emili hvala na pitanju i ja sam dobro, radim ko sivonja pocela sezona a posla dosta, pozdrav vama devojke

Kada sam ih zvala, meni je sekretarica rekla da se čeka 6-7 meseci i bila je u pravu, bar što se mene tiče: u avgustu mi je promenjen broj poena i dodeljeno mi je 62 i evo početkom marta idem na operaciju. Inače, liste u RZZO nisu uopšte ažurne.

Da li ova tema beše "Operacija kuka (ograničenja, proteze)"?
Ako jeste hajde da vidimo koje su to napredne tehnike uvedene u ref. ustanovi na Banjici ili VMA. Napredne tehnike i materijali bi trebalo da nam omoguće mnogo bolji i kvalitetniji život nakon operacije. Ako to podrazumeva nemogućnost obuvanja čarapa i cipela, pranja nogu, sedenja i sl. onda ne vidim šta će to kvalitetnije da se desi u mom životu nakon operacije... Osim verovatno manje bola pri hodanju. Ali, bol je konstanta u mom životu i navikao sam na to. Dakle, šta neću:
1. neću oporavak posle opracije 3 meseca, kad se diljem sveta to svelo na mesec dana.
2. neću ograničenja u pokretima, kad savremeni postupci operacije i proteze to omogućavaju
A, šta hoću:
1. kraće trajanje oporavka,
2. bolju pokretljivost
Onoliko koliko sam pročitao na ovu temu mi dozvoljava da kažem da naši lekari uporno insistiraju na proverenim starim metodama operacije i oporavka. Po nekad za potrebe Ministarstva se pojedinci oglase i lamentiraju na temu napretka u ovom konkretnom slučaju. Možda ga i ima, ali mi obični pacijenti to ne znamo ili nam nije dostupno.
So, šta mislite o ovome?
Poz.

Mnogo sama se raspitivala u poslednje vreme kako da posle operacije budem što pre "ona stara" i ovako stoje stvari:
1. Oporavak posle ugradnje bescementne proteze traje individualno, od 3-6 meseci, jer kost mora da sraste oko dela koji se uglavljuje u butnu kost.Za to vrema nije dozvoljen pun oslonac i hoda se sa štakama, a oslonac na nogu postepeno povećava. Po priči onih koji su kroz sve to prošli, mnogo zavisi od prethodne kondicije, na posao(ako je sedeći) ljudi se vrate i posle 2 meseca.Telesna težina mora biti što manja, pa proteza može da traje i doživotno.
2.Postoje novi tipovi proteza sa velikom kuglom, to radi na pr. Dr Nemec u Rijeci, tvrdi da je oporavak brži i da je dijapazon dozvoljenih pokreta kasnije veći, a ograničenja ima manje. Osim što to zadovoljstvo košta silne pare, ortopedi kod nas kažu da je to za sada eksperimentalna metoda i da nema dovoljno podataka o njenoj uspešnosti.Ja sam kontaktirala sa njim, ali sam ipak odlučila da idem na sigurnu varujantu,jer je Banjica najeminentnija ustanova za kuk u celoj bivšoj Jugi.
3. Za nekoga ko trpi ogromne bolove i ne može da se kreće, i samo obezboljavanje je neviđen uspeh i zadovoljstvo. Vremenom se nauči da se pazi na protezu, a svakodnevne rutinske aktivnosti nauče se na malo prilagođen način.
4. Postoji knjiga od crnogorskog autora Dr Ive Ivoševića "Život sa vještačkim kukom", izdavač je Pobjeda i navodno da je 2008. god mogla da se kupi na svakom kiosku u CG. Može da se naruči preko interneta.

