Tu sam ja, nego vidim da se odlčno snalazite i bez mene i da ste na ubrzanom oporavku, kod mene i moje "klase" išlo je to mnogo sporije: 3 meseca obe štake a posle bar 1 mesec samo jedna štaka, i to opet neki postepen prelaz sa 2 na 1, pa sa 1 na 1 štap pa bez ičega.... dosadno i sporo. (malo više sam te korake ispreskakala, ispoštovana samo prva 3 meseca). Uz to i u Ribarskoj banji, iskusniji, terapeuti, su savetovali isto tako spor oporavak. Ali, zato, oni mlađi... moja cimerka sa Banjice dopala kod nekog mladog (a žena starija od mene nekih 10-15 god) i on je svu izlomio i to samo mesec dana od operacije (sreća u nesreći je da nije još bio prvi terapeut pa je imala par dana "zagrevanja": tamo se osoblje rotira jednom mesečno, pa ako se boravi malo u jednom a malo u drugom mesecu, promene se i terapeuti): radila vežbe kao da je prošlo bar 6 meseci od operacije i to neke sa znatnim opterećenjem.
Mada, kada se setim (druga operacija): odem ja na kontrolu posle tri meseca a meni doktor s vrata: "Još nosiš te štake, ajde bacaj to". Ja sam mislila da se šali (uglavnom se šali, pa...) a možda je čivek bio ozbiljan; možda su terapeuti neobavešteni a niko od nas "regruta" nije hteo da davi doktore kada već ima stručnih lica.

Što se šrafova tiče, ne brinite se: ja ih imam po dva komada, džinovskih (pošteno me zakucaše sa obe strane )

Bolovi u preponi: Mislim da ih nisam imala toliko dugo ali s obzirom koliko imam mrtvih mišića (ovih dana otkrih skrivenu grupu a ostali su i vidljivi: dobro, bar imam odgovor zašto nešto još uvek ne mogu) i da su tu oko kuka, možda je i zbog toga. Uglavnom, taj bol bi trebao da signalizira jačanje ligamenata (pod uslovom da nije vezan za fizičku aktivnost, tj da je otežava odnosno onemogućuje). Za svaki slučaj, na kontroli setite se i toga.

Ne znam da li sam pisala ali klizave pločice se mogu srediti tako što se baci peškir na pod pa se oslanjate štakakma na peškir (pri prvom boravku u bani susrela sam se sa tim problemom i u razgovoru sa stručnjakom za klizave površine kupatila, a ko bi to bio ako ne spremačica, dođosmo do rešenja: peškir na pod, posle je ona uvek ustavljala stari peškir u kupatilu da se nađe. Sledeće godine sam sama tražila: ma, bili me svi zapamtili koliko sam bila nespretna ... od spremačica, preko sestara, terapeuta, vozača kolica pa sve do konobara; znali ljudi i u kojoj sobi sam bila). Druga varijanta je da se štakama (obodom one gume) gađaju spojevi - fuge između pločica a za stabilnije: uvek se oslanjati pravo, tj celom površinom štake (tako mnogo manje klizi). Treća varijanta: za one koje ne mrzi da nose dodatan prtljag: parče one gumirane podloge za kupatilo (kupiti one deblje, one tanje i što se na prvi pogled tako lepo "lepe" za pločice još bolje se lepe za štake i noge - ali, i to je bolje od "bambija na ledu").
Za bazen, ponavljam, nemam savet jer me isti nije ni video. Da sam otišla u banju bar nekih 3 meseca posle operacije, onda bih se i usudila, ali ... u kombiniciji sa štakama, osloncem na samno jednoj nesigurnoj nozi... neka hvala.

Nego, Slađo, ta tvoja banja je ispala super po pitanju bazena: U Ribarskoj doplatiš (ako nisi iz BG) jedno 300 din (toliko bilo pre god i više dana) za nekih 20tak min i to je sve. Jedino ko ide leti, ima gotovo neograničen pristup spoljnom bazenu a za duplo manje pare (mada, bili neki likovi koji se brčali po njemu po debelom minusu ... oni u vodi, a okolo njih metar snega).

