Ne mora da znači da neće voleti školu. Poznajem mnoge koji su voleli vrtić ali doživeli šok pri polasku u školu i obrnuto, među kojima i nekoliko koji su ranije krenuli u školu (toliko nisu voleli vrtić) u kojoj su se dobro osećali (ili bar bolje nego u vrtiću).

Kada kaže da mrzi vrtić prihvati to njegovo osećanje, nemoj ga ubeđivati da nema razloga za mržnju i da sva deca idu u vrtić itd. On ga ne voli i ima svo pravo da se tako oseća. Pritom mora da oseti da ga roditelji razumeju. Odlično bi bilo kada bi saznali šta ne voli kod vrtića (hrana, vaspitačice, gužva, spavanje itd.), na tome možete da radite i o tome možete da razgovarate.

Pretpostavljam da mama i tata moraju na posao i da je to razlog zašto ne može da ostane kod kuće (hm, a možda i spada u ono obavezno predškolsko?). Jedino što možeš da uradiš je da pokušate zajednički da nađete rešenje kako da mu bude lakši odlazak. Nemoj projektovati njegova osećanja na svoja (“mami je žao što ti plačeš”). Ne radi se o tebi, već o njemu. Ako mu je lakše kada se isplače i to je ok. Nije ok ako histeriše i to mirno zabrani i nemoj dozvoljavati, ali mu pokaži način na koji može da istrese tugu (ili bes). Koje je pravo rešenje za vas morate sami da pronađete i najviše zavisi od porodične dinamike.

deciji psiholog u Beogradu-Jelena K. Andjelkovic 063/460782

Dobar dan, imam 31 godinu i razveo sam se od žene pre godinu dana, dotle smo zajedno što u braku što kao momak i devojka 11 ipo godina. Razlog što sam napustio ženu i ćerku koja sad ima 4 godine je njena majka odnosno poremećeni medjuljudski odnosi u kući gde smo svi zajedno živeli. Suština je da se njena majka pita za sve i da joj niko ništa ne može kao ni moja bivša žena jer joj nije dopuštala da napusti kuću da bi samostalno živeli. Moja ćerka spava sa njenom babom u sobi i primetio sam da manipulišu detetom da bi je ja što manje vidjao tj. dete bez ikakvog razloga jedno vreme je odbijala da se vidja samnom. Najgore od svega je da je moja ćerka izolovana od ostatka sveta iako ide u vrtić jer čim dodje kući nigde više ne izlazi a oni žive na periferiji gde nema nikog. Veoma je stidljiva i povučena, plaši se i izbegava kontakt sa drugom decom i ljudima, treba joj neko vreme da se opusti i komunicira sa ljudima u okruženju.

Ту није потребан психолог већ одвојен живот. И ти си погрешио што се ниси одселио са породицом.

Ja sam mama jednog deteta koje je vrlo aktivno po temperamentu. Vrlo sam teško izlazila na kraj sa njim i nisam znala kako da mu priđem.... ma imali smo svakakve probleme (i teško navikavanje na vrtić, i preterano aktivno, i ispadi besa...). I onda sam pre par godina bila kod jedne žene, psiholog po struci, i ona je meni baš mnogo pomogla. Ona se zove Nikolina i bavi se savetovanjem roditelja.
Ona je meni pomogla da uvidim koliko naše emocije imaju uticaj na dete i njegovo ponašanje i kada mi je objasnila kako da kroz naše emocije tumačimo detetovo ponašanje, sve mi je bilo jasno kako pristupiti mom detetu. Naravno, bilo je potrebno da radim na sebi, i na komunikaciji sa njim i svašta nešto, ali ono što sam čula od nje, definitivno i dan danas primenjujem.
Ako nekome treba, evo njenog sajta: www.nikolinamil.com
Ja planiram da je ponovo zovem da mi pomogne da pripremim dete za batu, pošto uskoro dobijamo bebca
Nada se da će nekome koristiti....