekad davno rekla jednu reč koju rado spomenem kad neko ovako upadne u lavirint kao ti sada..
citiram: Drago dete suviše dugo si gutala tudja govna a od njih još niko se nije uzdravio..zatvori poklopac i pusti vodu!!! Gledala sam je začudjeno ali sam shvatila da je htela da mi objasni suštinu moje dijagnoze bez latinskih reči... i imala je pravo ja sam zaista živela kao robot i klimala glavu a da nisam ni bila svesna toga...rekla mi je
citiram:To je dete moje kao da staviš ružu u frižider!!! Nešto ili nekome si dozvolila da ide protiv tebe same...

Zdravo drugari Moram da iznesem moj problem, pa ako neko moze nek da neku pomoc E ovako: imam 24 godine, prosle godine u junu sam otvorio privatnu firmu, koja je trajala do decembra 2013 godine, zatvorio sam je jer mi iskreno nije islo, a i otvorio sam to cisto da probam, iako to nije moja struka. Elem, za otvaranje firme sam pozajmio pare, pa kako sam zatvorio istu, dugovi su ostali...nije to ova tema znam, ali je jako bitno da napomem jer verujem da ima ucinka u ovome sto mi se desava. Po prirodi sam jako miran, sto se tice spoljne strane, nikada burno ne reagujem, iznerviram se milion puta u toku dana, ali sve sacuvam u sebi. Idem u teretanu, 2 godine, nisam profi bilder, vec rekreativac. Jedno vece posle normalnog treninga sam se vracao kuci, sve je bilo normalno, odmorio, i krenuo u setnju. Od tog trenutka krece moj pakao, sve bi dao da taj dan mogu da vratim i da prespavam. Srce je krenulo da mi toliko ubrzano kuca, da sam mislio da ce da pukne, znojio sam se, nisam mogao da dodjem do daha...nekako sam se dovukao kuci, (imam onaj digitalni merac pritiska-ne preporucujem ga nikome) izmerio pritisak i bio mi je 170/90, rekoh gotovo, to je to..umirem...naravno ne spavam tu noc, odem kod lekara, zakazem pregled...krvna slika vise nego odlicna, kaze mi doktor mozes volu rep da iscupas...mislim se ma nemas ti pojma...idem ja dalje, odem kod interniste, uradim EKG, kaze ovo je super, nema potrebe za terapijom...izadjem od njega,i naravno on nema pojma o zivotu...dodjem kuci, sav radostan ma nije mi nista....medjutim posle 5 dana sve isto...uzmem ja uput, odem do urgetnog u Bg-u, tamo me doktor pogleda, uradi ekg, izmeri pritisak 120/80, kaze sve je super, nema potrebe da panicis...mislim se, ma svi ste vi kupili diplomu Od tada sam svako vece isao u hitnu, jer sam mislio da cu umreti, sve dok me nisu izbacili iz hitne, i rekli ma makar umro ne merimo ti pritisak, ne zajebavaj nas vise Napad panike je jos gori, iz dana u dan, na dva posla sam dao otkaz, ne vredi, dodjem ali znam da cu umreti ako ostanem jos koji dan da radim tu...kazu mi idi napolje, ja kazem ajde...krenem da setam, ali noge krenu da mi klecaju na par koraka, srce ubrzano radi, ne vredi ne mogu da se smirim....procitam u novinama, umro potpuno zdrav od srca, sportista...kazem pa da, ja sam sportista, sto posto umirem...nema sta drugo....dnevno sam izdvajao i po nekoliko hiljada dinara, uzimajuci zdravu ishranu, vitamine, za jacanje srca, imuniteta, spustanje pritiska...nema mesta na kom ja odem, a da 15 puta ne izmerim puls. Kada mi neko kaze umro je taj i taj, iznenada, od srca bilo cega, ja se unervozim, eto ga napad....citao sam na anksioznost.net, covek je lepo objasnio sve, ali ne pomaze ni to meni...da, da napomenem, da sam obisao: ORL(misleci da je centar za ravnotezu), Neurologa (sve OK), neuropsihijatra(kaze, nemas sta da trazis kod mene, posle pregleda sam ustanovio da si OK), da li ima neke pomoci? mogu ja da pisem do sutra, ali sumnjam da ce neko i ovo citati ali eto, na trenutak mi je lakse

Nemoj da misliš na taj način..ovo jeste problem i to veliki koji ti totalno upropašćava kvalitet života.I ja mislim po ovome da si zdrav i da nema mesta za paniku.Ali emotivno zdravlje ti je itekako narušeno i tu me jako iznenadio psihijatar što je to ignorisao jer koliko vidim tebi se napad panike javlja već i na vesti da je neko umro..a u početku je bilo samo kad si dobio tahikardiju.No sve u svemu moraš da uzimaš neke lekove za to tvoje stanje inače ćeš krenuti da se plašiš i sopstvene senke..Razgovori sa psihologom će ti mnogo pomoći a neki lek takodje..moraš da savladaš te strahove i ojačaš.Mislim da si jako emotivan i da te itekako pogodilo to što si morao da zatvoriš svoju firmu tu si zatvorio i svoje ideje, radosti ..sve...Nije lako posle toga ostati smiren.Ti si to potisnuo u sebe ali organizam ti se buni na ovaj način...Ti se plašiš života a ne da ćeš izgubiti život.Nadji normalnog psihijatra moj savet..