Nego, gde nam je Vlada?

i ja se pitam gde je vlada,mora da uziva negde na moru...
ja sam po malo panicarka,a posle svega sto sam procitala u vestackom kuku u knizi,sad me plasi,jer vec 2 dana ne samo prepone da osecam da boluckaju,nego i u tom predelu operisanog kuka,nije to neki bol al kad setam imam ga ,a ima svakakvih slucajeva ,recimo da organizam odbacuje strano telo,puj puj daleko bilo,ajde remi molim te utesi me sto se tog bola tice molim te.kad sam bila na kontroli kod ortopeda onda me nije bolelo,sad nemam ni koga da pitam,sem vas...
i da vas pitam ,da li ste snimali taj kuk posle nekog vremena? kakav sad osecaj imas ? ili i nemas ,da li vreme utice da ti se cini kao normalan kuk?

Ma, i ja sam ti žešća paničarka: svaki neobičan osećaj, nekakvo krvckanje a ja se zaledim i imam želju da otrčim na rendgen. Sledeći put, kada se bude radila revizija (a sve nas to čeka jednog dana), ima da tražim da se ugradi video kamera. Desni kuk kao da je moj i bolji, a ovaj levi (noviji), nismo se još sasvim uklopili.
Dok god bolovi nisu konstantni, jaki i ometajući trebalo bi da bude OK. Kad šetam, ne uvek ali često, zna da me boli sa spoljne strane desnog kuka ali to su kod mene sigurno mišići: jadnici em se pogubili em nisu nešto navikli da šetaju (ja koristila bajk - to je bilo moje glavno i spasilačko prevozno sredstvo... eh samo koliko puta nisam mogla da hodam ali da pedaliram sam mogla). Bitno je da se bol znatno smanjio sa vremenom.
Verovatno je to i kod tebe.
U prethodnom postu si pitala za bolove u prepone: Zaboravila sam da posle prve operacije sam imala baš žestoke bolove u obe prepone i da gotovo sve vreme provedeno u bolnici nisam mogla da preživim bez novalgetola.
S druge strane, kažu da se reaguje i na meterološke uslove. Nisam primetila tako nešto, možda i zbog toga što sam pre imala baš jake meterološke stanice: verovali ili ne, pogađala sam mnogo bolje nego pravi meterolozi.
Ja sam imala nešto češće kontrole, na svaka tri meseca do navršenih godinu dana posle operacije i za svaku kontrolu sam nosila svež snimak.

šta je tu je... za nas bolje rešenje nije bilo. Nerviraju me samo stavovi sveznalica koje misle da se sa veštačkim zglobovima može i leteti i da je to za ceo život. Strano telo je strano telo a u ovom slučaju par kg metala. Pa i za jedno najobičnije kontaktno sočivo (koje možeš da izvadiš kada poželiš ako ti zasmeta) potreban je period prilagođavanja, nekad i čitavnih godinu dana pa i više.
Teši me da možda do revizije, znači za nekih 15-30 godina (15 god je neki prosek ali sada se on znatno produžava iz godine u godinu, a 30 god je max rok trajanja), se razvije medicinska tehnologija pa dobijemo pravi kuk: bilo tuđ (transplatacija) ili sopstveni nam izraste (genetički inženjering i matične ćelije). Pre par meseci na RTS je bila vest da su španski lekari nekom čoveku uspešno izvršili transplataciju obe noge (kompletna noga) pa možda za dogledno vreme nešto slično bude dostupno i nama.

svaka ti cast remi,tvoji odgovori me uvek umire,ne znam sta bih bez tebe hvala ti puno.
jos nisam kupila ulozak za papuce i patike,a trebala bih,nikako da nadjem vremena da odem do subotice,jer naravno kod nas nema. a to bi mi pomoglo da bar druga ne boli noga,..ah da da te pitam jel ti vezbas ? ja veoma malo nekako ceo dan sam skoro na nogama pa ne stignem do kreveta pre nego cu spavati,onda uradim par vezbi,al to je zaista malo... verovatno sam lenja za to...i kazi kad si pocela da vozis biciklu posle prve operacije?

Da li vežbam? Kao i većina ostalih, kako kad. Već sam pisala, imam ja i jak ometajući faktor: ne da mi nikako da vežbam, a ima i neko deseto čulo i čim počnem da vežbam eto ti nje i pravac na moje noge. Ujutru me mrzi da ustajem rano, uveče sam previše umorna a ima i drugih zanimljivijih stvari koje treba uglaviti dok ona spava ili skitara sa bakom. Paradoks je taj da teoretski imam puno slobodnog vremena a u praksi ga uopšte nemam.
Bicikl sam počela da vozim nekih nepunih 6 meseci posle operacije. I, to je bila posebna priča... osećaj je bio kao da prvi put sedam na bajk, pa ne smem da krenem, pa me držali... bruka živa. Posle druge je bila sasvim druga priča: danas sela na bajk, već sutradan pali prvi kilometri i prve kraće uzbrdice.