Mnogo sama se raspitivala u poslednje vreme kako da posle operacije budem što pre "ona stara" i ovako stoje stvari:
1. Oporavak posle ugradnje bescementne proteze traje individualno, od 3-6 meseci, jer kost mora da sraste oko dela koji se uglavljuje u butnu kost.Za to vrema nije dozvoljen pun oslonac i hoda se sa štakama, a oslonac na nogu postepeno povećava. Po priči onih koji su kroz sve to prošli, mnogo zavisi od prethodne kondicije, na posao(ako je sedeći) ljudi se vrate i posle 2 meseca.Telesna težina mora biti što manja, pa proteza može da traje i doživotno.
2.Postoje novi tipovi proteza sa velikom kuglom, to radi na pr. Dr Nemec u Rijeci, tvrdi da je oporavak brži i da je dijapazon dozvoljenih pokreta kasnije veći, a ograničenja ima manje. Osim što to zadovoljstvo košta silne pare, ortopedi kod nas kažu da je to za sada eksperimentalna metoda i da nema dovoljno podataka o njenoj uspešnosti.Ja sam kontaktirala sa njim, ali sam ipak odlučila da idem na sigurnu varujantu,jer je Banjica najeminentnija ustanova za kuk u celoj bivšoj Jugi.
3. Za nekoga ko trpi ogromne bolove i ne može da se kreće, i samo obezboljavanje je neviđen uspeh i zadovoljstvo. Vremenom se nauči da se pazi na protezu, a svakodnevne rutinske aktivnosti nauče se na malo prilagođen način.
4. Postoji knjiga od crnogorskog autora Dr Ive Ivoševića "Život sa vještačkim kukom", izdavač je Pobjeda i navodno da je 2008. god mogla da se kupi na svakom kiosku u CG. Može da se naruči preko interneta.

Pardon, autor knjige je Dr IVO IVANOVIĆ

svlado ja mislim da vecina nas mozda ne bi mogla vise ni hodati da nije tih operacija.verovatno da ti jos nemas tolike bolove kao mnogi od nas na ovom forumu.ja sam pre 3godine fakticki puzala jel od silnih bolova nisam mogla da staem na nogu a sad radim ko sivonja, i cekam da me pozovu na operaciju druge noge.

Da i ja to hoću a po mogućstvu da to bude transplatacije kostiju. Jer, pravi zglob je uvek bolji od veštačkog.
Ali, kada zahvate bolovi pa ništa ne pomaže - dođe mi samo da se rešim "skotine". S druge strane realno gledano ja i nemam neke ekstra jake bolove kao neki ali zato ograničenje je ogromno i dosta toga već mi je u zoni zabranjenih pokreta: nema savijanje preko 90 stepeni (i 60 je već problem), bočni pokreti se izvode samo u mojoj glavi, spavanje sa jastukom između nogu, nema prebacivanje noge preko noge, nema visokih potpetica: Ispred svake problematične prepreke, kao što su npr. višlje stepenice, autobus, prvo moram da razradim strateguju a tek onda pristupam prevazilaženju prepreke, ili pronalaženju okolnog puta. Ne sećam se kada sam poslednji put normalno oprala noge (nije ni čudo što mirišu ko da se družim sa tvorovima). Nema skakanja, nema trčanja, odavno...
S druge strane, nisu mi najjasnija neka ograničenja vezana za veštački kuk, a to su pokreti koje mogu da izvedem na kvarno: čučanje na prstima (ugao je definitivno manji od 90 stepeni), klečanje, obuvanje čarapa tako što se savijem (ako procenim da ujutru postoji verovatnoća da obuvanje neće biti izvodljivo spavam obuvena a zimi čak i u unihopkama), izvrtanje noge neznato ka unutra i sl. A da, svi ovi pokreti su mi sklopčani sa posebnim uslovima, kao što je visina kreveta ili stolice na kojoj stojim i prisustvo dovoljno stabilnih predmeta za koje mogu da se pridržim prilikom ustajanja.

Relativno uskoro bi trebalo da vidim kako sve to izgleda sa veštačkim kukom (inače, rečeno mi je da je standardno ograničenje 90 ali da neko uspe da dogura i do 100stepena), pa ako mi se ne svidi mogu da "zadržim" drugi kuk.

Činjenica je da sam svesna da MORAM da idem na operaciju, ali da još uvek NE MOGU DA PRIHVATIM da to moram. Imam samo 34 godina i uništene kukove najmanje 20 godina, u stvari nikada nisam ni imala zglob kao zglob. I teško mi je da poverujem da ne postoji neko drugo rešenje - biološke prirode koje bi mi makar za 1-2% povećalo pokretljivost zgloba - koske i garantovalo takvo stanje bar narednih 15-20 godina.
Lakše bih prihvatila operaciju da nije tako radikalna. Pobogu, to nije operacija tipa otvore, poprave i/ili uklone nešto bez čega se inače može, zatvore, i to je to. Ovde se odstranjuje deo koske i umesto tog dela ubacuje potpuno veštačka tvorevina i povratka više nema.