Stejsi, u pravu si potpuno...sto se tice emotivnosti, jako sam emotivan, moja devojka (inace sam u dugoj vezi) u pocetku me je podrzavala, ali vec misli da je to nemoguce, tacnije svi misle da je anksioznost zabluda, da izmisljam jer zelim centar paznje, ja im kazem ne bih pozeleo najgorem neprijatelju da na ovaj nacin bude u centru paznje. Problem je sto kad odem kod lekara, u glavi imam razmisljanje da tu ne moze nista da mi se desi, tu sam na sigurnom, i kada ispricam psihijatru, on kaze ma nadji posao, radi i zaboravices...meni je ovo postalo nocna mora, napolju je prelepo vreme, ali dzaba, pokusavam da izadjem da prosetam, ali ne mogu, srce krene da lupa jako, uplasim se, dlanovi mi se znoje, mislim kao da hodam po talasima, da cu svakog casa pasti, uvek kad setam, zovem najboljeg drugara da eto za svaki slucaj zna gde sam ako padnem :/ merim pritisak na svakih 10min. sto se tice straha, u pravu si, kada neko samo pomene, ja se odsecem...pokusavam da primim te simptome, da ne bezim od njih, da ih um savlada, ali ne znam koliko cu jos moci...nije problem da zatrazim pomoc psihijatra, nije mene sramota od toga...ali oticicu i reci ce mi, ma to je zbog toga sto ne radis, nadji posao da vidis kako ce sve na bolje da krene...ne znam koliko ovoliki strah moze da skodi organizmu, tj da li lupanje srce moze da prouzrokuje neku srcanu bolest...Hvala ti na odgovoru, osecam se bolje, jer znaci.

Aleksandre uopšte ne umišljaš to su tipični simptomi depresije..prosto ti se nakupilo i prešlo u hipohondriju...neko se zavuče u sobu u takvom stanju i beži od ljudi niko ni nezna gde je ..neko ima strahove...Nisi ti ni lud niti umišljaš to sad ma koliko njih čitalo što se tebi dešava pronašlo se u ovome..Svi smo mi u jednom momentu našeg života prošli kroz ovo...
Mladi ovde nemaju perpektivu svi se tu zanosimo boljim sutra a od toga nema ništa..pošteni emotivni iskreni završavaju sa simptomima poput tvojih ili slično tome...
Imaš pravo i za psihijatra poslao bi te da radiš nešto ili bi rekao ma idi provodi se..opusti se to je isto poznata fraza...
Ali meni to znači kao da neko dodje kod ortopeda sa prelomom noge a ovaj ga pošalje na maraton da trči...ako je telo psihički u kolapsu onda treba to da se izleči što tabletama što odlaskom kod psihologa i naravno za duševnu bol se kaže da treba najviše vremena da dodje u normalu.Nije ti se ovo desilo od ničega..nakupilo ti se i prosto isplivalo u ovom obliku.
Ne može ti se ništa desiti ..to ni ne razmišljaj Lupanje srca ti samo pojača simptome kao mokri dlanovi ili hladan znoj..drugim rečima Strah ti sruči toliko adrenalina u krv da imaš lupanje srca..nesvest ..hladan znoj..i sve ostalo...To je sasvim normalno i kod zdravog čoveka koji se uplaši .prosto taj adrenalin tako utiče.
Moraš jako da radiš na sebi..prosto da nadvladaš taj strah ..zamisli ga kao ljutog neprijatelja i bori se.
Imaš mnogo knjiga na tu temu..-Kako se izboriti sa strahom-Pozitinve misli-Vaše slabe tačke(Dr Vejn Daver)...Odlasci na ćasove Joge...filmovi isključivo komedije.
Prosto isključi iz svog života..bolesti..vesti..rasprave ..bučne diskoteke..razgovor o sebi i simptomima...
Probaj da naučiš da vladaš svojim umom.I samo pozitivne afirmacije kad te uhvati panika...
Kao molitva bukvalno.Neka ti to bude kao vid čarobne reči
Evo prvi zadatak od tebe za sebe
http://www.afirmacije.com/
https://www.youtube.com/watch?v=wYVhUNrS9Ng