Samo pazi: kao i u svim ostalim aktivnostima, nikako preko 90 stepeni i nikako noga ka unutra. Zato ja još uvek vozim mini pony a montibajk i dalje skuplja prašinu: pokušavala sam par puta, ali nikako se nisam usuđivala da krenem iako ne bi trebalo da prelazi tih 90 stepeni (jer to ni pre nisam mogla). Neće da me drže ovoga puta (hehe, znaju da bi ptičica za isto vreme odlepršala mnogo dalje i da često zaboravlja čemu služe kočnice).
E, šta ti je tuga: prvo ne možeš a smeš, a onda možeš a NIKAKO NE SMEŠ!

Cao,
evo sa zakasnjenjem se javljam. Dr je pregledao snimak, pogledao nogu i zakljucio da u trecem mesecu mogu da imam pun oslonac na nogu. Prosto sam se uplasila. Kako da na nogu stanem?
Naravno, i ja kao i vas dve stalno mislim o tome kako nogu da stavim. Citam ono upustvo da ne smem noge u x da stavim. Ali i kada lezim na krevetu sa podignutim kolenima, a noge malo rasirene, ja sebe upecam kako mi se kolena sastavljaju. Da poludim. Za sada stalno spavam sa jastukom izmedju nogu. Pa cak i sada kada nosim obe stake, i kada znam da ne treba i ne mogu sve da dohvatim, ja ipak napravim neki blesavi pokret, ali me ipak stake ogranicavaju. Ne zanam sta cu sa sobom.
Inace, sada me je ukocilo desno rame, ruke me bole, svi misici na gornjem delu tela, desna noga me boli oko kuka do kolena, misici od prepona pa na dalje, da ne pricam. Nadam se samo da cu se nekako oporaviti do banje.
Recite mi kako ste funkcionisale u drugom mesecu pre banje? Koliko ste se setale? Ja se nesto ne pretrzem u tome. Secam se da je Svlada isao po x km dnevno.
Da vas obavestim, provalila sam kako sa jednom stakom da sidjem i da se popnem uz stepenice. Mogu da kazem da mi je mnogo sigurnije, jer se jednom rukom drzim cvrsto za gelender. Nije ni cudo sto me svi misici bole.
Poz.

ruke,misici u gornjem delu tela posledica staka,al to ce proci.recimo ja sam vec u drugom mesecu isla sa jednom stakom,vec sam tada bila u banji,i mnogo sam ocvrsla,sve to pomaze videces.samo budi uporna.sad nosim podlaktnu staku samo kad idem dalje ,al i to mi ne bi trebalo,da me drugi kuk ne boli,i ris na nozi.bas danas planiram da narucim nesto za podizanje visine ,jer mi treba za drugu nogu,mozda onda nece toliko boleti.a u banji (posto mi je bio strasno tvrd kerevet dusek je bio oko 10 cm samo) sve sam sipke osecala morala sam da se okrecem i po sto puta i na ooperisanu stranu i na drugu,jastuk je iskakao ,hehe uvek sam ga vraccala nazad,to nije strasno nista jer cim to mozemo a ne osetimo bol je normalno.kazu da te bol upozorava na nedopustene pokrete,mislim da je bas remi to pisala,a njoj verujem 100 posto.