A toliko sam smirena u vezi operacije da bih se najradije sakrila ispod kreveta... pritisak skočio, a normalno mi je da bude nizak, puls usporio, ...

draga Remi, pa ti sada imas mnogo vise ogranicenja nego da imas vestacki kuk! Divim ti se kako uopste prezivljavas sve te muke! I ja sam bezala od neminovnog bas zbog ogranicenja, ali cula sam od mnogih zena da su bile glupe sto se nisu ranije operisale. Od nedavno operisane koleginice, koja posle 3 -4 meseca od operacije normalno hoda i penje se uz stepenice, cula sam da je ustvari moguce napraviti mnoge pokrete u operisanom zglobu, ali da nisu svi pozeljni, jer povecavaju verovatnocu iscasenja. Narocito je rizicna unutrasnja rotacija noge koja je savijena u kolenu(kao kad obuvas carapu) pa je obuvanje carapa jedna od disciplina za koje u pocetku treba " pomoc prijatelja". Svojim ocima sam videla zenu koja u elegantnim cipelama vodi kolo na nekom slavlju, i nije mi bila ni zbog cega posebna, dok mi nisu rekli da ima vestacki kuk. Mnogo je zena sa sela koje se posle operacije vracaju teskim poslovima u stali i na imanju...
Moj najveci razlog odlaganja operacije bio je strah da proteza nece trajati dugo i nada da ce za koju godinu materijali od kojih se proteze rade biti sve kvalitetniji...A onda mi je ortoped rekao da sve zavisi od mene-ako pazim i na pokrete i na telesnu tezinu, moze potrajati i dozivotno.
I tako, i ja cekam operaciju, na listi sam, a ti ces nam svima uskoro reci kako je sve proslo i sasvim sam sigurna da se neces pokajati!
Veruj, zbog bolova mi nije vise bitno sve da mi i motku stave, samo da mogu kako bilo da hodam i da me ne boli.
Inace ako se proteza iscasi, doktori je vrate u leziste u opstoj anesteziji ili , ponekad, ponovnom operacijom. Kad propadne, moguce je staviti novu, a u krajnjem i najnepovoljnijem slucaju, oni "Ukoce" zglob, pa nemas bolova, a nemas ni pokrete, ali to ostaje zaista poslednja opcija.Ti se hrabro pripremi u tehnickom smislu, ponesi sve sto savetuju forumasi za tih nekoliko dana lezanja u bolnici i opusti se...BICE SVE OK!

Pa o tome vam pišem. Za naše referentne ortopede sve je eksperimentalna metoda. Čak i način na koji banjalučki lekari operišu više od decenije.
Pa ljudi, da li je to moguće?

Ma, snaći će se ovi naši i sa nogom marsovca, samo ako imate para da je platite. Od RZZO za sada za to baš i nema nade, osim ako niste neko nekome njihovom e onda sve može. Da li si predložio da nabaviš željenu protezu a da te operišu na Banjici ili na VMA? Pristali bi ali verovatno bi morao da potpišeš dokument kojim se informišeš da si saglasan sa svim mogućim rizicima ili tako nešto. Druga opcija ti je da odeš tamo gde se već to radi. Ne bi te koštalo nešto mnogo više.

Priča od pre dosta godina: Žena srednjih godina je životno ugrožena, stavljaju je na listu čekanja. Kada su uspeli da se dokopaju tadašnjeg Ministra zdravlja, istog dana je operisana kao HITAN slučaj, što i jeste bila. Šta bi bilo da nisu uspeli? Verovatno bi se "obeležavala godišnjica".
Nažalost, ovakvih priča ima mnogo u zemlji Srbiji.

Kakve veze ima sa ortopedijom i ovom temom. Na prvi pogled nikakave, ali itekako ima veze.

Koksartoza, kao i svi oblici artoze, nije životnougrožavajuća bolest već funkcionalna bolest. Konkretno, mogu da biram da živim ovako kako živim ili da uradim ono što je trenutno moguće s obzirom na finansijske okolnosti i zemlju u kojoj živim. Baš nekog izbora nemam a ni vremena.

U zemlji Sbriji je i nemoguće moguće.