Slazem se Stejsi...Hvala ti puno na ovim odgovorima...citao sam ih po nekoliko puta, jer svaki put kad ih procitam uliju mi snagu...i hvala ti na ovim afirmacijama, detaljno cu ih i nekoliko puta procitati/pogledati...Svestan sam ja da treba da se borim sa tim, svestan sam da nece moji napadi panike prestati preko noci, da moram odredjeni period da se borim protiv toga, i spreman sam na to...Pokusao sam da batalim merenje pritiska, ali neverovatno je to da kad ne merim pritisak meni je super, ali kao da mi neka podsvest govori, ma izmeri imas visok pritisak, stvarno se osecam kao da ludim :/. Nisam verovao da cu ovoliko klonuti, mislio sam da cu prebroditi mozda ovo ako nastavim sa teretanom, ali sam toliki strah dobio da vise ne smem da vezbam, bojim se, u glavi mi bude, ma sta ako mi srce toliko jako kuca, mozda moze pod naporom da stane. Posto sam se do skoro vukao od lekara do lekara, dali su mu uput za koksaki virus :/ holter srca...razmisljam dal to da odradim, da budem siguran da sam zdrav...a onda cu napraviti sebi na papiru neki vid strategije kako se izboriti, nadam se da cu uspeti. Jako je tesko boriti se sa ovim, ali mislim da ako izadjemo kao pobednici iz ovakve borbe, da cemo postati neverovatno jake osobe! barem je tako moje misljenje...

Aleksandre ja ti ovo ne pričam jer sam završila psihijatriju pa ti pišem kako i šta..ja ti ovo pišem jer sam prošla kroz totalno identični broblem.Imala sam lično ja taj problem i ako neko može to da razume na pravi način onda je to neko ko je to doživeo i pobedio... Nije lako uopšte ali kad savladaš taj strah bićeš jači nego ikad.
Mada nemoj da misliš da će bez tvoje upornosti proći samo od sebe ili da postoje neke magične tablete koje će ovo da izleče...taj put nemoj ni da biraš.Svi koji su tako mislili završili su na sve većim dozama antidepresiva čak postepeno uništili i kvalitet života i zdravlje a da ne pričam da okolina od takvih beži.
Znači na takav vid izlečenja nećeš da pomišljaš!! Ja ću biti ovde dok god ti bude potrebno i javno ću da pišem da i drugima pomognemo...I meni su pomogli par divnih osoba da se isčupam i smatram da taj krug ne treba da se prekine i da svako ko ovakvu noćnu moru doživi treba da pomogne nekom drugom da se i taj neko izvuče iz ovog tamnog lavirinta.
Ako će ti biti lakše uradi kompletan pregled srca idi i na test opterećenja da se uveriš da teretana sigurno neće da ti škodi već će ti sport pomoći...Koksaki virus nemaš sigurno ali opet ako ti lakše i to odradi bolje da sebi izbiješ iz glave sve te sumnje i strahove nego da još dublje potoneš i ubediš sebe da si smrtno bolestan.Ali nemoj da ti postane navika da čim ispitaš taj sadašnji problem odmah potražiš drugi... Ne umire se tek tako ne boj se..
I uzmi neke tabletice za umirenje teško je bez njih u samom startu jer te već taj strah suviše sputava da bilo šta činiš dobro za sebe..ja sam pila Demetrin ali opet bez lekarskog saveta nemoj ništa na svoju ruku
Treba da naučiš disanje u kritičnim trenucima..to ćeš najbolje naučiti na časovima Joge.Bar ja sam tako radila i to mi davalo neki mir i jačalo mi duh.Drugo..treba da uzmeš neke knjige i kreneš da čitaš to ti kažem iz razloga jer čitanjem najviše zaokupiš mozak i misli nemaju prostora da prizivaju strah...Muzika nek je prvo što uključiš ujutro čim otvoriš oči...neki žanr koji ti najviše odgovara za super raspoloženje.Afirmacije sam ja napisala na papiriće i izlepila po kući zvuči ludo ali deluje...naprimer pošto kao žena sam bila najviše u kuhinji na unutrašnjost svakog kuhinjskog elementa bila je zapisana neka pozitivna misao.Nemaš pojma koliko sam pogled na to mi ugurao tu misao u glavu.. Pošto su meni smetali ljudi jer naravno morala sam da mislim zašto imam puls 70 a ne 60 ja sam krenula na Jogu,Pilates...u biblioteke..bioskope ako je bila neka komedija ili pričala na mob sa osobom koja mi pomagala da prevazidjem to sve...Obični ljudi,naši prijatelji rodbina ne razumeju ovo i bolje im ne pričati da ih ne izgubimo.I sad još nešto što je isto meni pomoglo je ovo eto još jedan zadatak za tebe od sebe.
Vera i Strah..
Pa polako Aleksandre krećemo da isčupamo to mrtvilo iz tebe ako se slažeš?
https://www.youtube.com/watch?v=J1ykJ1F-9zE