Pre svega, pozdrav svima. U proteklih nekoliko dana pročitao sam veliki deo vaših postova i moram da kažem da deluju ohrabrujuće. Naime, ono što je većina vas već iskusila, čeka i mene. Stavljen sam na listu čekanja za ugradnju potpune bescementne endoproteze kuka na Banjici koja će, nadam se, biti u aprilu ili maju naredne godine.
Pokušaću da budem što sažetiji. Moja situacija je sledeća. Imam 25 godina i do pre deset godina nisam imao nikakvih problema sa kukovima. Negde u aprilu 2002. godine imao sam bolove (koliko se sećam, neznatne) u desnom kuku i počeo da hramljem zbog ograničenja u pokretima. Primljen sam u bolnicu gde su otrkili da je u pitanju, prevešcu na srpski, epifizioliza (klizanje) glave butne kosti iz kuka. Uzrok je, koliko se sećam, nepoznat. Jedino objašnjenje bilo je da sam izrastao naglo (sad ne znam da li to uopšte može da bude uzrok ali na kraju nije ni bitno). U bolnici sam proveo tri meseca, od kojih dva fiksiran za krevet gipsiran, da bi se zaustavilo to klizanje. Po proteku ta dva meseca, mišići su žestoko atrofirali. Usledila je banja i fizikalna terapija, što je pomoglo koliko je to bilo moguće. Leva noga se povratila ali desna samo onoliko koliko je neophodno za hodanje.
To klizanje išlo je spolja (u spoljnu rotaciju) i imalo za posledicu nemogućnost unutrašnje rotacije, skraćenje noge za nekih 2 do 3 cm i veliku ograničenost u pokretima, koja postoji praktično do danas. Ka grudima, nogu mogu pomeriti možda oko 20 stepeni (stažisti na Banjici su se krstili kad su videli), a u suprotnom pravcu mislim da ne mogu da dođem do nulte tačke, a kamoli u minus (što mi izuzetno smeta pri hodu). Rotacije su praktično ostale iste od momenta kad sam izašao iz bolnice. Jednostavno rečeno, noga je poprilično blokirana i ukočena. Ovih deset godina nisam trčao, vozio bajs ili slično. Što se tiče oblačenja, obuvanja, pertlanja, seckanja noktiju i slično, sve sam to obavljao ali naravno po cenu krivljenja kičme, koja je od skora počela bude problem čak i pri hodanju (pošto vidno hramljem) i sedenju. Što se tiče bolova, ne mogu da kažem da ih imam, možda nakon malo duže šetnje ili sedenja ali sve je nekako postalo teže u poslednje vreme. I eto mene na listi, doktor reče da nema druge...
Do sada sam u principu saznao većinu stvari koje me interesuju, što od doktora, a malo više čitajući vaše postove, ali me interesuju još neke stvari (koje sam možda i propustio a koje su ovde pomenute). Pre svega, da li ova proteza poboljšava i u kojoj meri pokrete rotacija i naravno onaj kontra pokret od savijanja noge ka grudima. Iz ovoga proizlazi i sledeća stvar a to je da li ću hodati normalno, bez hramljanja (doktor je rekao da hoću, ali me zanima da li se neko možda našao u sličnoj situaciji). Poslednja stvar vezana je za oporavak (znam da je individualna stvar), odnosno za brzinu oporavka u mom slučaju. Pitam zato što je ta desna noga dosta oslabljena a i zato što sam prirodno mršav (72-73kg, a rečeno mi je da je to pozitivno zbog veka trajanja proteze). U suštini, ne mogu da dočekam operaciju jer mislim da će mi pomoći bez obzira na sva ograničenja o kojima sam čitao.
To mu, u principu dođe to. Toliko o sažetosti... U svakom slučaju, izvinjavam se na ovom eseju a što se tiče saveta svaki je dobrodošao. Ukoliko nekome mogu pomoći neka se javi. Svima želim puno zdravlja a brzi opravak onima koji su postali univerzalni vojnici . Puno pozdrava i hvala unapred

e pa chef,zelim ti mnogo srece,ja licno mislim da ce ti biti mnogo mnogo bolje.svi smo mi strahovali pogotovo zbog tih ogranicenja,ali( evo meni je proslo vec skoro 6 meseci)i koliko sam strahovala zbog njih sad i ne primecujem da mi je ograniceno ,jer jednostavno naviknes ,kao sto rece remi (koja je oba kuka operisala) sve je stvar kicme.mada ima kad i napravim neki nedopusten pokret ,ali srecom izgleda da je dobro uradjen! cak sam i pala pre neki dan ,i srecom nista se nije desilo.
ti si se bas bas napatio,a tako mlad..meni je isto i pre operacije noga "izrasla " jedan i po cm nekih dve godine pre operacije,a posle operacije nazalost isto ''narasla ''jos jedan.to mi smeta,i to sto mi karlica nije se vratila na mesto jos ,a da li ce pojma nemam,cisto sumnjam...sad me boli drugi kuk,i moj dr je hteo da me stavi na listu cekanja,al meni jos ne pada na pamet,.jako puno strpljenja treba ,to si vec procitao,al opet ti napominjem,jer mene je strpljenje izdavalo,tih 3 meseca mi se cinilo strasno dugacki.nemoj da brines ,veruj da ce ti biti bolje.meni je i to billo dovoljno sto me spasilo bolova,iako jos osecam neke neznatne bolove kada sam puno na nogama il vezbam.a to sto si mrsav samo ide u prilog brzem oporavku.
;onaj kontra pokret od savijanja noge ka grudima.'to i ne treba bas u zivotu. i hodaces normalno,uz vezbu naravno,a to se vec u banji ispravlja,volela bih da ti se i remi javi i ona da ti da savet,al nesto je nema ...eto toliko za sada ,puno pozz