Nazalost, mi se rado vadimo na "zemlju Srbiju" u kojoj je sve moguce...i nemoguce. A treba malo da se setimo vremena od pre nekoliko godina kada u domovima zdravlja i u bolnicama nije bilo ni sanitetskog materijala , a kamoli skupljih potrosnih potrepstina. Na zapadu ugradnja proteze kosta mnogo, mnogo vise nego ovde, gde vam je plati socijalno-u Americi, cini mi se, 40 000 dolara. Ako nas osiguranik plati kao participaciju oko 8000 din, a to je 5% vrednosti pomagala(tj endoproteze), to znaci da ona vredi 160 000 dinara ili 1600 evra, a to nije malo.To znaci da endoproteze koje nas Fond trenutno nabavlja i nije neko djubre.Pitala sam ortopeda o raznim protezama, ima i boljih, dakako, a prve koje su uopste krenule da se proizvode bile su one sa velikom glavom (vidi ono gore o Nemecu), i onda su izbacene iz upotrebe (a to sigurno nije bilo bez razloga). Keramicke, kaze, skripe i cuju se pri hodu...
Divim se i tolikoj moci ove siromasne i pokradene drzavice da obezbedi i ovo bez skoro ikakvog ulaganja od strane pacijenta. Procitala sm neciji post na nekom od foruma da operacija na VMA, kada je placa pacijent, kosta 280 000 dinara(a post je bio iz 2008) godine.I to bez cene proteze-eto , onda koliko mi kostamo Fond. A ovo o razlicitim cenama intervencije o kojoj govorimo moze da se proveri na internetu-samo ukucajte "operacija kuka-cena" i naci cete se u carobnom svetu brojki.
Zamislite kako bi izgledalo da se fond upusti u nabavku skupljih proteza, onda bi daleko manje ljudi moglo da se operise, a i ovako smo sirotinja. Pa, ljudi, dan rehabilitacije u Opatiji koju mi je Dr iz Rijeke predlozio, kosta 100 evra! LECENJE JE SKUPO, BUDIMO SRECNI STO IMAMO OSIGURANJE!

Ono sto mene baca u ludilo je blesav i sulud obicaj da se doktor "cascava" posle operacije i posle obavljenih poslova za koje dobija regularnu platu, poveliku za uslove u zemlji Srbiji, e to treba iskoreniti, jer on ne trosi nista osim vremena i znanja za cije sticanje je neka od ustanova ciji je specijalizant bio, regularno i debelo platila.

E, tu sam vas čekao Ne može bre gde hoćeš! Ne da RZO. Ja sam imao zakazano u Nišu i ne može, jer neće u Beogradu da overe uput (BTW sekretarka u ministarstvu kaže bez pravnog osnova).
Znači moraš gde ti kažu, a ministrova priča o izboru lekara i ustanove je priča za ludake.
Ne možeš ni da platiš. U Nišu nemaju ustanovljenu praksu za taj posao, a koliko sam čuo i neće.
Inače, generalno se slažem da je situacija u zdravstvu daleko, daleko bolja nego pre deset godina.

Uvek možeš gde hoćeš ako imaš dovoljno da platiš.
Druga caka, koja bi trebala svuda da upali, odeš bar na 1-2 pregleda u ustanovu koju želiš o svom trošku, a posle sa tim izveštajima tražiš uput. Na izveštajima ne piše da li si išao privatno ili regularnim putem (srela sam ženu koja overava uput za ležanje u BG a nema pojma ni gde se uputi predaju - išla privatno, a ovo ne može da plati).
Treća varijanta je da si totalno "propao" tako da požele da te prepuste nekom drugom. Niko ne voli komplikovane slučajeve.

Ako je već 100% provereno da u Nišu radi doktor koji operiše na način kako se tebi sviđa, zakažeš kod njega pregled, platiš i to je to. Sumnjam da će im biti bitno odakle dolaziš. I tako možda još jednom-dvaput i njihov si pacijent pa ne bi trebalo da prave problema.

Naravno, ovo je sve provereno za unutrašnjost i overu uputa za BG. Hoće da prave problema ako ne poštuješ kontrole pa se odjednom setiš da bi možda trebalo da odeš.
Ali, za neke situacije je čak jeftinije i jednostavnije platiti pregled u BG, pa čak su tamo pregledi jeftiniji nego u nekim ustanovama u unutrašnjosti a kvalitet bolji.

Dakle, sad si me zainteresovala.
Bio sam na pregledu u Nišu, kod lekara koji je spominjan u ovom ili onom drugom forumu (dr. Jovanović). Pregledao me čovek, zakazao operaciju, pred novu godinu dobio poziv za finalni pregled... Sve besplatno i bez ikakvog uputa, niti su se oni u Nišu pitali kako ću ja da donesem uput od svog lekara.
Onda se ispostavilo da je dobijanje uputa nemoguća misija. Rekoh već ranije da nije pomogla ni veza u ministarstvu zdravlja.
Onda rešim da platim operaciju. Ali ne može!!!! U Nišu ne rade taj posao za pare. Kako i zašto ne znam, ali razgovarao sam sa menadžmentom bolnice i... Ne može.

Ako ovo malo pojasniš, možda nešto i uradim
Poz.