Stejsi, divna si osoba, hvala ti. Potpuno se slazem da nece ovo biti lak zadatak, i sam znam da nece proci preko noci, dana, nedelje...Suocio sam se sam sa sobom, i izabrao sam da se borim, tj da pobedim. Danas me je par puta uhvatio napad panike, jedan veci i dva manja, na ovaj veci sam reagovao ,,ma nije to nista, desavalo se i pre, procice, to je samo napad panike,, imalo je blaze dejstvo, ne kao ranije, znaci da moze da se pobedi. na ova dva manja nisam ni obracao toliko paznju, valjda sam um okrenuo na nesto drugo. Naravno da necu ici kod lekara vise kad sve ovo iskontrolisem...najzalije je sto prethodnih 10god nisam isao kod lekara, cak nisam ni zdravstvenu imao, mrzelo me da je vadim tako da sto se tice toga, verujem da me dom zdravlja nece vidjati jedno vreme...svidja mi se ideja da ispisem afirmacije deluje zabavno...sto se tice knjiga i to mi se dopada, samo, da li si mislila knjige koje mene opustaju, ili vezane za aksioznost, izgradnju jaceg uma? Znam ja da se ne umire tek tako...ali kao sto kazes, prosla si kroz to, (drago mi je da si se ,,izlecila, ako mogu tako da kazem, jer ne smatram da je to bolest) znas i sama koja su ti desavanja u glavi. Hvala ti na ovim savetima, i sto si uvek tu, nadam se, tj zelim i ja kad prodjem kroz sve ovo da pomognem ljudima da prebrodre sve brze ovo. Kada bi bilo malo vise ljudi kao ti, ne verujem da bi bilo manje stresa, ili neriranja za ljude u okolini :*

Aleksandre ja sam danas presrećna Sad verujem da si uzeo život u svoje ruke..samo tako nastavi..kad te uhvati napad panike samo ponavljaj -MA TO JE SAMO PROLAZNI EFEKAT-SVE JE TO ŽIVOT-
Znaš biće mnogo trenutaka kad će te strah nokautirati ali ti uvek samo ustani ništa više i polako ćeš to naučiti da savladaš.
Ispričaću ti jednu priču da shvatiš da Strah ima i lepšu stranu... bio jedan čovek koji se svaki dan žalio kako ima brige strahove kako bi dao celo svoje bogatsvo ma sve što ima samo da mu neko pomogne da više nikad nema brige.I jednog dana on se tako žali jednom prijatelju ..Problemi problemi..brige strahovi..I ovaj mu kaže _znaš druže ja ću ti pomoći! Ovaj sav izbezumljen od sreće prihvati pomoć i ode sav srećan kući da od sutra će biti potpuno miran čovek.Idućeg dana došao prijatelj po njega i odveo ga na mesto gde nema problema...Znaš koje??? Groblje.I kaže mu..e vidiš druže ovde ima na hiljade ljudi koji nemaju uopšte probleme ni brige ni strahove.Jesi li siguran da želiš da budeš kao oni?! Naravno ovaj u šoku mu kaže da su tu mrtvi ljudi i gleda ga izbezumljeno...a na to će njemu njegov prijatelj...Pa deo života su upravo ti problemi samo mrtvi ih nemaju ..Zar hoćeš da živiš život poput mrtvaka? ...Znaš to što ti zoveš problemom ja to zovem izazovom..to što ti zoveš strah ja to zovem život..jer dok god imamo emocije mi živimo.Svaka briga je nova životna lekcija..Zar nismo mi na ovom svetu baš zbog toga?..

Tako da Aleksandre i ovo kad pobediš doći će drugo nešto što će te poraziti...ali svaka prepreka će te samo ojačati.Jedan dr mi rekao život je kao igrica..ideš level po level..

Što se tiče knjiga mislila sam na modernu psihologiju...znači ne stručne knjige o strahu..Nego knjige pozitivnih afirmacija..Imaš od Lujze Hej... Dr Vej Dajer...sutra ću ti naći koja je onako naj za ovo sad tvoje stanje nesme da bude preteška a opet nikako klasika jer ti sad ne možeš da se koncentrišeš na neke romane...Sad ti trebaju knjige koje će da reše tvoj problem.. knjige sa kojima ćeš pričati i na svakoj stranici pronaći nešto što ti treba ... Meni su knjige bekstvo iz realnog sveta..
I sport bez toga ni jedan moj dan nije prošao...jer što se više iscrpiš fizički to više ojačaš psihu.Ali o tome ćemo kasnije Važno je meni da ti kreneš da savladavaš te simptome
Bićeš ti sasvim ok!!!