Hvala puno na lepim željama. Nadam se da će biti sve u redu. Znam da je potrebno vreme, ali na kraju krajeva sve prođe, pa će i ovo. Možda vam je rano da uradite i drugi kuk zbog oporavka od operacije prvog, ali mislim da bi trebalo. Ako je već situacija takva, da oni to rade korektno, onda ne bi trebalo da trpite. Možda bi to na neki način uticalo na ispravljanje karlice. Nekako mislim da je lakše da se sve prebrodi ranije (ako je već moguće). Inače, kada ste krenuli samostalno da hodate, bez štaka i pomagala?

kad sam pocela bez staka i stapa,nekako vec u banji,zaboravljala sam stap,a to je 2 meseca od operacije,mada doktori preporucuju 3 meseca stap zbog sigurnosti,
mozda imas pravo da bi trebala i drugi,al toliko mi je sve jos frisko,da se ne usudjujem ,trpecu dok god budem mogla ,a posle cemo videti. ako je uteha neka muskarci nekako pre ostave i stap i sve ,nekako brze preguraju sve to .javices se ti jos kad saznas datum operacije?

Pozdrav svima, nisam se oavno javljao, ali evo sad na godisnjicu posle operacije...
Mogu vam reći, bez šale, skoro sam zaboravio na operaciju. Kao da nikad nisam imao problem. Skoro mi se desilo da sam, nesvesno, prvi put u zadnjih 5 godina čučnuo! U sekundi sam se setio i pomislio gotov sam, ali na svu sreću bez problema.
So, krećite se što više, vežbajte što češće i biće sve u redu.
BTW i ja mislim da se muškarci brže i bolje oporavljaju. Ne znam zašto, ali je tako.
Poz.

Zato sto im je karlica drugacije konfiguracije nego kod zena(a ovo imas veze sa radjanjem,trudnocom....)
Posto sam u prolazu moram da primetim da ne retko u vasim postovima pominjete jednu staku.Moram da vam kazem da rehabilitacija ne poznaje pojam jedne stake jer se tako kicma najsigurnije krivi.
Procedura ide kroz 4 faze:

1.Obe stake
2.staka -stap
3.stap
4.bez pomagala ako je moguce.

pozdrav svima i cuvajte kicmu! Zbog nepravilne upotrebe staka posle godinu do dve obicno se pojavljuju diskus hernije.

Pa to je skroz ok. Godina, ipak, prođe realativno brzo. A što se tiče datuma, rečeno mi je letos da se čeka nekih 7 do 8 meseci. Međutim, palo mi je na pamet da pogledam da li postoje na netu neke informacije o listama čekanja. I naravno postoje na sajtu RFZO. Tu mi je bio zakazan datum znatno kasnije nego što sto su mi rekli. Morao sam da ih okrenem i pitam i rekli su da te liste važe za celu Srbiju a da ću ja doći na red u aprilu ili maju (što mu dođe tačno toliko).

Kada sam ja bio u bolnici niko, baš niko, nije tako postupao.
Meni je hirurg rekao posle 7 dana da koristim jednu štaku, a kad hodam da dižem operisanu nogu što više u vis (kao strojevi korak u vojsci). Tako sam i radio. Kad sam pošao kući (posle 15 dana) rekao mi je da mi štake više ne trebaju. Bio sam iznenađen, pa sam se ipak podpomagao štapom. Nakon 15-20 dana nije mi ni on trebao.
Oporavak je trajao, za mene, iznenađujuće kratko.
Evo, sad ne osećam baš nikakve posledice operacije.